Izvor: Večernje novosti, 03.Maj.2013, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imamo li saveznike: Interes najbolji partner

DA li Srbija danas ima saveznike? Izjave državnog vrha da bez pravih partnera nismo mogli da dobijemo više od briselskog sporazuma sa Prištinom, kao i da će zemlju voditi samo ako imaju najbliže odnose sa Nemačkom, otvorilo je pitanje da li prijatelje tražimo na pravom mestu.Po mišljenju Dušana Prorokovića, direktora Centra za strateške alternative i autora knjige "Geopolitika Srbije", Srbija je dospela u sadašnju situaciju zbog toga što više od deceniju saveznike traži na pogrešnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << strani, dok iskrenim prijateljima okrće leđa.- Nalazimo se u duploj zabludi. Prva je da niko ne želi da bude sa nama partner, pa nemamo prijatelje u svetu. Druga zabluda je ta što partnere tražimo isključivo na Zapadu među vodećim zemljama NATO pakta, što je jednostavno neizvodljivo. Svi državni interesi sveli su nam se na ulazak u EU, koji je nemoguć ne samo zbog pritisaka iz Brisela, već i zbog celokupnog raspoloženja unutar Unije, gde vlada veliki otpor daljem širenju - objašnjava Proroković.Glavni oslonac Srbije, smatra Proroković, mogao bi da bude Moskva, iz koje u poslednje vreme stižu veoma otvorene ponude za blisku saradnju.- Ruska politika prema EU se znatno promenila u poslednjih šest godina. Dok je Moskva imala odlične odnose sa Briselom, onda su preporuke Srbiji bile "nemojte u NATO, možete u EU". Sada se stvari menjaju. Odnosi Rusije i EU su loši i zbog toga rusko rukovodstvo i želi da sa Srbijom ima blizak odnos na obostranu korist. S druge strane, Srbija je na korak od toga da svojim potezima izgubi sve ekonomske privilegije iz odnosa sa Rusijom, a da od Brisela ne dobije ništa. Pre svih, poljoprivreda i građevinska industrija će doživeti veliki udarac, a neće imati alternativu u EU. Slično se dogodilo i Bugarima - podseća Proroković.OKRENULI LEĐA MOSKVI ODLUKA prethodne vladajuće garniture u Srbiji da kosovske pregovore bez konsultacija sa Rusijom prebace iz Ujedinjenih nacija pod okrilje Evropske unije, ravna je političkom samoubistvu, kaže Vladislav Jovanović. - Ne samo da smo pobegli iz arene koja nam je jedino pružala šansu u pregovorima i prešli u EU arenu, kreatora nezavisnosti Kosova, već smo na grub način okrenuli i leđa Rusiji. Što je najgore za ovakav antidržavni potez, još niko nije odgovarao - konstatuje Jovanović.Ipak, od bliskih odnosa sa nekom velikom silom, po mišljenju našeg sagovornika, još je važnije da kreiramo drugačiju regionalnu politiku.- Da bismo ponovo imali saveznike, pre svega, moramo da promenimo spoljnopolitičke ciljeve i pronađemo saveznike prema tim ciljevima. Čak i u okruženju imamo potencijalne saradnike koje smo potpuno zanemarili umesto da sa njima tražimo zajedničke ciljeve. Pre svih, tu mislim na Rumuniju, Bugarsku i Grčku. Turska je najveći spoljnopolitički izazov za Grčku i Bugarsku, Mađarska za Rumuniju, a Albanija delimično za Grčku. Nevažno je što su ove zemlje članice NATO saveza, jer su u pitanju sukobi mimo EU i severnoatlantske alijanse. Spor između Rumunije i Mađarske je postojao i u vreme Austrougarske i nikada nije rešen. Za razvojem ekonomske krize, sva ova pitanja će ponovo početi da se otvaraju - naglašava Proroković.S druge strane, Aleksandra Joksimović, direktor Centra za spoljnu politiku, zastupa stav da smo još devedesetih godina prošlog veka izgubili sve saveznike, ali da je posle 2000. godine Srbija u procesu stvaranja strateških partnera, pre svih Brisela i Vašingtona.- S obzirom na to da nam je članstvo u EU glavni cilj, sasvim je logično da su nam evropske države najprirodniji saveznici. Ipak, da bismo sa nekim takav odnos i stvorili neophodno je da pronađemo zajedničke interese i sprovodimo ih određeno vreme, ali i da se suočimo sa svim dešavanjima iz sukoba s prostora bivše Jugoslavije - kaže Joksimovićeva.Sagovornica "Novosti" ističe da priča o četiri stuba spoljne politike nema logike, jer je nemoguće imati strateško partnerstvo i sa Amerikom i sa Rusijom.