Izvor: Politika, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo najmanje deset kandidata za premijera
Moguće je da se na listi DS-a nađu i oni koji dele iste političke vrednosti. U ovom trenutku vodimo vrlo ozbiljne razgovore na nekoliko adresa
INTERVJU
Parlamentarne stranke koje su postigle konsenzus oko sadržaja ustava, nisu ni blizu usvajanja ustavnog zakona koji bi trebalo da omogući primenu novog ustava. Ovim zakonom trebalo bi da se definiše i datum održavanja izbora, a Demokratska stranka i njen lider i predsednik Srbije Boris Tadić za sada nisu uspeli da ubede >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vladajuću koaliciju da je neophodno da se istovremeno, do kraja godine, održe i predsednički i parlamentarni izbori. Obrazloženje da nije dobro da predsednik države koji je izabran po starom ustavu radi po novom, za sada ne daje vidljive rezultate, a ostalo je nejasno i da li je Boris Tadić spreman da bude predsednički kandidat kad god da budu predsednički izbori, ili bi, u slučaju da do kraja godine budu raspisani samo parlamentarni, pretendovao na mesto budućeg premijera. Ni zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović ne daje konkretan odgovor, objašnjavajući da ne želi da spekuliše o tome šta bi bilo kad bi bilo.
– Demokratska stranka će donositi prirodne odluke. Prirodno je da imamo sve izbore posle donošenja ustava. Mislim na predsedničke i parlamentarne izbore, a isto tako i na izbore za lokalne samouprave i pokrajinske izbore, ali, naravno, tu potpuno delim mišljenje da treba doneti zakon o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji. Ukoliko to prirodno stanje stvari bude narušeno, naći ćemo odgovarajuću odluku i za to i pobedićemo na izborima kako god da bude bilo.
• Trebalo bi menjati i Zakon o predsedniku republike, isto kao i Zakon o lokalnoj samoupravi, ali se iz DS-a manje čuju ti zahtevi za lokalne i pokrajinske izbore, nego za predsedničke.
– Jednostavnije je uneti sve izmene za koje postoji politička potreba i volja, ili možda tehničkopravna celishodnost u Zakonu o izboru narodnih poslanika i Zakonu o izboru predsednika republike, nego u Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o teritorijalnoj organizaciji. To su složeni zakoni i moramo da donesemo političku odluku o tome kako bi u stvari trebalo da bude decentralizovana Srbija, koliko bi opština i gradova trebalo da ima, kako će biti uređen način izbora gradonačelnika i drugih izvršnih organa u lokalnim samoupravama. Takođe, neophodno je urediti sva pitanja koja se odnose na Vojvodinu.
• U poslednje vreme se iz DS-a čuje da je logično da ova stranka, posle izbora, dobije mesto mandatara, a polazeći od pretpostavke da će imati najviše poslanika. Da li već znate ime kandidata za premijera, ili i to zavisi od toga da li će se istovremeno održati predsednički i parlamentarni izbori?
– Pre svega, potpuno je prirodno da predsednika vlade da stranka koja, u okviru vlade, dobije najviše poslaničkih mandata. Tako funkcioniše parlamentarizam svuda u svetu i normalno je da tako bude i u Srbiji.
• Da li to znači da je onda radikalima trebalo prvo ponuditi mandat posle izbora 2003. godine?
– Radikali tada nisu bili u mogućnosti da formiraju vladu. S druge strane, potpuno sam siguran da će Demokratska stranka sada pobediti Srpsku radikalnu stranku, da će dobiti više mandata. Polazeći od tog svog uverenja, sa punom snagom branim stav da će Demokratska stranka imati predsednika vlade u sledećem sazivu, posle sledećih parlamentarnih izbora. Mislim, da svako u Srbiji zna bar pet ljudi iz Glavnog odbora Demokratske stranke koji su sposobni da budu na mestu predsednika vlade. Ja ih znam bar 10.
• Možete li da navedete bar pet imena?
– Nema potrebe da ih navodim. Pozivam čitaoce da se i oni, zajedno sa mnom, prisete tih pet ili 10 ljudi i siguran sam da bi svaka od tih osoba bila dobar premijer.
• Da preformulišemo pitanje. Da li se među tih 10 imena koje ste pomenuli kao moguće kandidate za premijera Srbije nalazi i ime Borisa Tadića?
– Boris Tadić bi bio izvanredan predsednik Vlade Srbije, ali je Boris Tadić najbolji predsednik Srbije koga je ona imala od 1990. godine i zaista ne vidim ko bi tu dužnost bolje obavljao.
• Ima mišljenja i da DS traži ranije predsedničke izbore i zbog stranačkog interesa, pošto bi učešće predsednika Tadića u izbornoj kampanji donelo više glasova i samoj stranci. Zašto bi, recimo, DSS pristao na to, a pogotovo radikali i socijalisti?
– Svako ko ne želi u ovom trenutku izbore – boji se izbora. Ne postoji drugi razlog zbog kojeg bi bilo ko u ovom trenutku jedno prirodno stanje stvari narušavao. Mi smo, nažalost, ovih dana u neprilici da slušamo potpuno neutemeljene tvrdnje o tome da postoje tehnički, pravni, verovatno i meteorološki razlozi za to da izbori ne budu sada održani. Sve su to obični izgovori.
