Izvor: B92, 14.Mar.2011, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspiratori i dalje nepoznati
Beograd -- Iako je nakon četiri godine od atentata završeno suđenje za ubistvo premijera Đinđića, inspiratori i nalogodavci u ovom sudskom postupku nisu otkriveni.
Ipak, najavljen je postupak za utvrđivanje svih okolnosti koje su dovele do ubistva premijera, a predistražni postupak o pobuni JSO pokrenut je.
Razlog za pobunu JSO navodno je bio taj što su pripadnici te jedinice učestvovali u hapšenju braće Banović koji su izručeni Hagu. Pravi razlog bio je međutim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nesto drugo.
U maju 2007, posle četiri godine, završeno je suđenje za ubistvo premijera Srbije.
Pripadnici JSO-a, Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i pripadnici "zemunskog klana", osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.
Čitajući obrazloženje prvostepen presude, koje je doneto u ime naroda, predsedavajuća Sudskog veća Nata Mesarović je rekla: "Neću govoriti o tome koliko nam je bilo teško da postupamo u ovom krivičnom postupku. Mislim da je najteže od svega saznanje da živimo u zemlji u kojoj predsednika Vlade, kao predstavnika državnog organa jedne zemlje, može ubiti organizovana kriminalna, neprijateljska organizacija i to u dvorištu zgrade Vlade radi ostvarenja svojih kriminalno političkih interesa. U konkretnom slučaju to nije bilo obično ubistvo. Radi se o krivičnom delu koje je upereno protiv države".
Prvostepenom presudom osuđeni su oni koji su bili na optužnici. Inspiratori i nalogodavci ubistva premijera Srbije u ovom sudskom postupku nisu otkriveni.
Specijalni tuzilac Miljko Radisavljević najavio je 2008 godine u Insajderu da ce novi postupak, u kojem bi trebalo da se istraže sve okolnosti koje su dovele do ubistva premijera Srbije, biti pokrenut onog trenutka kada presuda postane pravosnažna.
"Događaj je značajan i zbog činjenice da je to prvi otvoreni sukob između Ulemeka i premijera. Ja bih rekao da je to sukob bivšeg komandanta jedinice i budućeg organizatora atentata i tadašnjeg premijera, a buduće žrtve tog događaja. Dakle, samo taj podatak govori da događaj zaista zaslužuje da bude posebno tretiran”, kaže Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal.
Presuda je postala pravosnažna i predistražni postupak o pobuni JSO u međuvremenu je pokrenut.
Advokat porodice Điđnić Srđa Popović tvrdio je još tokom sudskog postupka da se ono što se dogodilo 12. marta 2003. godine ne može razumeti ako se ne razume šta se dogodilo u novembru 2001. godine.
"Sama pobuna i učešće političkih faktora u toj pobuni, ako se shvati kao prva faza rušenja Vlade, objašnjava i smisao atentata. Jedino ko je mogao pobuni da se suprostavi, to je bila eventualno vojska i to je bila i njena ustavna dužnost i to je bila i ustavna dužnost predsednika Koštunice, kao komandanta, kao vrhovnog komandanta”, kaže Srđa Popović.
Kratka hronologija pobune
12. novembar 2001. Na dan kada Milorad Ulemek treba da svedoči u postupku za ubistvo na Ibarskoj magistrali, zbog čega se tada bivši šef DB-a Radomir Marković već nalazi u zatvoru, pripadnici JSO-a pod punim naoružanjem blokiraju autoput u Beogradu. JSO iznosi političke zahteve: traži ostavku ministra policije i načelnika DB-a, ali i donošenja zakona o saradnji sa Hagom. Vojislav Koštunica, kao predsednik Jugoslavije i vrhovni komandant, javno je opravdao pobunu JSO-a. Istovremeno načelnik vojne službe bezbednosti Aco Tomić obećava Legiji da "kobre" neće sprečavati pobunu.
14. novembar 2001. Zbog nemogućnosti da se suprostavi JSO-u, Vlada Srbije pristaje na kompromis. Smenjuje Gorana Petrovića sa mesta šefa DB-a. Na to mesto postavlja Andreju Savića, a Legijinog čoveka Milorada Bracanovića za zamenika. Rade Bulatović, tadašnji savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, u NIN-u objavljuje tekst da je smenom u DB-u pobedio patriotizam. Istovremeno Zoran Đinđić najavljuje da je 2002. godina - godina borbe protiv organizovanog kriminala.
U julu 2002. Vlada Srbije usvojila je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
Formiranje Specijalnog suda
"Formiranje Suda je počelo mnogo pre atentata na premijera. Ja ću vam reći, evo za sebe, da sam tu saglasnost potpisala, eto slučajno, 12. marta ujutru, pre atentata. Eto, pamtim taj datum. Znači, to je bio proces, mislim, formiran je u skladu sa Zakonom o organizovanom kriminalu. Taj zakon je donet na inicijativu predsednika Vlade, dr Zorana Đinđića, donet je u julu 2002”, kaže Maja Kovačević, sudija Specijalnog suda.
