Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet izbacio političare iz fotelje
Vest je da je Kremlj odlučio da angažuje blogere u borbi protiv opozicije, kojoj je internet glavno sredstvo delovanja. Iako u Srbiji polovina stanovništva koristi društvene mreže, naša opozicija još nije tako vešta u njihovom korišćenju. Vešte su neke političke stranke, koje pišu pozitivno o svojim članovima, a negativno o konkurenciji, ali to nikada ne bi priznale.
U Srbiji su sajtovi DS-a, SNS-a, LDP-a i URS-a najposećeniji. Od političara su se na društvenim mrežama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdvojili Gordana Čomić, Dragan Šutanovac, Bojan Đurić, ali i mnogi drugi, koji redovno komentarišu razne događaje i polemišu s kolegama i građanima.
Prvi političar koji je odgovarao građanima na pitanja putem interneta bio je Goran Svilanović, tada predsednik Građanskog saveza Srbije. Internet menja i rad partija i političara, a najbolje je, svakako, to što je dijalog između političara i građana, bar na mreži, ravnopravan, što je doskora bilo nezamislivo.
Iako će se još lepiti plakate, organizovati tribine i mitinzi, internet se i kod nas sve više koristi u predizbornim kampanjama i zato što je neuporedivo jevtiniji od klasične propagande.
Iako su mnogi srpski političari „redovni” na „Fejsbuku” ili „Tviteru”, malo je onih koji svoje profile sami održavaju, već to za njih rade mlađe snage iz stranke ili agencija. To se odmah oseti, suvoparno je, nije zanimljivo i liči na saopštenja.
Manjina ulazi u „okršaje” sa svojim kolegama i građanima, a najzanimljivije dijaloge prenose mediji. Koliko društvene mreže koriste strankama i političarima, ali i građanima, odgovaraju naši sagovornici.
Maja Gojković, član Predsedništva SNS-a, za sebe kaže da je pionir na društvenim mrežama u sferi politike. Sada je na „Tviteru”, a prati je populacija mlađe i srednje generacije.
„Ovo je brži način saopštavanja mišljenja i izuzetno veliki broj ljudi želi da zna šta mislite o pojedinim temama. Ako su potrebne promene, potrebne su u svakom segmentu, pa i u načinu komunikacije. Ne volim ’hejtere’, mrzitelje, ljude koji misle negativno. Kada s nekim ne može da se ostvari dobra komunikacija, onda prekidam. To nikome ne pomaže.”
Maja Gojković kaže da ima veliki broj ljudi koji je prati na društvenim mrežama.
„’Fejsbukom’ se manje služim.” Ona kaže da je to na neki način lično obraćanje, „prosto kao da se poznajete”.
Prisustvo na društvenim mrežama više nije vezano samo za izbore, već je to sada neprekidna komunikacija.
„Političari sada ne mogu da se isključe i njihov posao više nije vezan za vreme. Oseti se kada neki drugi čovek piše, ali jedan čovek ne može ni stalno da piše. Američki predsednik Obama prvi je koristio društvene mreže i smatra se da je tako dobio izbore. I kod nas stranke koriste društvene mreže u predizbornim kampanjama, SNS ih je koristio, a sada i svaki opštinski odbor ima otvoren nalog i svaki političar može da se obrati lično ili organizovano.”
Bojan Đurić, iz LDP-a, kaže da je internet promenio mnogo i u pristupu stranaka i političara, ali da je rad na društvenim mrežama dobar kada je ličan.
„Kada rade administratori, onda je suvoparno. Naši mediji, kada nemaju teme, prenose to.”
O promenama u radu političara koje su uslovile društvene mreže, Đurić kaže da su oni praktično imali radno vreme a sada njihov posao traje čitav dan.
„Obraćanje preko društvenih mreža može da otvori i širu raspravu i to je najbolje. Razmena mišljenja je dobra i to činim na sednicama Skupštine s kolegama. Svakako, tako može da se napravi i politički problem, ali za to važi ko se kako snađe i kakav je čiji senzibilitet.”
Đurić kaže da od ciljne grupe ljudi koji su zainteresovani za ovaj vid komunikacije dolaze dobri predlozi i pomoć
„Neke teme pokrenuli smo preko društvenih mreža, na primer lečenje dece. ’Tviter’ je bolji od es-em-es poruka, koje mogu da iznerviraju ljude ili su im dosadne, a ’Tviter’ možete pratiti ili ne, kako vam odgovara.”
Miloš Đajić, iz Centra modernih veština, kaže da internet donosi mnoge novine u političkom životu, ali i da će ono što je negativno biti isporučeno stranci, čega se političari najviše plaše.
„Menja se i već se promenilo ponašanje političara. Ne mogu više da se kriju, ili da spreče objavljivanje teksta u novinama. Znači da se ponašanje političara menja nabolje. Ali, potrebna je i pomoć, jer u dijalogu o određenim temama još nismo dostigli nivo argumentovanih rasprava na društvenim mrežama. Bilo koji sadržaj mora biti u skladu s medijem – zanimljiv i kratak. Političari žele da budu ozbiljni pa im je to teško. Ali i to će se promeniti. Novi ministar za privredu Saša Radulović je bloger na B92. To je osnovna forma od koje je sve počelo, a dobra je zato što niste skučeni.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 01/09/2013
