Izvor: Blic, 28.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isključivo sa EU razgovarati o Kosovu
Srbija mora da se okrene pregovorima sa Evropskom unijom koja će morati da ubrza evropske integracije Srbije, ali i celog Balkana u svoju zajednicu ako želi da spreči dalje podele, naročito posle odluke Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, smatraju sagovornici „Blica". Oni ocenjuju da je Rusija iskoristila pitanje Kosmeta za svoje državne interese.
Kada je reč o srpskoj inicijativi da se međunarodni sud izjasni o legalnosti proglašenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezavisnosti Kosova, domaći analitičari smatraju da događaji na Kavkazu neće imati nikakvog uticaja ili će negativno uticati na ishod te inicijative, dok sasvim suprotno, strani analitičari ipak smatraju da ima prostora za optimizam.
Radikalni potezi
Rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije neće uticati na nastojanje Srbije da očuva Kosovo i Metohiju, niti na inicijativu Srbije kod Međunarodnog suda pravde da se izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta - kaže za „Blic" Goran Svilanović, član Spoljnopolitičkog saveta. Rusija je, kako ističe, napravila realpolitički potez koji je sličan onom koji smo videli na primeru Kosova od strane SAD i najuticajnijih zemalja EU. To jeste radikalan potez i velika svetska tema, ali, prema njegovom mišljenju, nema direktno veze sa Kosovom i zbog toga se ništa preko noći neće promeniti.
Međutim, kako podvlači Svilanović, iz ovog poteza vlasti u Srbiji treba da shvate da je naš partner za razgovore isključivo EU.
- Mi bi trebalo da ozbiljno počnemo razgovore sa EU, baš kao što o Gruziji ne može da se razgovara bez Rusije. S druge strane, nadam se da će članice EU iz ovog poteza shvatiti da treba da menjaju politiku prema zapadnom Balkanu i ubrzaju evropske integracije ako žele da spreče dalje podele - dodaje Svilanović. On je ponovio da ne veruje da će uslov za članstvo EU biti zahtev Srbiji da prizna nezavisno Kosovo, već se, kako kaže, od Srbije očekuje da svoje interese na Kosovu realizuje zajedno s evropskim prisustvom na Kosovu.
Odluka Moskve o priznanju nezavisnosti dve teritorije u Gruziji došla je u nezgodno vreme za inicijativu Srbije da Međunarodni sud pravde preispita legalnost proglašanja nezavisnosti Kosova, kaže za „Blic" Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. On smatra da će naš predlog „pasti u senku globalnog sukoba povodom Gruzije i Iraka".
„Rusija dobija gruziju, EU balkan"
- Ovo je krajnje nepovoljna situacija za Srbiju i mislim da bi srpske vlasti tu inicijativu trebalo da odlože za neko povoljnije vreme - kaže Janjić, ističući da je skeptik i u vezi s tim da će naš predlog uopšte doći na dnevni red Generalne skupštine UN.
Ukoliko i dođe, kaže on, ne verujem da ćemo imati većinu jer većina država neće želeti da se meša u sukob velesila.
Problem je, prema njegovim rečima, u tome što sve ključeve u rukama, kada je Kosovo u pitanju, drži Rusija kojoj je „svako rešenje za Kosovo - dobro". Kako dodaje, Rusija stalno pokušava da priču o Gruziji, a ne o Južnoj Osetiji, prebaci na Kosovo.
Ocenjujući da izjave evropskih zvaničnika povodom ovog ruskog poteza nisu bile mnogo oštre, Janjić kaže da postoji mogućnost da su predstavnici Rusije i EU krajem juna sklopili dogovor po principu „nama Gruzija - vama Balkan".
Suprotno od Janjića, Ted Karpenter iz vašingtonskog „Kejto instituta" ocenio je za „Blic" da su se u novim okolnostima povećale i šanse Srbije koja je dobila neočekivanu jaku podršku kad je reč o oceni samoproglašene nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom, ali da su istovremeno još manje šanse da se nađe diplomatsko rešenje u sporu Beograda i Prištine.