Da bi zakon kojim se prvi put uvodi instucija svedoka saradnika postao važeći bilo je potrebno da postane sastavni deo saveznog Zakona o krivičnom postupku. Za tako nešto bilo je neophodno da ga izglasa i tadašnja Savezna skupština.
Međutim, DSS i crnogorska Socijalistička narodna partija opstruiraju donošenje zakona sve do decembra 2002. Istovremeno, predstavnici Demokratske stranke Srbije tada javno, kada se akcija "Svedok" privodi kraju, a koja treba da dovede do obračuna sa mafijom, saopštavaju da je nedopustivo da Ljubiša Buha Čume dobije status svedoka saradnika .
"Bilo je raznih komentara - da je to nemoralno nekome oprostiti sva ta nedela. Međutim, pošto je organizovani kriminal po definiciji takav da je jako dobro zaštićen, da on ima zaštitnike u svim strukturama društva, njega je vrlo teško otkriti i teško dokazati, praktično jedini način da progovori neko od njih. I sad, veći je interes društva da on jedan bude na slobodi, ali da čitava kriminalna grupa bude na optuženičkoj klupi, nego obrnuto", kaže Kovačevićeva.
Istog meseca, kada je zakon ipak usvojen, pripadnici JSO-a i "zemunskog klana" miniraju preduzeće Difens roud, koje je vlasništvo Ljubiše Buhe Čumeta.
"Odbrojavaju vam se poslednji dani"
Posle saznanja da mafija dobija podatke koji u tom trenutku predstavljaju državnu tajnu, Zoran Đinđić dva meseca pre ubistva odlučuje da smeni tadašnji vrh BIA, Andriju Savića i Milorada Bracanovića. Nekoliko dana kasnije, milorad Ulemek Legija oglašava se otvorenim pismom, u kojem Vladi Srbije poručuje: "Odbrojavaju vam se poslednji dani".
Februar 2003. u Saveznoj skupštini se proglašava Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Posle ove odluke Vojislav Koštunica ostao je bez ijedne funkcije. Tako DSS i Vojislav Koštunica više nemaju nikakvu formalnu vlast u zemlji, a Zoran Đinđic treba da preuzme i vojsku.
21. februar 2003. Pokušaj atentata na Zorana Đinđića kod hale "Limes" u Beogradu. Odmah posle toga Mirjana Marković odlazi u Moskvu, gde ostaje do danas, a Vojislav Šešelj predao se Hagu i prethodno poručio da će u Srbiji biti krvi do kolena.
5. mart 2003. godine. Jovan Prijić postavljen je za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Od tog trenutka počinje kampanja protiv Prijića da je bio član JUL-a. To nije bilo tačno, ali mediji danima o tome pišu. Za to vreme Jovan Prijić uzima iskaz od svedoka-saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, koji se nalazi u vojnoj bazi u Slovačkoj, gde je pobegao od "zemunskog klana".
11. mart 2003. Jovan Prijić i pripadnici policije završavaju ispitivanje Ljubiše Buhe Čumeta u Slovačkoj i u dva sata ujutro vraćaju se u zemlju sa njegovim potpisanim iskazom, koji je tog trenutka validan za sud na osnovu čega moze da počne i hapšenje pripadnika zemunskog klana i JSO-a.
12. mart 2003. U 8 ujutru, zbog laži koje se svakodnevno objavljuju o njemu, specijalni tužilac Jovan Prijić podnosi ostavku. Odlazi u Zrenjanin.
12. mart 2003. u 12:25 ispred ulaza u Vladu Srbije ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Jovan Prijić vraća se u Beograd i preuzima slučaj ubistva premijera. Istog dana, na osnovu dotadašnje istrage i iskaza Ljubiše Buhe Čumeta, tužilac i policija zaključuju da su premijera Srbije ubili pripadnici JSO-a sa članovima "zemunskog klana". Izdata je poternica i uvedeno vanredno stanje.
Optužnica
Jovan Prijić napisao je optužnicu na osnovu koje je sud u maju 2007. godine presudio da su krivi svi koji su se nalazili na optužnici.
Jovan Prijić nikada se nije pojavio u javnosti. Imenovan je u vreme dok je premijer Srbije bio živ, smenjen je za vreme vlade Vojislava Koštunice, pod izgovorom da mu je istekao mandat, iako je to bilo na polovini sudskog postupka. Ostao je kao zamenik da zastupa optužnicu za ubistvo premijera.
Kratko je za insajder 2008 godine, rekao: "Nemam šta da vam kažem, uspeli smo te 2003. godine jer smo kao država bili mnogo jaki i odlučni da se obračunamo sa organizovanim kriminalom. Svi oni su osetili tu snagu države, čak i u takvom trenutku. Tokom cele 2002. godine, pripremali smo se za taj obračun, ali zbog nedostatka zakona oni su bili brži”
U poslednjih sedam godina otvorena su mnoga pitanja o ulozi sluzbe bezbednosti, vojne službe, i pojedinaca u ubistvu premijera . Na ta pitanja do danas javnost nije dobila odgovor.
