Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li dobre zamene za EU
Stranke vladajuće koalicije složile su se ove nedelje da u tekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je parafiran, nema ničeg spornog klada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije, ali dilema da li će doći do potpisivanja u januaru sledeće godine kao da još nije otklonjena. I domaći i strani politički analitičari ne usuđuju se da sa sigurnošću prognoziraju krajnji ishod po ovom pitanju, što i ne čudi kad se ima u vidu da ni svi ministri u vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to ne mogu da potvrde. Tako je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić (G17 plus) rekao da će SSP sigurno biti potpisan 28. januara 2008. godine, dok je ministar policije Dragan Jočić (DSS) na pitanje da prokomentariše te najave, juče odgovorio: "To ćemo da vidimo".
S druge strane, ekonomisti i stručnjaci upućeni u evrointegracije uglavnom se slažu u oceni da bi, ukoliko bi Srbija kojim slučajem odlučila da odustane od potpisivanja Sporazuma zbog eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane evropskih država, teško mogla da na nekoj drugoj strani nadomesti ono što bi izgubila sa EU. Takva odluka ne bi, kako slikovito kaže Radmila Milivojević, potpredsednik Privredne komore Srbije, bila dramatična "niti bi značila da ćemo svi mi pomreti i da ničega neće biti", ali bi u tom slučaju "sve bilo usporeno, ne samo naš privredni razvoj, već i cela reformska agenda". Jer, danas sa Unijom beležimo najveću spoljnotrgovinsku razmenu.
Goran Nikolić, iz Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize PKS, kaže da, trenutno, u EU izvozimo 56,8 odsto našeg ukupnog izvoza, a da odatle uvozimo 55,2 procenata. S druge strane, recimo, uvoz iz Rusije (na koju se najviše računa u drugačijoj situaciji), za prvih devet meseci ove godine, iznosio je 14 odsto našeg ukupnog uvoza, a izvoz 4,6 procenata.
I svih pet "Politikinih" sagovornika smatra da bi za Srbiju najteža posledica postavljanja takvog otklona prema Uniji bila nedolazak stranog kapitala iz zemalja članica u Srbiju, koji je, inače, poslednjih godina "motor" rasta i našeg životnog standarda.
Govoreći o prednostima približavanja Evropi, Milivojevićeva naglašava da bi posle potpisivanja sporazuma sa EU "klima za dolazak investitora u region bila veoma povoljna", pogotovu ako bi i Srbija i BiH uskoro potpisale taj sporazum. Strani ulagači iz EU imali bi tada dva elementa koji im idu naruku: zakonski ambijent koji poznaju i veliko tržište, koje je već kreirano CEFTOM (sporazumom o slobodnoj zoni trgovine u našem regionu). Ako, pak, toga ne bi bilo, investicije će, tvrdi ona, odlaziti van Srbije – u Hrvatsku ili Makedoniju, recimo. Kad je reč o potrošačima, oni bi bili najveći korisnici SSP-a, jer kada dolazi konkurencija, padaju cene. Zar ima boljeg primera od mobilne telefonije, kada su se u njoj pojavila tri igrača?
Sada je udeo stranih investicija po glavi stanovnika kod nas oko 190 dolara. Ako steknemo status kandidata i nastavimo integraciju, (prema projekciji organizacije londonskih ekonomista, za časopis "Ekonomist", od pre dva tri-meseca) Srbija bi, kaže Goran Nikolić, od 2007. do 2011. godine mogla da ima 378 dolara stranih investicija po stanovniku, a možda i više, budući da je dolar sredinom ove godine, kada je rađena ta analiza, bio slabiji za deset odsto u odnosu na evro. Istovremeno, Rumunija će, prema tim projekcijama, imati 356 dolara, a Bugarska 343 dolara.
A, ukoliko dođe do "zamrzavanja" odnosa sa EU, takav rast, sigurno, ne može da se očekuje.
Milivojevićeva ističe da će, recimo, Rusi, čija su ulaganja danas mala, ući na naše tržište bez obzira na to da li će Srbija potpisati SSP sa EU ili ne, ali naglašava da i njih interesuju pravila ponašanja. Mada ne veruje da bi ruski investitori mogli da nadomeste izgubljeno sa EU, ipak primećuje da bi značajna investicija mogla da bude, eventualno, kupovina Jata.
Pored toga, treba navesti i to da sadašnja ruska ulaganja ne dolaze samo iz Rusije, već i iz Lihenštajna, pa ih je teško tačno izmeriti.
Imajući u vidu političku podršku koju u kosmetskom slučaju dobija Srbija, druga odrednica sa koje bismo, možda, mogli da se nadamo "injekciji" jeste Kina?
– U tu zemlju izvozimo nekoliko miliona dolara godišnje, a uvozimo milijardu dolara godišnje – odgovara Nikolić.