Kratkoročno dobro za srbiju
I Tim Džuda, britanski analitičar, slaže se da će odluka Moskve pomoći da Srbija dobije veću podršku u Savetu bezbednosti UN za slanje slučaja Kosova pred Međunarodni sud pravde, ali samo kratkoročno. „Dugoročno gledano, pitanje očuvanja Kosova u granicama Srbije se ne postavlja, jer je Kosovo već izgubljeno za Srbiju", napominje Džuda i dodaje da se sada samo postavlja pitanje kako će to uticati na borbu Srbije da sever Kosova sačuva pod svojom vlašću.
Vojni analitičar Zoran Dragišić, međutim, smatra da je Srbija u nepovoljnoj situaciji posle ruskog priznavanja Južne Osetije i Abhazije, jer se Kosovo uzima kao primer i Srbija se, nedužna, uvlači u sukob. Srbija je u nezahvalnoj situaciji jer, kako kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, Rusija presedan Kosova koristi za svoje potrebe. „Uz podršku zapadnih sila stvoren je presedan koji je sada više nego koristan Rusiji", rekao je Radić.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je juče da to neće uticati na proces evropskih integracija Srbije.
„Ne želim da kažem da je Srbija manje važna, ali u ovom momentu moramo brzo reagovati oko Gruzije", rekao je Kacin.
Dvostruki aršini svetskih zvaničnika
O Kosovu
Džordž Buš
Čestitamo narodu Kosova na ovom istorijskom trenutku - rekao je predsednik SAD Džordž Buš i pozitivno odgovorio na zahtev Kosova da uspostavi diplomatske odnose sa SAD. Buš je izjavio da je „narod Kosova nezavisan".
- To je nešto što podržavam, zajedno sa svojom vladom - rekao je Buš.
Nemačka
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je da Nemačka „priznala za principe pravne države opredeljeno, multietničko i demokratsko Kosovo".
Kušner
Ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner saopštio je da Francuska priznaje nezavisnost Kosova.
- Ovo je kraj nevolja na Balkanu. Nadam se da je sve gotovo. Sada je potrebno pomirenje - rekao je Kušner.
O odluci Rusije
DŽordŽ Buš
Predsednik SAD Džordž Buš osudio je odluku Rusije i naveo da odluka nije u skladu sa brojnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN za koje je Rusija glasala u prošlosti. „U skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN koje ostaju na snazi, Abhazija i Južna Osetija su unutar međunarodno priznatih granica Gruzije i tako mora i da ostane", rekao je američki predsednik.
Nemačka
Nemačka kancelarka Angela Merkel je osudila odluku Moskve da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države i naglasila da je „to u suprotnosti sa principima teritorijalnog integriteta kao fundamentalnog prava".
Kušner
Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner optužio je juče Rusiju za kršenje međunarodnog prava priznavanjem nezavisnosti gruzijskih teritorija Južne Osetije i Abhazije i optužio ruske snage da sprovode etničko čišćenje u Južnoj Osetiji.
Zahtev Srbije podeljen članicama UN
Zahtev Srbije da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, podeljen je članicama svetske organizacije, a Generalni komitet će o stavljanju tog zahteva na dnevni red odlučivati sredinom narednog meseca, rečeno je Tanjugu u sedištu UN u Njujorku. Zahtev Srbije podeljen je u utorak pod rednim brojem 195 predloga za dopunu dnevnog reda, a Generalni komitet bi odluku mogao doneti oko 17. septembra, rečeno je Tanjugu u pres službi svetske organizacije.
Koštunica: Odgovarajuća reakcija Rusije
Rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije je „odgovarajuća reakcija" na pokušaje predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija da vojnim putem reši teritorijalne probleme svoje zemlje, izjavio je agenciji Itar-Tass predsednik Demokratske stranke Srbije i bivši srpski premijer Vojislav Koštunica. „Istupajući poslednji put u Savetu bezbednosti UN, pred proglašenje nezavisnosti Kosova, upozorio sam da prekrajanjem granica Srbije počinje potpuno nova epoha u međunarodnim odnosima, vezana za reviziju mnogih granica i rast nestabilnosti", rekao je Koštunica ruskoj državnoj agenciji. Koštunica je naglasio da su SAD, nalazeći se na drugoj strani sveta, svojom nasilnom politikom podržale težnje predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija da vojnim putem reši komplikovane i dugoročne probleme u odnosima sa Južnom Osetijom i Abhazijom. „Ako se sve to uzme u obzir, reakcija Rusije bila je odgovarajuća", rekao je Koštunica.
