Izvor: Blic, 11.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interes Mađarske je Srbija u EU
Interes Mađarske je Srbija u EU
Ulazak u evropsku porodicu za SCG znači stabilizaciju i poboljšanje pravnog i ekonomskog sistema, što ide u prilog Mađarskoj, jer ona na granicama ne želi nestabilne države. Ulazak Hrvatske, SCG i Ukrajine u EU za Mađarsku je i bezbednosno pitanje - rekao je za 'Blic' Jožef Pandur, ambasador Mađarske u SCG.
- Na putu evropskih integracija morate da ispunite određene uslove. Kada to kažem, ne mislim samo na saradnju sa Haškim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tribunalom, jer je to prvi politički uslov, već na smanjenje stope kriminala, korupcije, privrednu stabilizaciju i demokratizaciju zemlje, što će uticati na ceo region. Da li je realno očekivati da zemlje zapadnog Balkana u paketu postanu članice EU?
- Sumnjam. Šanse za to su male posle velikog proširenja iz 2004. godine. Nova proširenja odnosiće se na dve-tri zemlje, kao u slučaju Rumunije i Bugarske. Takođe, sumnjam da bi Beograd prihvatio da čeka, recimo, na Albaniju. Kada državna zajednica završi problem sa Hagom, nadam se do kraja godine, više neće biti političkih prepreka za SCG i dalje integracije će zavisiti od toga kojom brzinom ćete ispunjavati kopenhagenske kriterijume. A potencijal SCG je veći od mogućnosti mnogih zemalja u regionu, izuzev možda Hrvatske. Da li ste zadovoljni saradnjom sa SCG?
- Bilateralna saradnja je odlična. Bilo je malih problema sa incidentima protiv manjina u Vojvodini, ali je to, na sreću, završeno. Vlada Srbije je odlučno reagovala i u poslednja tri meseca nisam dobio informacije o bilo kakvom incidentu. Ipak, incidenti su imali direktan efekat na privredne odnose.
Na kom nivou je privredna saradnja?
- Postigli smo nivo robne razmene koji smo nekada imali sa SFRJ, oko pola milijarde evra. Nažalost, do sada mađarske kompanije nisu imale uspeha u privatizaciji srpskih firmi. 'Mol' je učestvovao u tenderu za 'Beopetrol', banka OPT je bila zainteresovana za 'Jugobanku'. Obe firme su zainteresovane i dalje za srpsko tržište, 'Mol' za NIS, a OTP za 'Nišku banku'. Žao mi je što u Vojvodini postoji otpor kada je u pitanju prodaja firmi mađarskim investitorima. Šta su zahtevi mađarske manjine u Vojvodini?
- To prvenstveno njih morate da pitate. Ali, kako od vojvođanskih Mađara čujem, dobrodošlo je poboljšanje školovanja. Svake godine postoji problem sa uvozom udžbenika iz Mađarske. Velika je stopa nezaposlenosti, jer srpske firme, kako čujem, rađe zapošljavaju Srbe. Takođe bismo želeli da vidimo više pripadnika mađarske manjine u redovima policije. Kakvi su utisci godinu dana posle ulaska u EU?
- Nakon prve godišnjice članstva u EU niko ne oseća da je Mađarska drugorazredna članica. Putovanje je olakšano zbog nepostojanja granica, ali što se tiče svakodnevnog života, članstvo u EU nije donelo mnogo promena. Plašili smo se priliva jeftine robe sa Zapada, što se nije dogodilo pošto je strana roba mnogo ranije počela da dolazi u Mađarsku. Još nije u potpunosti ostvaren slobodan protok radne snage, jer su se stare članice EU različito postavile prema tom problemu. Kada smo pre 11 godina započeli integracije, morali smo da prilagodimo sve zakone i potpuno otvorimo ekonomiju, čemu je pomogla brza privatizacija i ulazak velikih kompanija. Smanjili smo korupciju, ali i birokratiju na evropski nivo. Kada će Mađarska uvesti evropsku valutu?
- Evro ćemo uvesti najkasnije 2010. godine, jer to zavisi od naše privrede. Do tada moramo da smanjimo deficit budžeta i inflaciju. Ivana Cvetković