• Ipak, ne možete poreći da bi rejting DS-a na parlamentarnim izborima bio jači kada bi predsednik Tadić vodio kampanju, što kao predsednik svih građana Srbije baš i ne može.
– U ovom trenutku imamo na umu to da tražimo od građana Srbije mandat za sprovođenje političkog programa u naredne četiri godine. A to je: da iskorenimo siromaštvo i da uklonimo prepreke koje ova zemlja ima prema Evropskoj uniji. Sve drugo je u potpuno drugom planu
• Da li trenutno postoje bilo kakve konsultacije o usvajanju ustavnog zakona?
– Na žalost, koliko ja znam, vrlo je malo obavljeno posla oko ustavnog zakona, i to nije dobro.
• U čemu je problem? Jesu li izbori glavna prepreka ili postoje još neke sporne tačke?
– Zaista ne znam i nije mi jasno zbog čega se ne vodi vrlo ozbiljan politički i pravni proces koji bi trebalo da dovede do utvrđivanja teksta predloga ustavnog zakona. Oko toga je postojao dogovor. Naime, trebalo je da ustavni zakon bude pripremljen u toku mesec dana, koliko traje period između utvrđivanja predloga ustava i referenduma. Mislim da je veoma, veoma loše što smo propustili toliko vremena a da ove stvari nisu dovršene.
• Predsedništvo DS-a treba da odluči da li će biti predizbornih koalicija i ko bi mogli da budu potencijalni partneri. Da li je stranka Rasima Ljajića najizvesniji partner demokrata u predizbornim koalicijama?
– Demokratska stranka, potpuno je izvesno, na sledeće izbore izaći će kao Demokratska stranka. Moguće je da se na toj listi nađu i oni koji sa DS-om dele iste političke vrednosti. Mi u ovom trenutku vodimo vrlo ozbiljne razgovore na nekoliko adresa.
• Da li je jedna od tih adresa u Novom Pazaru?
– Ne želim u ovom trenutku da govorim o tome, ali verujem da će odluke biti donete veoma brzo.
• Vuk Drašković je jedan od retkih iz vladajuće koalicije koji je podržao zahtev za predsedničke izbore do kraja godine. Da li ste to shvatili kao ponudu za predizbornu koaliciju i kakav je odgovor? Ima li tu nekih pregovora?
– Politika koju je imao prema važnim državnim pitanjima kao ministar spoljnih poslova koju je zastupao SPO, a mislim na evroatlantske integracije i na neophodnost da vlada donosi odluke koje su neophodne da bi bile sklonjene prepreke prema približavanju zemlje Evropskoj uniji, utemeljena je na istim vrednostima koje deli i Demokratska stranka.
• Ali ipak, uprkos tim vrednostima, Demokratska stranka nije htela da podrži izbor Vuka Draškovića u Narodnoj skupštini Srbije kada je trebalo da se potvrdi njegova pozicija ministra inostranih poslova.
– Naravno. Zbog toga što je neprirodno i nemoguće da opoziciona stranka glasa za ministra koji je u vladi, kojoj je ta stranka opozicija. Nije moguće sa SPS-om napraviti pomak prema EU i ova vlada je platila ceh toga.
• Je li moguća predizborna saradnja s G17 plus, s kojom imate zajedničke kandidate na lokalnim izborima?
– Stranka G17 plus je napravila vrlo ozbiljne greške u svojoj politici u prethodnom periodu. Finale svega toga je velika bruka sa ostavkama koje su Mlađan Dinkić i njegovi ministri podneli, a onda se ispostavilo da one formalnopravno ne postoje. Sve to veoma urušava politički kapacitet te stranke.
• Procene su da DS, čak i da osvoji najviše mandata na predstojećim izborima, neće moći samostalno da formira vladu. Postoje li resori u budućoj vladi koje DS ne bi prepustio partnerima?
– Nije uopšte vreme da o tome razgovaramo. Mi želimo da Srbija vrlo brzo dođe do vlade koja će biti sposobna kao celina. Nedopustivo je da Srbija ima jedan feudalno isparcelisan politički organizam, kakva je sadašnja Vlada Srbije.
• Jedan od uslova za iskorenjivanje siromaštva i priključenje EU jeste izručenje Ratka Mladića. Iz DS-a se čuju samouverene izjave da će sledeća vlada preuzeti obavezu da reši taj problem. Za ispunjenje takvog obećanja, osim volje, potrebna je i kontrola nad tajnim službama i policijom. Može li se zaključiti da je DS zainteresovan da preuzme te resore posle izbora?
– Da ne ulazimo u detalje, sve ono što je neophodno da bi ti poslovi bili urađeni biće nužno tema oko koje će morati da bude postignut politički konsenzus. Ono u šta sam ja uveren jeste da će vlada u kojoj će DS imati odlučujući uticaj u najkraćem mogućem roku učiniti sve što bude neophodno da se ovo pitanje reši.
Milorad Vesić
[objavljeno: 27.10.2006.]
