Izvor: Politika, 10.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraživanja javnosti vodiči za neopredeljene birače
Ne postoji političar koji će odoleti da ne saopšti medijima da dobro stoji u istraživanjima javnog mnjenja, baš kao što ne postoji ni takav koji se neće pobuniti da su istraživanja netačna i da on stoji mnogo bolje nego što tvrde ankete. Ma koliko tvrdili da ne veruju anketama, političari očigledno veruju da objavljivanje njihovih rejtinga i rejtinga stranaka utiče na birače. Stručnjaci kažu da rezultati istraživanja svakako utiču na neopredeljene jer ljudi ne žele da bacaju glas.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zoran Lučić, iz Cesida, kaže da je svuda u svetu uvreženo mišljenje da ankete utiču na javno mnjenje. „To svakako ima neko dejstvo. To nešto znači kada neko objavi da će neka stranka osvojiti 36 odsto glasova. Birač je racionalan i razumno se ponaša ako vidi da je neka stranka slaba, onda neće da baci svoj glas. A kod nas je visok cenzus.”
Lučić podseća da je 2007. godine G17 plus učestvovao samostalno na izborima i da je, uprkos prognozama, probio cenzus. „Od toga se političari brane, udare po istraživačima, ali i po medijima kada objave rezultate anketa. Kada bi neko saopštio istraživačima tačne rezultate oni bi to objavili, jer žele da budu uspešni. Oni hoće da kažu unapred ko će da pobedi, ali to je užasno teško. U okruženju, Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji, bilo je zaista velikih grešaka u istraživanjima. I u Velikoj Britaniji je po istraživanjima Toni Bler dobijao 41 odsto a on je osvojio 36 odsto. Mediji to tamo nisu kritikovali. Da se to kod nas dogodilo rekli bi da je plaćenik.”
„Ljudi vole da pobeđuju i da se osećaju pobednički. I vole da pričaju u kafani da su znali da će baš ti pobediti i zato su glasali za njih. A pitanje je za koga su stvarno glasali. To se naravno ne zna”, kaže Lučić.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, slaže se da ankete utiču na javno mnjenje, a što se datum izbora više približava taj uticaj je veći. „Ankete više utiču nego što to misle stranke koje ih ignorišu, a manje nego što misle stranke koje ih plaćaju. Birači koji su pokolebani i oni koji su neodlučni čine dva sloja na koja ankete najviše utiču. Ne verujem da ankete menjaju čvrsta opredeljenja ljudi.”
Stanković kaže da se anketama daje publicitet iako ne mogu biti precizne. „Ankete su fotografije trenutka i ti rezultati su promenljivi. Zato stranke koje vode promišljene kampanje idu na dubinska istraživanja i fokus grupe. Takva strateška upotreba istraživanja je korisnija i jeftinija od reklama. Za spotove se daje mnogo novca, iako je strateško političko istraživanje najisplativije. U Srbiji se za istraživanja više angažuju strane agencije, a ne koriste se instituti. Svaka stranka bi trebalo da ima svoj istraživački centar, ali to je skupo. Najpouzdanije je kada se prate trendovi. To je kod nas sektor koji tek treba da se razvija, on je u povoju i često je instrumentalizovan.”
„Na zapadu mediji komentarišu rezultate istraživanja, a najčešće se to svodi na to da je stranka ili pojedinac ’porastao’ ili ’pao’. Kod nas se ljute na takve komentare, ali istina je dve nedelje pred izbore neke ljude takvim rezultatima i komentarima možete pokolebati”, objašnjava Stanković.
Miodrag Radojević, istraživač–saradnik Instituta za političke studije, kaže da kod nas ne postoji saglasnost da li ankete utiču ili ne na javno mnjenje. „Neki kažu da uticaj ne postoji ili da je zanemarljiv, s čim se naši političari ne slažu, osim ako ankete nisu po njihovoj volji. Agencije su pogrešile kada su u istraživanjima objavile da G17 plus neće preći cenzus i oni su se dugo pozivali na to. Istina o uticaju je između ove dve tvrdnje. Ankete utiču samo na neopredeljene. Neće pokolebati one koji disciplinovano glasaju, ali će uticati na jedan deo birača koji neće hteti da baci svoj glas.”
Radojević podseća da su neke nevladine organizacije u periodu 1999–2000. godine u istraživanjima imale sugestivna pitanja. „To je manipulativni uticaj i uticaj na formiranje predstava. Oni su stvorili predstavu da je Vojislav Koštunica jači kandidat i da se samo krađom može sprečiti njegova pobeda. Ankete imaju uticaj i na deo biračkog tela koje odluku donosi u poslednji čas. Sada vidimo da ima mnogo neopredeljenih i oni će verovatno odlučiti na sledećim izborima.”
„Rezultatima anketa može da se manipuliše. U svetu je pravilo da se mora voditi računa o obaveštenosti građana bez manipulisanja. U mnogim zemljama se zato zabranjuje objavljivanje anketa u određeno vreme pred izbore, dok druge zemlje nemaju pravila. Potrebno je voditi računa i o kredibilnosti agencija, iako one greše svuda u svetu, i svakako treba imati u vidu mogući manipulativni uticaj na biračko telo”, kaže Radojević.
Ivana Anojčić
objavljeno: 11.03.2012