- Odnos sa Vašingtonom nam je posebno važan, jer put za članstvo u EU najčešće i vodi preko Vašingtona. Naravno da bi i sa Rusijom trebalo da imamo dobre odnose, ali ne možemo da rušimo svoje spoljnopolitičke ciljeve sa praznom retorikom o prijateljima na sve četiri strane sveta - upozorava Joksimovićeva.Priče o "stubovima spoljne politike" godinama su služile našim političarima da zamajavaju narod, smatra i Vladislav Jovanović, bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije- Kako mogu da nam budu partneri one države koje su kreirale nezavisnost Kosova ili zemlja poput Turske? To su države koje su nas svih ovih dvadeset godina stavljale u podređen položaj, favorizovale druge narode na Balkanu, a i dalje nam prete i ucenjuju nas. Naravno, ne bi trebalo da se sukobljavamo sa Zapadom, ali bismo morali da okrenemo spoljnopolitički kurs ka drugim centrima moći koji su spremni da nas podrže - objašnjava Jovanović.Bivši diplomata ističe da je situacija u svetu mnogo povoljnija za Srbiju u odnosu na onu od pre dvadeset, deset, pa čak i pet godina.ZASTRAŠIVANjE SVE češće pominjanje bliskih političkih odnosa Beograda i Moskve, Aleksandra Joksimović vidi kao zastrašivanje pobornika evropske ideje, koja nema osnova u realnosti. - Priče o strateškom partnetstvu sa Rusijom nisu utemeljene. S druge strane, izjave državnog vrha da će zemlju voditi samo uz podršku Nemačke su veoma dobre, s obzirom na to da je bez podrške Berlina nemoguće krenuti napred - smatra Aleksandra Joksimović.- Zapad više ne dominira kao pre. Sada imamo multipolarni svet, pa manje zemlje poput Srbije imaju više prostora za disanje. Ipak, naši političari ne koriste tu situaciju. Problem sadašnje i prethodne vlasti je taj što rešenje za probleme traži isključivo u osloncu na takozvane zapadne partnere - ukazuje Jovanović.I Dušan Proroković ističe da će šansa za pronalaženje partnera u regionu biti još veća sa slabljenjem NATO pakta.- To se već dešava, a potvrda za to su Ukrajina i Makedonija. Da je NATO jak kao 1996. ili 1998. godine, ove zemlje bi već postale članice. Takođe, razlike unutar EU postaju sve veće. Neke države će u narednim godinama biti mnogo bliže Srbiji, pre svih Francuska i Italija. I tu treba tražiti šansu. S druge strane, možemo da očekujemo da će odnosi s Nemačkom da budu mnogo gori, jer Berlin ima druge saveznike na Balkanu - zaključuje Proroković.S druge strane, na istoku postoji čitava paleta novih oslonaca moći, Rusija, šangajski savez sa Kinom, Indija, ali i latinoameričke zemlje, kao što su Meksiko, Venecuela, Brazil.- Pored velikih simpatija prema Srbiji, Rusija ima i svoje itnerese, pa zato i želi saradnju. Ipak, za tango je potrebno dvoje. U ovom slučaju Moskva hoće, a mi u najmanju ruku oklevamo. Srpska javnost se spinuje kako će nam doći kraj ako odustanemo ili makar usporimo na briselskom putu. Izgleda da su naši političari preuzeli određene obaveze, jer nas već 13 godina drže u orbiti zapadnih sila. Zapad to koristi da nam zateže omču oko vrata, a takođe i pritiska srpske političare da Srbiju nikako ne približe Rusiji - naglašava Vladisalv Jovanović.U viševekovnoj istoriji samo je Rusija konstantno davala podršku Srbima u praktično svim domenima, izuzev određenih perioda u 20. veku u skladu sa tadašnjom koncepcijom Kominterne, ukazuje istoričar dr Dragan Petrović, autor nekoliko knjiga o geopolitičkoj poziciji Srbije.- I sada od svih velikih sila jedino na Rusiju možemo računati kao na sigurnog saveznika. Ovo posebno dobija na značaju u predstojećim decenijama kada će ruski resursi imati ogromnu važnost u svetu, čemu treba dodati da je Rusija egal u moći sa SAD po pitanju nuklearnog oružja. Integracioni procesi sa Rusijom na čelu dobijaju na važnosti, pa i srpski prostori mogu vremenom u njih da budu uključeni - smatra Petrović.Kina, kao i ostale zemlje BRIKS, takođe veoma afirmativno gledaju na Srbiju.- Ovim zemljama možemo da postanemo logistička baza za trgovinski prodor u ovaj deo sveta. Kada su zapadne sile u pitanju, sa Francuskom je u izvesnoj meri moguće da se ostvore bliski odnosi, ali to je proces u koji dugoročno treba ulagati - ističe Petrović.On smatra da nam SAD i Britanija nisu naklonjeni, jer ove sile kroz Srbe posmatraju mogućnost širenja ruskog uticaja, pa je njihova politika prema srpskom faktoru u istoriji bila neiskrena i nedobronamerna, iako smo u oba svetska rata bili sticajem okolnosti na istoj strani.- Važno je što dominacija Amerike slabi, jer su se praktično sve druge velike sile pokazale više naklonjene srpskom faktoru od SAD i Britanije - kaže dr Petrović. - To čak u izvesnoj meri važi i za Nemačku, koja nam nije prijatelj, ali koja bi uz naše bliske odnose na Rusijom, bila spremna na kompromise i dogovre.SAVEZNICI MORAJU DA SE STVARAJUIZJAVA premijera Ivice Dačića da Srbija bez pravih saveznika nije mogla da dobije više od briselskog sporazuma sa Prištinom je prema mišljenju Dušana Prorokovića samo izgovor.- Saveznici moraju da se traže i stvaraju. Ne samo Rusija, već na različite strane. I unutar EU i na istoku. Kod nas sve ide po inerciji. Samo se probudimo i shvatimo da nemamo saveznike. Mi čak nismo ni jednom tražili od zemalja koje nisu priznale Kosovo da blokiraju zvaničnu Prištinu u određenim procesima - kategoričan je Proroković.

Nastavak na Večernje novosti...