Izvor: B92, 25.Mar.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovina - tajna za širu javnost
Beograd -- Početak izborne kampanje obeležavaju objavljivanja imovinskih karti političara i pozivi političkim protivnicima da učine isto.
Javni i državni funkcioneri su obavezni da Odboru za sprečavanje sukoba interesa periodično podnose izveštaje o svojoj imovini i prihodima, ali zakon propisuje da se ti izveštaji ne mogu objavljivati. Svoje imovinske karte do sada su predstavili ministri Dinkić i Đelić, predsednik Tadić, lider LDP-a Čedomir Jovanović i potredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << radikala Dragan Todorović.
Istinitost tih podataka za sada može da proveri jedino Odbor za sprečavanje sukoba interesa, kome političari i podnose izveštaje o svojoj imovini i prihodima.
To, međutim, i dalje ostaje tajna za širu javnosti. Predsednika Odbora Slobodan Beljanski za B92 kaže da tako propisuje Zakon o sprečavanju sukoba interesa.
"Tim zakonom je, nažalost propisano da su javnosti dostupni samo podaci o plati i drugim prihodima iz budžeta. Ostali podaci mi u Odboru možemo da proveravamo, ali se javnosti mogu prikazati samo uz saglasnost funkcionera o kome se radi. Akcija prijavljivanja imovine je dobrovoljna, to je jedna vrsta samoprijavljivanja funkcionera, što oni nisu dužni po zakonu da urade. Ja bih rekao da je to simptomatskog i situacionog karaktera, dakle, nije izraz potrebe za promenom sistemskih rešenja" , objašnjava Beljanski.
Kako je objavljivanje imovinske karte doborovoljno, čelnici radikala, na koje lider G17 upire prstom, nisu u obavezi da to i urade.
Zato SRS kao kontraudar saopštava da sumnja u istinitost imovinskih karti Dinkića i Đelića i poziva ih da objasne svoje uloge, kako su naveli, u najvećim korupcionaškim aferama u poslednjih osam godina.
Dinkića radikali prozivaju za Nacionalnu štedionicu, prodaju Fabrike duvana u Senti, a Đelića za akcije u Meridijan banci u vrednosti od 11 miliona evra.
Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbije, razume zašto su građani sumnjičavi u iznete podatke, ali kaže da se njihova istinitost bez konkretnih dokaza ne može tako lako oboriti.
"Ljudi su stekli utisak da su ti funkcioneri bili u prilici da zloupotrebom funkcije zarade više. E, sada, ono što mi imamo i što je kvalitativni napredak u odnosu na pređašnju situaciju jeste što je funkcioner izašao sa određenim podacima, bez obzira da li su oni istiniti ili ne. Svako ko ima mogućnost da vrši dalja istraživanja ili ko ima neka svoja konkretna saznanja može da tvrdi da funkcioner nije rekao istinu. Sve dok se ti podaci ne objave, niko ne može da osporava istinitost i uverljivost imovinske karte", kaže Nenadić.
Nenadić i Beljanski se nadaju da akcija objavljivanja imovinskih karata neće biti jednokratna priča u izbornoj kampanji, već da će dovesti do izmene zakona koji će propisati da svi podaci o imovini političara moraju biti obelodanjeni javnosti.
"Ovo je vrlo koristan presedan i govori o još nečemu - tome da javnost podataka o imovini jeste popularna i da je tu spremnost na javnost uoči izbora, zato što može da privuče birače, korisno istaći na barjak. Pa ako je to tako, zašto onda ne bismo i zakon promenili i zbog čega to zakonom ne bi regulisali da bude javno", smatra Beljanski.
