Izvor: Politika, 03.Nov.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li mitingovanja bez zakona
Srbija od 23. oktobra nema zakon koji reguliše javna okupljanja, a predlog novog će biti u skupštinskoj proceduri do kraja 2015. ili u januaru 2016. – Jedan od prigovora nacrtu novog zakona je nepostojanje spontanih okupljanja
Od pre nekoliko dana Srbija nema zakon koji reguliše organizaciju javnih okupljanja pa kad bi neka stranka htela da u ovom trenutku organizuje miting nije najjasnije na osnovu kojeg pravnog akta bi ga prijavila. Predlog novog zakona će, kažu u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unutrašnjih poslova, biti u skupštinskoj proceduri do kraja ove ili u januaru iduće godine.
Da je Srbija na taj način dovedena u stanje gde zakonom nije uređeno ostvarivanje Ustavom zajamčene slobode građana na okupljanje, saopštio je pre nekoliko dana i ombudsman Saša Janković. A da bi se ta sloboda u potpunosti i ostvarila, na nacrtu novog pravnog akta, koji je trenutno na javnoj raspravi, moraće još da se radi.
Zakon o javnim okupljanjima je prestao da važi 23. oktobra jer je Ustavni sud Srbije tog dana obrazložio svoju odluku iz aprila kojom je ovaj zakon iz 1992. proglasio neustavnim. U obrazloženju Ustavnog suda, između ostalog, navedeno je da je sad već nevažećim Zakonom o javnom okupljanju lokalnim samoupravama dato ovlašćenje da određuju prostor na kome je dozvoljeno održavanje javnih skupova. Takva odredba je, rečeno je u najvišoj sudskoj instanci, suprotna ustavnoj odredbi da je održavanje okupljanja načelno dozvoljeno svuda. Lokalne samouprave bi, prema obrazloženju, mogla samo da propišu izuzetke, odnosno lokacije na kojima ne mogu da se održavaju okupljanja. To će, prema rečima Katarine Golubović iz Jukoma, koja je učestvovala u javnoj raspravi, biti predviđeno nacrtom novog zakona.
„Lokalne samouprave će u roku od 60 dana od stupanja zakona na snagu moći da donesu akt kojim će odrediti mesta koja nisu podobna za organizovanje skupova s aspekta bezbednosti učesnika i ograničenja koja postoje u Ustavu. Mi insistiramo da taj akt lokalne samouprave bude objavljen, svima dostupan i obrazložen i da se ne dešava da se u takvim odlukama upućuje na druge organe lokalne samouprave poput sekretarijata, za šta je bilo primera”, kaže ona.
Insistiranje na ovakvoj transparentnosti, za koju je još neizvesno da li će biti uneta u nacrt, posebno je jasno ako se podsetimo primera političke zloupotrebe prethodnih zakonskih odredbi. Tako je, recimo, u Zaječaru tamošnja lokalna skupština početkom godine, uoči okupljanja opozicije, donela odluku da se protesti s gradskog trga izmeste van grada, na bivši hipodrom.
Predsednik SO Zaječar Saša Mirković (SNS) objasnio je da su politički skupovi sklonjeni s trga jer je on namenjen deci i starijima, kao i da su stizale pritužbe građana kojima okupljanja smetaju. Takođe, budući da je po starom zakonu propisano da se „aktom opštine, odnosno grada utvrđuje visina kaucije i organ kome se uplaćuje”, zaječarskoj opoziciji je određena taksa od 30.000 dinara.
Zoran Živković, poslanik i lider Nove stranke, kaže da su slične zloupotrebe postojale i devedesetih godina, čak su i tada „u modi” bili hipodromi.
„U to vreme, u velikim gradovima lokacije na kojima su nekad bili hipodromi postala su jedina mesta gde je narod mogao da se okupi, što je svojevrsna uvreda. Davanje lokalnim samoupravama takvih ovlašćenja je preterano administriranje, jer u Srbiji višestranačje postoji već 25 godina i u mnogim mestima postoje već ustaljene lokacije na kojima se ljudi tradicionalno okupljaju, bilo da su simpatizeri vlasti ili opozicije”, smatra Živković.
Niko od predstavnika njegove stranke i koalicionih partnera NS-a iz DS-a, dodaje, nije učestvovao u javnoj raspravi povodom nacrta novog zakona jer ih, kaže, niko nije pozvao. Što se tiče nastalog pravnog vakuuma, on ga tumači kao „posledicu nehata vlasti koja se bavi samo stvarima u svom interesu”.
„Taj pravni vakuum može da se tumači da, ako nema zakona koji to definiše, onda nema ni zabrane za održavanje skupova, tako da je sad to potpuno liberalno. Oni koji kažu da je to na ivici anarhije, u pravu su”, kaže Živković.
Međutim, prema rečima Aleksandra Martinovića, poslanika SNS-a i predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije, ova situacija neće se odraziti na održavanje okupljanja jer su se javni skupovi do sada organizovali po principu prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova, a ne odobrenja.
„U tom smislu, Srbija je ima jedan demokratski sistem kad su u pitanju javna okupljanja jer je bilo dovoljno da se skup samo prijavi, a pravni osnov za to je Zakon o javnom redu i miru”, objašnjava Martinović.
Na taj akt upućuje i Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), ističući da je njime svakako regulisano postupanje policije i u ovom trenutku, kad nema zakona o okupljanjima.
„U tom smislu, skupovi ne bi bili sankcionisani, osim ako ne prerastu u nasilne skupove koji se svakako sankcionišu. Policija može da deluje i po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima ako je skup u pokretu, gde postoje jasne odredbe koje ograničavaju kretanje”, kaže ona.
Martinović priznaje da je i do sada postojala „napetost” između lokalne samouprave i centralne vlasti kada je reč o organizovanju skupova, ali dodaje i da se predviđenim rešenjem u novom nacrtu jačaju gradovi i opštine, jer oni imaju „bolje procene gde je pogodno da se održi neko javno okupljanje nego MUP”.
„Kad se obavlja centralizacija poslova u Beogradu, opozicija traži decentralizaciju, a kad se sad prenose poslovi na lokalnu samoupravu, oni će hteti centralizaciju. To je neracionalno ponašanje”, zaključuje Martinović.
Još jedan prigovor nacrtu novog zakona iz NVO sektora tiče se nepostojanja spontanih okupljanja, kaže Katarina Golubović, inače učesnica javne rasprave.
„Hrvatskim zakonodavstvom, na primer, predviđena su takva okupljanja kao i lokacije na kojima ih je moguće održati. Na taj način su pomireni zahtevi za brzim prenošenjem poruke sa spontanog skupa, ali i za omogućavanjem brze organizacije policije ukoliko takva okupljanja prerastu u nasilna”, kaže ona.
O svim ovim odredbama, kako je saopštio MUP, oglasiće se i Evropska komisija kojoj će posle javne rasprave biti dostavljen nacrt zakona, pre upućivanja u skupštinsku proceduru.
