Izvor: B92, 12.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imunitet za mirovnjake uslov i za "Partnerstvo za mir"
Vasington -- SR Jugoslavija i Bosna i Hercegovina jedine su jos dve preostale drzave Jugoistocne Evrope koje cekaju na prijem u Partnerstvo za mir - grupaciju pridruzenih clanova
Severnoatlantskog odbrambenog saveza. U medjuvremenu, na putu Beograda i Sarajeva prema Briselu pojavila se dodatna prepreka i vidu obaveze predhodnog potpisivanja sa Vasingtonom kontroverznog medjudrzavnog sporazuma o zastiti pripadnika americkih mirovnih snaga od ingerencija nedavno uspostavljenog Medjunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krivicnog suda.
Ta nova prepreka proistekla je iz Zakona o borbi protiv terorizma, koji je nedavno usaglasen u oba doma americkog Kongresa, da bi potom prosao i neophodnu verifikaciju predsednika Busa. Jedna od klauzula tog zakona predvidja i kaznenu meru obustavljanja "svake dalje vojne pomoci" za drzave koje su pristupile Medjunarodnom krivicnom sudu - a koje sad odbijaju potpisivanje "zastitnog sporazuma" za americke mirovnjake u svetu.
Kako je tim povodom objasnjeno u Vasingtonu, novi zakon ne odnosi se na 17 ostalih clanica NATO, kao i na nekoliko vaznih vojnih saveznika i partnera SAD van Evrope - Australiju, Japan, Juznu Koreju, Izrael i Egipat. Svi ostali, medjutim, dolaze potencijalno pod udar ove nove zakonske odredbe. A to je preko stotinu drzava koje primaju americku vojnu pomoc u vidu skolovanja oficirskog kadra, obuke ili finansiranja kupovine opreme i
naoruzanja.
Proteklih dana, u kontaktima sa stranim diplomatima, u Stejt departmentu posebno je izrazeno ocekivanje da ce razumevanje za americku inicijativu zastite od "moguce politicki
motivisanog MKS" pokazati drzave Centralne i Istocne Evrope koje ocekuju da svoj sadasnji status pridruzenog clana NATO unaprede uskoro punopravnim clanstvom u zapadnom vojnom savezu. Rumunija je to vec ucinila, a izjasnjavanje uskoro predstoji i ostalima. SAD imaju trenutno oko 9.000 vojnika u sastavu medjunarodnih mirovnih snaga
u devet zemalja: vise od polovine njih, oko 5.200, nalazi na Kosovu, dok ih je oko 2.400 angazovano u Bosni. To znacajno americko prisustvo na Balkanu cini da se u Vasingtonu iskazuje veoma veliki interes za potpisivanje sporazuma sa SRJ i BiH o zabrani ekstradicije vojnika i ostalih americkih drzavljana Medjunarodnom krivicnom sudu. Sa vladom u Sarajevu vec su poceli razgovori na tu temu, u Beogradu je nedavno iniciran taj proces, pri cemu je - stupanjem na snagu novog americkog zakona o borbi protiv terorizma - i SR Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini predocena prilicno jasna perspektiva u slucaju njihovog odbijanja tog zahteva iz Vasingtona. Pored suspenzije svake, eventualne, buduce vojne pomoci i saradnje, to bi imalo za posledicu i blokadu pristupa Jugoslavije i Bosne i Hercegovine grupaciji Partnerstvo za mir .
.jpg)
