Izvor: Politika, 17.Jul.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imaju li sindikati prolaz u politiku

Samo desetina zaposlenih prihvata samostalni izborni nastup sindikata ili njihovo delovanje pod okriljem neke jake stranke

Na pomen mogućnosti da se sindikati aktivno uključe u politički život u Srbiji zavladaju amnezija i šizofrenija.

Kao niko se ne seća daje Slobodan Milošević imao svoje sindikate koji su u njegovo vreme objavljivali politička saopštenja i čiji članovi teka sada traže isplatu plata i povezivanje staža izdevedesetih. Da su bili sindikat, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ne partija, tražili bi to od Miloševića a ne od sadašnje vlasti. I svi zaboravljaju da je u DOS-u jedan sindikat bio sasvim ravnopravan političkim partijama , da se ponašao kaopolitička partija a ne kao sindikat.

Ankete javnog mnjenja rađene posle 2000. godine na neki način pokazuju raspolućenost u shvatanju šta je posao sindikata. One pokazuju da polovina zaposlenih ali i svih građana, sindikate ne vidi u politici, ali da ih druga polovina i vidi u politici.

Oni koji misle da sindikat ne treba da se bavi politikom opet se dele. Približno podjednak udeo, po četvrtina, je onih koji svesno odbijaju aktivnu političko – izbornu strategiju sindikata i onih koji ne znajuda odrede svoj odnos. Prvi spadaju u najobrazovanije, drugi su s najmanje obrazovanja.

Drugu polovinu, koja misli da sindikat treba da se bavi politikom,čine, pored desetine politički ostrašćenih koji bi da sindikat bez ikakve zadrške uđe u politiku još ipribližno dve petine zaposlenih koji su za aktivnu, ali ne i kvazistranačku političku poziciju sindikata.

Samo desetina zaposlenih prihvata samostalni izborni nastup sindikata ili njihovo delovanjepod okriljem neke jake stranke.

Istraživanja pokazuju da su zaposlenisve bliži postizanju većinske saglasnosti oko zauzimanja kritičke pozicije sindikata prema akterima politike. Ali, raspolućenost se vidi u stavu koji navodi Zoran Stojiljković, politikolog koji je imao aktivnu ulogu u sindikalnom pokretu: „ Više od dve petine njih prihvatada sindikati treba da sarađuju sa strankama koje štite interese zaposlenih, ali da istovremeno budu u opoziciji prema svakoj vladajućoj partiji i koaliciji”.

Biti opozicija svakoj vladajućoj partiji jeste politički, a ne sindikalni stav. Kao što je to i stav da treba sarađivati sa partijama koje štite interese zaposlenih.

Dakle, kada bi pitali narod šta da rade, sindikati ne bi imali jasan zadatak i cilj.

„Ući u politiku direktno tako što će se učestvovati u partiji ili koaliciji je jedno i ta vrsta uticaja nije dobra za sindikate. Bezuslovna podrška sindikata političkim partijama i koalicijama posebno u uslovima oštre političke polarizacije, praktično onemogućava ostvarenje minimuma sindikalne saradnje i vodi slabljenju pregovaračke moći sindikata i zaposlenih. Drugo su glasovi za podršku zahtevima zaposlenih i sindikata. U tom slučaju sindikat napravi platformu i ponudi je da je u parlamentu podrže stranke ili ih pozove da učestvuje, na primer, u akciji da direktori prestanu da maltretiraju zaposlene. Ako stranke podrže ponuđenu platformu ili akciju, sindikat pozove članstvo da glasa za njih. Sindikati treba da naprave pregovaračku poziciju i ojačaju front” kaže Zoran Stojiljković politikolog.

Miljenko Dereta izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da sindikati imaju krizu indentiteta. „Umesto da pregovaraju sa poslodavcima i zakonodavcima sindikati kod nas pregovaraju sa vlastima. Sindikati su sada usitnjeni i nemaju sindikalni pokret, a to ih čini neefikasnim i nerelavatnim. Oni ne žele da se izjasne kao levi pokret a zna se da ne mogu da brane kapital. Sindikati ne mogu izbegavati da se bave politikom. Zna se da su u Nemačkoj sindikati podržavali SDP, u Velikoj Britaniji laburističku stranku a u Americi demokrate.”

Zaključak priče o sindikatima i njihovom učešću u politici daje Zoran Stojiljković:„Sve dok se ne demokratizuje sama politička praksa i ne otvore kanali efektivnog uticaja sindikata i organizacija civilnog društva na proces političkog odlučivanja, nije realno ni očekivati da će građani i zaposleni prihvatiti šire demokratsko i participativno razumevanje politike. Do tada, zaposleni će biti za autonomnu poziciju sindikata i njihov vidljiv i javan politički uticaj, ne smatrajući to učešćem u politici”, kaže Stojiljković.

Ivana Anojčić

objavljeno: 18.07.2011.

Nastavak na Politika...