Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isti stavovi Rusije i Srbije
Sa predlogom Martija Ahtisarija ne može ništa da se uradi, kaže Slobodan Samardžić
Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN, na preksinoćnjem sastanku, nisu uspeli da se dogovore o novom predlogu rezolucije o Kosovu, a Vitalij Čurkin, ruski ambasador u SB, saopštio je da Rusija neće učestvovati u novim konsultacijama o američko–evropskom predlogu koje će biti održane u ponedeljak. Tim povodom, ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << juče da je bilo očekivano odbijanje ruskog ambasadora da Rusija prihvati novi predlog rezolucije o Kosovu (kojim je, inače, predviđeno 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine).
Ukazujući da i Srbija ima isti stav, Samardžić je u izjavi Tanjugu naglasio da je "problem u ograničavanju roka mogućih pregovora i, još više, u pretnji da bi se predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija mogao aktivirati ako ne uspeju pregovori".
Istakavši da je stav Rusije o novoj rezoluciji bio najavljivan, Samardžić je dodao da je "novo jedino što je on (Čurkin) rekao da više Rusija neće učestvovati u razgovorima o takvim predlozima".
Konstatujući da se sa Ahtisarijevim predlogom ne može ništa uraditi, Samardžić je ukazao da je to "jasan stav Srbije i jasan stav Rusije". "Svaki pokušaj da se učini korak napred morao bi da stavi ad akta taj predlog koji se ne može popravljati... on se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije i sam je sebe izbacio iz bilo kakve igre ili bilo kakve varijante rešenja", rekao je Samardžić.
Mislimo da bi trebalo započeti novu fazu dijaloga i pregovora, "bez prejudiciranja i ograničenja roka", kazao je on ističući da je to najbolji način da se dođe, za jedno razumno vreme, do rešenja koje bi zadovoljilo interese i srpske i albanske strane.
Podsetimo, pre tri dana, ministar Samardžić rekao je da je predao ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Aleksejevu dokument sa stavovima i predlozima Srbije za dalje pregovore o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, naglasivši da ne može da iznosi detalje iz tog dokumenta, ali da on počiva na postojećoj platformi i da je cilj tog predloga davanje inicijative ruskoj strani pred razgovore ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Džordža Buša.
Ima i onih koji od predstojećeg susreta ruskog i američkog predsednika, planiranog za početak jula, ne očekuju mnogo, tvrdeći da Amerikanci ostaju privrženi nezavisnosti Kosova. Džonatan Klark, ekspert iz Karnegijevog saveta u Njujorku, smatra da je sada na delu potpuna blokada, jer nijedna strana ne želi da popusti, a "ovakvo stanje je opasno jer Albanci mogu da se odluče da uzmu stvari u svoje ruke i jednostrano proglase nezavisnost, što bi dodatno iskomplikovalo stanje na Balkanu".
Sa pozicija Evropske unije, jednostrana akcija kosovskih vlasti, odnosno proglašenje nezavisnosti, bila bi veoma loš potez, ocenila je u intervjuu radiju Slobodna Evropa ekspert Instituta Evropske unije za bezbednost Džudi Bat, dodavši da će evropska diplomatija ulagati napore da kosovske vlasti po svaku cenu odvrati da tako nešto urade. "U temelju budućeg rešenja mora biti proces koji je vođen i završen u Ujedinjenim nacijama. To je fundamentalni princip spoljnopolitičkih odluka EU", naglasila je ona.
Klark je, kako prenosi Fonet, ocenio da "kosovsko pitanje nije prioritet za predsednika Buša" i da su mu mnogo važnija pitanja kao što su Iran, Irak, dodajući da ne očekuje da će pitanje Kosova biti jedno od ključnih u predstojećim razgovorima Buša i ruskog predsednika Putina. "Naravno, biće reči i o Kosovu, ali ne očekujem veliki pomak nakon susreta Buša i Putina", dodao je on.
"Nama je u interesu da se pregovarački proces nastavi i da pokušamo da dođemo do rešenja koje bi zadovoljilo obe strane – srpsku i albansku", kazao je juče Oliver Dulić, predsednik srpskog parlamenta, izrazivši očekivanje da će vrlo brzo otpočeti novi pregovori i da ćemo u tom procesu imati novog pregovarača.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković ukazao je, međutim, da "kada bi pitanje nastavka pregovora o Kosovu i Metohiji zavisilo samo od Beograda oni bi već sutra mogli da počnu, ali odgovor na to pitanje trebalo bi potražiti pre svega na strani kosovskih Albanaca i njihovih sponzora u međunarodnoj zajednici". "Suština je da bez pregovora nema izlaska iz ove situacije a sve ostalo je nametanje rešenja koje može samo da napravi nove probleme na čitavom Balkanu", ocenio je Proroković.
Da vladin dokument upućen Rusiji daje najširu autonomiju za Kosmet, potvrđuje i Vuko Antonijević, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, čiju je izjavu preneo Tanjug. On je istakao da Srbija hoće prave pregovore i "računa da oni neće biti farsa kakvim neki pokušavaju da ih naprave".
Inače, prema pisanju banjalučkog lista "Fokus", nemačka obaveštajna služba Be-En-De, u izveštaju upućenom generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, potvrdila je sumnje da je albansko rukovodstvo na Kosovu potplatilo Martija Ahtisarija sa 40 miliona evra da u svom planu predloži nezavisnost Pokrajine.
Ukoliko se utvrdi da je Ahtisari bio potplaćen da predloži nezavisnost Kosova, to bi bacilo veliku senku na konačno rešenje statusa Pokrajine, izjavio je, tim povodom, predsednik Narodne skupštine Srbije.
B. Čpajak
[objavljeno: 24.06.2007.]
.jpg)
