Izvor: Politika, 25.Sep.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivošević: Iritira kada Kacin traži promenu Ustava
„Mnogo značajnije od toga da li je Srbija država srpskog naroda i svih njenih građana je da se postave temelji regionalne decentralizacije i ravnomernog razvoja”, smatra prof. Stevan Lilić„
Da treba menjati Ustav i šira i stručna javnost ukazivala je više puta, pa i ja lično. Ali, šta treba menjati – to nije pitanje za Kacina, već za ljude koji pripadaju ovoj državi. I ne razumem funkciju Kacina. On treba da pomogne i da nadgleda, a ne treba da daje naloge. A, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << on je sklon da daje naloge. Neka on bude čovek koji će davati eventualno primedbe i sugestije na tekst koji već postoji. Ali, da daje domaći zadatak našem telu koje usvaja ustav, mislim da je to preterano i da to pripada korpusu koje iritiraju narod, pa i mene”, kaže dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i profesor na Union univerzitetu, za naš list, povodom najnovije izjave Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta.
Kacin je, u intervjuu novosadskom „Dnevniku”, koji je preneo Tanjug, rekao da je potrebno menjati Ustav Srbije i da to postaje sve očiglednije i srpskoj javnosti, posle odluke Ustavnog suda o ukidanju 23 nadležnosti Vojvodine. „Srbiji je potreban jedan moderan ustavni akt koji će omogućiti decentralizaciju, definisati Srbiju kao građansku zemlju i omogućiti lokalnim zajednicama da preuzmu odgovornost za brži razvoj”, rekao je on.
Budući da je Srbija u Ustavu iz 2006. godine u članu 1. definisana kao „država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive” i da je zasnovana „na vladavini prava i socijalnoj pravdi, građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima” postavlja se pitanje da li Kacin, zapravo, kuca na „otvorena vrata”?
O tome je, kako kaže Ivošević, i u našoj javnosti bilo polemike i različitih predloga. „Ovo (rešenje) je preteglo one noći kad je taj Ustav, na neki način, prelomljen. I zato taj ustav ima jako mnogo mana, i tehničkih i principijelnih. Ali, u tom trenutku, to je bio zahtev da bi se obezbedila kakva-takva većina”, navodi on, uveren da će u našoj javnosti biti rasprave i o pitanjima decentralizacije i autonomije Vojvodine, ali i o mnogim drugim pitanjima.
Da je tema promene Ustava aktuelna od trenutka kada je ovaj ustav donet, podseća i prof. Stevan Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju, koji takođe smatra da bi u interesu evropske integracije zemlje trebalo što pre pristupiti reformi Ustava.
„Po mom mišljenju, mnogo značajnije od ovoga da li je Srbija država srpskog naroda i svih njenih građana je da se postave temelji regionalne decentralizacije i ravnomernog razvoja. Ono što je Kacin tačno rekao jeste da će samo Vojvodina biti podobna za prijem onih sredstava iz pristupnih fondova, jer drugi delovi Srbije to ne mogu da postignu”, kaže on i podseća da postoji situacija u kojoj ima para, ali da se lokalne zajednice nisu uopšte prijavile za te projekte.
Inače, Kacin je naveo da će Srbiji, od 2014. do 2020. godine biti na raspolaganju gotovo 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova EU i istakao da očekuje da će Vojvodina iskoristiti svoj deo tog novca, a da će za ostale regione Srbije to biti veoma teško „sve dok ne budu osposobljeni za takve izazove”.
Sa druge strane, Lilić kaže da je ključno pitanje koje se u vezi sa Kacinovom izjavom postavlja zapravo političko, a to je ko je zapravo taj državotvorni subjekt, da li je to narod kao etnička zajednica, odnosno srpski narod, kako je to u 1. članu Ustava definisano, ili su to svi građani Srbije. „U Ustavu Srbije postoji formulacija koja kaže da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana. To je jedna politička formulacija i akrobacija, koja u stvari akomodira i jednu drugu, jer mi znamo da narod kao fizička kategorija ne može da bude politički subjekt, dok narod, odnosno demos, kao politička kategorija, jeste subjekt”, objašnjava on i navodi da to, prema njegovom mišljenju, nije presudno. „Bitno je kako funkcionišu institucije sistema i kako se štite ljudska i manjinska prava”, ističe Lilić i dodaje da je, nažalost, Srbija tu među prvima otpozadi.
Rekavši da je u našem slučaju „to pozivanje na etničku komponentu opterećujuća kategorija”, Lilić ističe da je „mnogo važnije od toga da li se Srbija definiše kao građanska zemlja, kao što kaže Kacin (on je vešt političar, pa ne kaže građanska država), jeste pitanje decentralizacije i regionalne autonomije lokalne samouprave”, a tu je Srbija, prema njegovim rečima, u izuzetno lošem stanju.
B. Čpajak
-----------------------------------------------------------
Primeri Hrvatske i Crne Gore
U hrvatskom ustavu se kaže da je Republika Hrvatska „jedinstvena i nedeljiva demokratska i socijalna država”, a u crnogorskom najvišem pravnom aktu navedeno je da je Crna Gora građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava.
objavljeno: 25.09.2012