Najveće ulaganje u Srbiju, od 2000. do 2006. godine bilo je ono iz Norveške (kupovina Telekoma), više od milijardu i po dolara (zatim iz Nemačke, milijardu i 320 miliona, onda, Grčke, milijardu i 300 miliona, Austrije 997 miliona dolara).
S obzirom na to da Norveška nije u EU, pitamo i da li bi, možda, ona bila "izlaz" za nas? On kaže da ta zemlja "čak i ribu lovi po evropskim pravilima".
Spas bi, izgleda, mogla da bude CEFTA. – Kad pogledate da 31 odsto izvoza ide u CEFTU, A 57 odsto u EU, onda to nije zanemarljivo za ovu priču – primećuje Nikolić, inače, uveren da EU nema alternativu.
Ove godine u razmeni sa susednim zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma imaćemo milijardu evra suficita, najviše sa BiH, odnosno sa Republikom Srpskom.
Eventualnu odluku o samoizolaciji Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ipak, vidi kao odluku posle koje bismo bili usamljeniji, jer bi ona, kaže, značila "pomeranje iz sveta".
– Ako bismo se zaustavili na putu ka EU bio bi to signal svim zemljama da mi idemo u suprotnom pravcu, da se odvajamo od globalnih tokova ekonomskog sveta i to bi bio novi istorijski pad – izričit je Kovačević.
Pri daljem razmatranju "neevropskog scenarija", zaključujemo da bi se, ne samo u privredi, neminovno razvijali negativni, koncentrični krugovi. Vladimir Međak, savetnik u vladinoj kancelariji za pridruživanje EU i koordinatora SSP, kaže:
– Bez sporazuma nema kandidature, bez kandidature nema ni pristupa fondovima neophodnih za razvoj poljoprivrede, borbu protiv siromaštva i za razvoj regiona. Bez sporazuma nema ni dolaska na "belu šengensku listu".
– Istina je da će građani uskoro dobijati vize po olakšanim procedurama, ali će i dalje morati da ih traže da bi putovali. To će Srbiju dovesti u situaciju da njeni građani, pre ili kasnije – misli Međak – ponovo masovnije krenu da napuštaju zemlju.
S tim u vezi, dva su nivoa ravni u vezi sa EU, podvlači prof. Radovan Vukadinović: jedna je članstvo, a druga, prihvatanje evropskih vrednosti.
– Uvek sam bio za to da se prihvate evropski standardi, jer se njihova vrednost i univerzalnost potvrdila za ovih 50 godina – kaže on.
Druga stvar je, pak, stav EU prema rešavanju određenih političkih pitanja. Tu Evropska unija nije umela da igra pravu ulogu, naglašava ovaj pravnik i podseća na evropske "trojke" iz vremena rešavanja jugoslovenske krize.
– Ako EU eventualno prizna nezavisnost Kosova, onda se ne može govoriti o slučajnosti, već o konstanti jednog procesa politike koja je nepoverljiva prema Srbiji – uveren je Vukadinović. On kaže da bi izolacija bila iznuđen potez, a da "niko ne može da predvidi kako će se u izolaciji ponašati jedan čovek, a kamoli država".
Biljana Čpajak
--------------------------------------------------------------------------
Za Solanu međunarodno pravo uopšte na postoji
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je juče da stav Havijera Solane da slanje Misije EU na Kosovo nije kršenje međunarodnog prava, "samo može da znači da za Solanu međunarodno pravo uopšte ne postoji". "Najava da bi Savet ministara EU 28. januara mogao da donese formalnu odluku o slanju Misije EU ne samo da bi predstavljalo najgrublje kršenje međunarodnog prava i Rezolucije 1244, već bi ovom odlukom bio i porušen parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", kazao je Samardžić u izjavi agenciji Tanjug.
On je istakao da se u parafiranom Sporazumu Srbije i EU, obe strane "eksplicitno obavezuju" da će poštovati Povelju UN, Rezoluciju 1244 i Završni helsinški akt. "Svi ovi bazični dokumenti apsolutno garantuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u njenim sadašnjim međunarodno priznatim granicama", rekao je Samardžić. "Međunarodno pravo mora da se poštuje i zato EU ne sme 28. januara doneti odluku o protivpravnom slanju Misije na Kosovo i Metohiju", podvukao je Samardžić. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je nedeljniku "NIN" izjavio je da se ne može označiti kao kršenje međunarodnog prava to što je Savet EU odlučio da pošalje na Kosovo svoju misiju, iako Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN takvu mogućnost ne pominje. "Ne znam da iko želi da krši međunarodno pravo. EU se samo odlučila da pripremi misiju koja bi mogla da pomaže policiji, pravosuđu, da zaštiti crkve i ekonomski pomogne Kosovu. Ne verujem da je to moguće označiti kao kršenje međunarodnog prava", rekao je Solana.
Tanjug
[objavljeno: ]
