Izvor: Politika, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ista ovlašćenja i lakša smena predsednika
Građani Srbije biraće šefa države i ubuduće po istim pravilima kao i do sada, ali će, u skladu sa prošle godine usvojenim Ustavom, postupak za njegovo razrešenje biti drugačiji, suština je vladinog Predloga zakona o izboru predsednika Republike Srbije. I ovlašćenja predsednika ostaju gotovo identična, sudeći prema Predlogu zakona o predsedniku Republike Srbije, dok su razlike u odnosu na postojeća zakonska rešenja uglavnom u delu kojim se regulišu prava supružnika predsednika, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i bivših šefova države.
Prema predloženim rešenjima, predsednik Srbije bira se na neposrednim izborima, na mandat od pet godina. Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine Srbije, a izborna kampanja je sada nešto kraća i ne može trajati više od 60 dana. Prethodni zakon predviđao je da od raspisivanja do održavanja izbora može proteći 30 do 90 dana.
Zakon kaže i da niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika Srbije, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat. Ipak, ukoliko se sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić kandiduje na predstojećim izborima, kao što je najavio, i ukoliko bude izabran, imaće pravo da se kandiduje i na narednim izborima, pošto je Ustavnim zakonom precizirano da se predstojeći izbori tretiraju kao prvi izbor.
Predsedniku mandat prestaje pre isteka punog mandata, ukoliko podnese ostavku ili ako bude razrešen. Za razliku od prethodnog ustavnog i zakonskog rešenja po kome je skupština, kada se o tome izjasni dve trećine poslanika, pokretala postupak za opoziv, a konačna odluka bila prepuštena građanima na referendumu, sada razrešenje predsednika skupštini može da predloži trećina poslanika (84), ukoliko smatra da je povredio Ustav, a postupak razrešenja pokreće se ukoliko se za to izjasni većina svih poslanika, dakle najmanje 126. Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od pokretanja postupka za razrešenje odluči da li je predsednik povredio Ustav, a ukoliko utvrdi da jeste, predsednik će biti razrešen ukoliko za to glasa dve trećine poslanika. Odredbe iz prethodnog zakona da se skupština raspušta ukoliko joj ne uspe da smeni predsednika sada nema. U slučaju da predsednik podnese ostavku, bude razrešen, ili sprečen da obavlja funkciju zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine, ali najduže tri meseca.
Kad je reč o nadležnostima predsednika on će, kao i do sada, predlagati kandidata za predsednika vlade, vraćati skupštini na ponovno glasanje zakon za koji smatra da nije saglasan Ustavu, donosiće ukaze, odluke, pravila, naredbe i naređenja, postavljati i opozivati ambasadore, davati odlikovanja, unapređivati i razrešavati oficire Vojske Srbije. Ostala su, gotovo, ista pravila i što se tiče raspuštanja Narodne skupštine, a jedina novina jeste ta što predsednik republike neće razmatrati predlog vlade da se raspusti Narodna skupština, ako je parlamentu podnet predlog da se vladi izglasa nepoverenje, ako parlament nije prihvatio vladin odgovor na interpelaciju ili ako je vlada podnela predlog da se glasa o njenom poverenju. Da podsetimo, 2003. godine parlament je bio usred rasprave o poverenju vladi Zorana Živkovića, kada je vlada zatražila od Nataše Mićić, vršioca dužnosti predsednika republike, da raspusti Narodnu skupštinu. Skupština je tada raspuštena, ali ovako nešto više neće biti moguće.
Novoizabranog predsednika, kao i članove njegovog domaćinstva, po Predlogu zakona o predsedniku, obezbeđivaće policija, Vojska Srbije, a po potrebi i drugi organi. I za njega važe pravila o sukobu interesa, a uživa imunitet kao i narodni poslanici. O njegovom imunitetu odlučuje parlament većinom glasova svih poslanika, dakle sa 126 glasova.
-----------------------------------------------------------
Plata supružnika
Predloženim zakonom, supružnik predsednika, koji je u stalnom radnom odnosu, imaće pravo na odsustvo s posla dok obavlja protokolarne i druge društvene obaveze i za to vreme na naknadu plate u punom iznosu. Supružnik ima pravo i da mu radni odnos miruje dok njegovom supružniku traje mandat, a vreme će mu se računati u radni staž. U vreme mirovanja staža, supružnik će primati platu u iznosu od 20 odsto plate predsednika republike.
M. Čekerevac
-----------------------------------------------------------
Prava bivšeg predsednika
Ukoliko bude usvojen Predlog zakona o predsedniku Republike Srbije, bivši predsednik imaće pravo na počasni naziv "bivši predsednik republike" i pravo da prisustvuje državnim svečanostima u skladu sa protokolom. Bivši predsednik ima pravo i na "predsedničku platu" dok se ne zaposli, ili dok ne stekne uslov za penziju, ali najviše šest meseci od dana prestanka mandata. Ukoliko ne bude uspeo da se zaposli, primaće 80 odsto "predsedničke plate" dok se ne zaposli ili ne stekne ulov za penziju. Ukoliko se zaposli, a plata mu bude manja od 80 odsto od "predsedničke plate", ili se penzioniše, a penzija mu bude manja od ovog iznosa, ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu razlike između svoje plate, odnosno penzije i 80 odsto "predsedničke plate".
Bivši predsednik ima pravo i na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni auto sa vozačem na onoliko vremena koliko je trajao njegov predsednički mandat. Policija i Vojska Srbije obezbeđivaće ga godinu dana po isteku mandata, a možda i duže, ako za to postoje razlozi. On, takođe, ima pravo i na pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik.
Predsednik koji je razrešen dužnosti, nema nijedno od ovih prava, ukoliko Narodna skupština u odluci o razrešenju ne odredi da mu pripadaju pojedina ili sva navedena prava.
Inače, po važećim izmenama Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika republike iz 2001. bivši predsednik ima pravo na doživotno lično obezbeđenje i obezbeđenje objekta u kome živi (jedan zaposleni neprekidno), zatim pravo na jednog zaposlenog za obavljanje administrativnih poslova, u trajanju od osam časova dnevno u toku radne nedelje, i pravo na korišćenje službenog automobila iz servisa službe nadležne za obavljanje zajedničkih poslova republičkih organa, po potrebi. One privilegije, međutim, ne važe za one bivše predsednike koji bi bili osuđeni na kaznu dužu od šest meseci zatvora. Tadašnjim zakonskim izmenama znatno su sužena prava bivšeg predsednika u odnosu na zakon iz 1999. godine.
P. R.
[objavljeno: ]
