Izvor: Blic, 08.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Išao bih u lov na Mladića
Išao bih u lov na Mladića
Ključni uslov SAD da se Srbija i Crna Gora nađe u 'Partnerstvu za mir' jeste da se Ratko Mladić nađe u Hagu. Da li vi želite da postanete član 'Partnerstva za mir' - pita na početku razgovora za 'Blic' Majkl Polt, američki ambasador u SCG.
Naše vlasti tvrde da je to prioritet.
- Onda vam kažem: onog dana kada on bude u Hagu, za 24 do 48 sati mi ćemo podržati vaš ulazak u 'Partnerstvo za mir'. Da li ste stekli utisak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi Mladić mogao da se krije u Srbiji?
- Ne znam. Da bih to znao, morao bih da znam gde je. A da znam gde je, ja bih išao da ga uhvatim.
Naše vlasti govore da sve rade kako bi ga uhvatili i izručili. Vi ste u kontaktu sa njima, da li verujete da je učinjeno sve što je potrebno?
- Mora više da se uradi kako bi se on našao u Hagu. Nisam u poziciji da govorim vašoj vladi kako se to radi, kao što ne očekujem da vaš ambasador u SAD nama govori kako da nađemo osumnjičenog kriminalca u Teksasu. On je naš problem, a Ratko Mladić je vaš problem. Imate sposobne vlasti, sudstvo i policiju. Kada mi vaš premijer Vojislav Koštunica kaže da hoće da ga izruči, ja mu verujem. Glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte tvrdi da je on definitivno u Srbiji. Da li vi imate utisak da se on krije u Srbiji?
- Mislim da je moguće da se krije u Srbiji. Čak i neki vaši ljudi to govore. Kada u Americi tražimo osumnjičenog, prvo pretpostavljamo da se krije u našoj zemlji. Mi uradimo sve - idemo u poteru, stavimo postere sa njihovim licima na oglasne table u poštama, dajemo oglase na televiziji, pozivamo ljude da nam daju informacije o njima i dajemo nagrade. Radimo to jer smatramo da naše društvo nije sigurno dok jedan kriminalac šeta po zemlji. Isto tako, ni vaše društvo nije sigurno dok se osumnjičeni ratni zločinci šetaju po vašoj zemlji. Ali ovde ne možete videti da naše vlasti putem novina ili TV traže informacije o tome gde je Mladić ili da daju nagradu za informacije o njemu?
- Da, to nisam video. Šta američka administracija smatra realnim rešenjem za budući status Kosova i Metohije?
- Ono počinje i završava rečju 'kompromis'. Postoje dve suprotstavljene pozicije - jedni govore 'nezavisnost' drugi da 'nema nezavisnosti'. Između toga, postoje različite pozicije koje bi mogle da zadovolje obe strane. Moguće je doći do kompromisa, ali isto tako ljudi moraju da gledaju i dalje od samog statusa. Budućnost Srbije, SCG i celog regiona znači mnogo više od rešavanja problema Kosova. Budućnost znači i koliko ćete brzo ući u EU i transatlantske integracije. To je važno, a ne samo to jedno pitanje. Nezavisnost nije isključena kao rešenje. Zašto?
- Nije isključen nijedan od ishoda - ni nezavisnost, a ni autonomija. To je, u stvari, suština pregovora. Dozvoliti da dve strane uz pomoć međunarodne zajednice dođu do kompromisa. Okvir na kojem SAD insistira jeste da se fokusiraju pregovori da se proces ne bi pretvorio u beskrajne rasprave. Ključna pitanja su status, ali i prava manjina. Prava manjina prvo moraju da se reše da biste potom rešili pitanje statusa. Spekuliše se da će, ukoliko Beograd i Priština i posle šest meseci pregovora ostanu svako na svom stanovištu, međunarodna zajednica staviti na sto uslovnu nezavisnost?
- Nisam spreman unapred da prihvatim da nije moguće postići dogovor, te da će međunarodna zajednica nametati rešenje. Kada bi SAD u to verovale, ne bi ni bilo pregovora. Onda bi međunarodna zajednica došla i rekla: 'Mi smo jači nego vi i ovo je rešenje. Do viđenja.' Ovde se, ipak, radi o dugoročnom rešenju koje doprinosi političkom, ekonomskom i društvenom ozdravljenju regiona i integracijama u evroatlantsku zajednicu. U Beogradu kažu 'hoćemo direktne razgovore'. Mislim da dve strane moraju direktno da pregovaraju, a međunarodna zajednica želi da pomogne ili da da neke predloge u toku tih pregovora, ali na kraju sve mora da bude rezultat kompromisa. Premijer Srbije je izneo i deo platforme Srbije - teritorijalni suverenitet međunarodno priznate zemlje ne može da se narušava protiv njene volje?
- Iz američke perspektive, kao Amerikanac podržavao bih svako rešenje koje je u najboljem interesu moje zemlje. Nije u redu reći da se neka zemlja nije odrekla dela svoje teritorije, dešavalo se to u interesu mira, pregovora. Odgovornost političkog vođstva je da uradi ono što je najbolje za zemlju, a ne da samo kategorički insistira na čvrstim principima ne obazirući se na širi uticaj takvih odluka. Šta je dugoročni interes SCG - mir, stabilnost, prosperitet i integracija u EU ili biti 'u pravu'? Šta je najbolje za Kosovo? Da bude nezavisno ili da bude uspešno, napredno i integrisano u Evropu? Obe strane žele da budu zdrava i prosperitetna društva, a ne da budu 'u pravu'. U istraživanjima domaćeg javnog mnjenja na prvom mestu nije Kosovo nego životni standard, odnosno ekonomija. Ljudi žele poslove, sigurnost i mogućnost putovanja, da imaju bolju ekonomsku situaciju. Kosovo nije prvo, ali ne kažem da ih Kosovo ne interesuje. Nikola M. Jovanović
