Izvor: Politika, 20.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra se i na šarm i dobrokomšijske odnose
Aktivisti DS-a, SRS-a i SNS-a užurbano obilaze domove Zemunaca pred lokalne izbore
„Splasnula je napetost, malo ko mrzi političke protivnike. Jedan čovek je potezao pištolj, ali to je izuzetak, najgore što urade jeste da nam zalupe vrata”, kaže Marin Jovanović, kandidat za odbornika DS-a, jedan od stotinak aktivista te stranke koji „češljaju” Zemun u kampanji od vrata do vrata.
I sa domaćinima spremnim za razgovor izbegava se duga i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ozbiljna rasprava. Kada se neko požali na stranačke brljotine u državnim poslovima, aktivisti skreću razgovor na lokalne teme svedene na uopštena obećanja o boljoj kanalizacionoj mreži ili pretvaranju Keja u jedno od centralnih mesta u Beogradu.
Radikali koji obilaze kraj na ulazu u Batajnicu ne udubljuju se u lokalne probleme ni toliko, samo podsećaju na, kako kažu, herojstvo i mučeništvo Šešelja i mahom nailaze na odobravanje domaćina. Aktivisti SRS-a, za razliku od članova drugih stranaka koji nose lagane letke, tegle Šešeljeve knjiga od po barem 700 stranica. Jedan od batajničkih domaćina rado prima propagandni materijal na kojem dominiraju Šešeljeve slike, ali odbija njegovu knjigu na poklon.
„Ovaj deo naselja je izgradio naš predsednik i komunalno je uređen. O problemima pričamo u delu Batajnice gde nema kanalizacije i vode. Ovde je dovoljno samo da ljudima pokažemo da ih nismo zaboravili. Program za izbore je upravo dovršen i delićemo ga u sledećim obilascima”, objašnjava Snežana Antonić iz SRS-a, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Zemun, sada kandidat za odbornika i jedan od desetak aktivista koji obilaze Batajnicu.
Demokrate su potražile pomoć pi-arova da kreiraju dijalog-listu, spisak tema koje treba predočiti glasačima. Naprednjaci, takođe, pripremili su dijalog-listu i uvežbali nastup pre kampanje. Nema o mnogo čemu ni da se priča jer većina Zemunaca, izgleda, već zna čije će ime zaokružiti na glasačkom listiću. I predusretljivi domaćini samo ćute i klimanjem glave odobravaju. S biračima još punim žara manje je nužno zadržavati se. Zapišu se njihovi brojevi telefona kako bi ih zvali pred izbore i podsetili da prošetaju do biračkog mesta. Najviše traju posete usamljenim starcima, koji iznose cele životne priče.
Igra se i na šarm i dobrokomšijske odnose. Glasačima se obraćaju aktivisti, koji su kandidati za odbornike, mahom mladi, doterani, ljubazni. Demokrate su u garderobi po poslednjoj gradskoj modi, naprednjaci su u pomalo uštogljenim pantalonama za lepše prilike i majicama sa stranačkim logom, radikali u raznobojnoj odeći koju prekrivaju velike majice sa Šešeljevim likom.
„Svaki kandidat ide u kraj gde ga poznaju. To je važno u mestima poput Ugrinovaca, gde ljudi sporo stiču poverenje u neznance. Mojim drugovima i meni ovde se lakše otvaraju vrata”, kaže Nenad Vranjevac iz SNS-a, dok se njegov kolega, jedan od tridesetak aktivista, dogovara sa domaćinom i starim prijateljem kada će se kasnije sastati.
Ozbiljna prepreka ulazu u seoska imanja su psi čuvari. Gotovo da nema kapije na kojoj se ne nalazi slika iskeženog rotvajlera. Aktivisti prvo lagano odškrinu vratnice, tako da mogu brzo da ih zatvore ako iznutra dopre sve bliži lavež psa u trku, potom oprezno ulazi najkrupniji muškarac u timu, za njim i ostali, ali kapija ostaje širom otvorena u slučaju da džukac kasno reaguje.
Suprotno tom znaku nepoverenja, ratari umeju da budu veoma srdačni. Posetioce koji pripadaju stranci koju vole obavezno zovu na čašicu rakije. Ne ljute se ni kada im se na vrata pokuca na dan slave. „Biračima je do sada sve postalo jasno. Malo je onih koji se još dvoume. Oni koji i dalje podržavaju SRS neće ni da pričaju sa nama. Oni su najneprijatniji kada im dođemo na prag. U Ugrinovcima su većinom naši, ali postoji i kraj gde je radikalsko uporište i tu su najgrublji prema nama. Demokrate nas mnogo lepše primaju”, izričit je Vranjevac.
V. Vukasović
[objavljeno: 20/05/2009]
