Izvor: Blic, 14.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idemo sami u Evropu
Idemo sami u Evropu
PODGORICA - Na razvalinama dve propale Jugoslavije, ni pri iluziji ove, formalno postojeće, Crna Gora ne može i neće pristati da u zajednicu evropskih naroda stupi na način iz 1918. godine, bez svog nacionalnog imena i bez svoje crnogorske države. Nema, niti može biti Jugoslavije bez svih južnoslovenskih naroda.
Nema, niti može biti dvočlanog jugoslovenstva, osim kako su se izrazili 13-julski ustanici - kao diktata gospodarujućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << člana koji, svakako, nije i neće biti 17 puta manja Crna Gora - rekao je predsednik Republike Crne Gore Milo Đukanović, govoreći na centralnoj proslavi 60-godišnjice Trinaestojulskog ustanka naroda Crne Gore, priređenoj u spomen parku Kruševac u Podgorici.
- Takvo shvatanje jugoslovenstva je, uostalom, u poslednjoj deceniji ispostavilo svoju strašnu cenu. Više od 200.000 mrtvih, više od tri miliona prognanih i raseljenih, zločini bez broja, jedna razorena zemlja i više nego jedna sramota - rekao je predsednik crnogorske države. Đukanović je istakao da su 'Trinaestojulski ustanici i borci Narodnooslobodilačkog rata od 1941. do 1945. godine povratili u zajednici svih južnih Slovena najstarijoj balkanskoj državi, Crnoj Gori, državnost koja je oteta i poništena 1918. godine'.
- To je bila neugasla težnja u dubini istorijskog bića crnogorskog naroda. Zato je presudna istorijska zasluga i neprocenjiv nacionalni doprinos crnogorskih komunista, što im se ničim, pa ni naknadnom pameću, ne može osporiti - rekao je Đukanović. Đukanović je rekao da poruka trinaestojulskog ustanka zrači i 'saznanje da Crna Gora može i mora opstati jedino kao slobodarska i samosvojna, samo kao slobodna i demokratska država uključena u moderne evropske integracije'.
Predsednik Crne Gore je naglasio da je 13. jula 1941. godine najsvetliji datum novije crnogorske istorije nakon 13. jula 1878. godine, kada je Crna Gora u protokolu Berlinskog kongresa upisana kao 27. međunarodno priznata država.
- U zoru, 13. jula 1941. godine, zapucala je stara Crna Gora na Virpazaru i Čevu i jedinstveno odgovorila cela Crna Gora od Vasojevića do Boke, od Crmnice do Pljevalja, od mora do Durmitora. Za samo nekoliko dana ustanička vojska narasla je do 32.000 ljudi. Oslobođeno je tri četvrtine teritorije Crne Gore - podsetio je Đukanović i istakao da je Crna Gora jula 1941. godine, pored Engleske i Sovjetskog Saveza, bila jedina ustanički organizovana ratujuća strana protiv fašističkih sila Osovine.
On je istakao da se posle 83 godine od nasilnog ukidanja crnogorske države, i 60 godina kako su trinaestojulski ustanci obnovili državne temelje Crne Gore i povratili njeno državno i nacionalno dostojanstvo - Crna Gora nalazi na pragu konačne obnove svoje državnosti.
- Na današnjim generacijama u Crnoj Gori je da dovrši to istorijsko delo. Na nama je da budemo dostojni svoje slavne istorije i onih koji su je ispisivali svojom krvlju i svojim delom i udarili sigurne temelje savremene i buduće Crne Gore - poručio je Đukanović, odajući počast i večnu zahvalnost crnogorskim ustanicima od 13. jula 1941. godine.
Predsednik Đukanović je bio jedini govornik, a pored njega skupu su prisustvovali predsednik Vlade Filip Vujanović, gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša, ministar rada i socijalnog staranja u Vladi Crne Gore Dragiša Burzan i drugi zvaničnici Crne Gore. Od pripadnika VJ svečanosti je prisustvovao komandant Druge armije VJ general-potpukovnik Jagoš Stojanović i komandant RM VJ viceadmiral Radomir Grujić. Na početku svečanosti intonirana je pesma 'Oj, svijetla majska zoro' burno popraćena od par hiljada prisutnih građana Crne Gore. E. B. M.
