Izvor: Blic, 29.Apr.2010, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaju timove, ali slušaju samo sebe
Lider SPO Vuk Drašković jedini je domaći političar koji ne koristi usluge medijskih savetnika. „Vuka ne bi ni uspeli da imitiraju, čovek ima neponovljiv stil“, otkrivaju za „Blic“ članovi brojnog kluba medijskih pisaca. Ostale političare prate timovi sa uvek spremnim dužim i kraćim verzijama fraza uklopljenih u date okolnosti. Ni to često ne pomaže kad počnu psovke i uvrede ili kad, na primer, premijer Srbije nedavno uzme stvar u svoje ruke i umesto utešnih, pripremljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fraza, usred poplavljenog sela, kaže: „Kad čovek vidi ovoliku vodu, dođe mu samo da se ubije.“ Tadić najčešće govori iz glave, a pomažu mu Šaper i Krstić (slika ispod)
Po kabinetima u vrhu državnog aparata rade savetnici zaduženi za kontakte sa novinarima, vrlo često i sami bivši novinari. Njihov posao je da olakšaju da neka činjenica dopre do javnosti, ali i da napišu govor za ministra ili predsednika. U vanrednim situacijama za predizborne govore uključuje se „teža artiljerija".
U vanrednim situacijama u pomoć predsedniku Borisu Tadiću priskače prvi čovek „Mekena" i prijatelj Srđan Šaper, a u redovnim okolnostima u kabinetu radi Nebojša Krstić, medijski savetnik. Govore poput onih za Ujedinjene nacije piše Jovan Ratković, savetnik za saradnju sa EU i NATO. U takvim situacijama uvek traži da se govor još jednom proveri u avionu. Ipak, Tadić najčešće govori iz glave na osnovu beleški koje sam sprema, kažu njegovi bliski saradnici.
Tadićev govor prošle subote na Skupštini PUPS-a, u kome je opozicione lidere nazvao pticama zloslutnicama, ocenivši da „zahtevima za raspisivanje izbora žele da destabilizuju zemlju" i spreče vlast da „završimo mostove, autoputeve i koridore" mnoge je iznenadio i naveo da se zapitaju ko političare savetuje i ko im piše govore.
- Skoro da nema domaćeg političara koji ima osećaj za lepotu govora. Posle upečatljivih metafora Zorana Đinđića, ništa danas ne privlači pažnju. Ovaj Tadićev govor spada u odbrambeni i neinventivan govor, sa izlizanim frazama poput „ptice zloslutnice", kojima hoće da opravda neuspehe vlasti u svakodnevnom radu, posebno u izgradnji infrastrukture. Govor ima elemente procenjivanja bez argumenata i na ivici je pristojnosti, pogotovo za predsednika države - kaže za „Blic" Dobrivoje Stanojević, profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka.
Na molbu da prokomentariše način govora Aleksandra Vučića, zamenika predsednika SNS, Stanojević kaže da se kod njega već duže vreme primećuje „primirena radikalska retorika i demagoška pristojnost".
- Ako se analizira njegov govor u kome je poručio „da je najveća želja SNS da stvori normalnu i pristojnu zemlju, da pocepane cipele ostanu uspomena na najgore vreme", vidi se da je u pitanju izlizana retorika kao što su izlizane cipele koje pominje. U njegovim govorima se ne vidi spontanost, već naučena izveštačenost - ocenjuje Stanojević.
Od opozicionih političara i Čedomir Jovanović, lider LDP, kažu, ima zapažene govore, a sudeći po njihovoj dužini, očito i sam misli da je dobar govornik.
Kad se zaviri u redove Vlade Srbije i običaje kabinetskih pisaca govora, uglavnom se radi na sledeći način: savetnici za medije zatraže podatke iz određene oblasti ili o događaju koji predstoji, a zatim te podatke uobliče i predaju ministru na upotrebu. Neki ih doslovce čitaju, a neki, poput vicepremijera Božidara Đelića i Mlađana Dinkića, govore iz glave.
Suzana Vasiljević, portparolka ministra policije Ivice Dačića, kaže da ministru uglavnom ona piše govore ako su „uopštene priče", a kad su međunarodne konferencije u pitanju, onda im neko iz Biroa za međunarodnu saradnju dostavi podatke. Ali kaže, ministar svemu doda lični pečat.
- Uglavnom nam pošalju teze, ja to uobličim, dodamo politički stav (ako je potrebno), ali on uvek voli da doda i poneku svoju rečenicu, što uvek radi na licu mesta - kaže Vasiljevićeva za „Blic".
Jelena Parezanović, saradnica Slavice Đukić-Dejanović, kaže za „Blic" da se predsednica Skupštine Srbije gotovo nikad ne služi napisanim tekstom.
- Kao dugogodišnji profesor i političar, naviknuta da se obraća širokom auditorijumu, predsednica uvek bira svoje reči prijemčive svakom građaninu, pre nego formalan tekst - kaže Parezanovićeva.
U anketi među novinarima i političarima koju su ad hok sproveli novinari „Blica" na pitanje kojeg zapaženog govora se sećate, ispitanici su uspevali da se sete samo ordinarnih gluposti ili psovki koje su čuli u Skupštini.
Đelić uvek traži govor, ali ga nikad ne pročita
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić uvek traži da mu se pripremi govor, ali ga nikad ne pročita, već govori iz glave i, kako kažu njegovi saradnici, „dobar je govornik".
- Već dugi niz godina pokušavamo da saznamo zašto traži govore kad ih ne koristi - kaže Nebojša Milenković, Đelićev savetnik za medije.
