Izvor: Politika, 16.Mar.2014, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideje civilnog sektora čame u državnim fiokama
Udruženjima i organizacijama civilnog društva ukupno je isplaćeno 8,63 milijarde dinara, a od toga iz budžeta za 2012. godinu s linije 481 za dotacije NVO 7,56 milijardi dinara, a na nivou Vojvodine 718 miliona dinara. Najveća izdvajanja imala su ministarstva sporta i omladine (47,04 odsto), privrede (40 odsto) i rada (5,62 odsto).
Najviše su se finansirali programi udruženja, sportskih udruženja i saveza udruženja, dok je najviše odobrenih projekata iz oblasti sporta, umetnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulture, podrške deci i mladima, socijalne inkluzije, zaštite životne sredine, obrazovanja, nauke, istraživanja, socijalne zaštite i iz oblasti ljudskih i manjinskih prava.
Devet milijardi nije mala suma novca, ali ima 22.000 udruženja: sportskih saveza, advokatskih i privrednih komora, sindikata, zadužbina, fondacija… Na lokalnom nivou organizacije pružaju socijalne usluge, pomažu žrtvama nasilja, obezbeđuju SOS telefone, besplatnu pravnu pomoć, štite životnu sredinu i bore se protiv korupcije.
Zato je Vladina Kancelarija za zaštitu civilnog društva dala preporuke za transparentnije finansiranje udruženja i civilnog društva, od poštovanja procedure i kriterijuma za dodelu sredstava do toga da se sredstva dodeljuju putem konkursa a ne odlukom rukovodioca, uz završne izveštaje ostvarenih programa finansiranih iz budžeta.
Sprema se i nacionalna strategija do 2018. godine, koja treba da definiše prioritete, a cilj je veće učešće građana u donošenju odluka. Dobro organizovano civilno društvo, kakvo postoji u mnogim razvijenim zemljama, dobar je kontrolor vlasti što sprečava korupciju.
Milan Antonijević, direktor Jukoma, kaže da bi u budžetskoj liniji 481 trebalo razdvojiti civilno društvo od donacije crkvama. „Oba interesa su legitimna, ali potrebno je da se vidi ko koliko dobija. Jer, ima nevladinih organizacija koje ne dobijaju novac od države. Isplaćeni iznosi od države su veliki, ali je važno da li su ta sredstva na valjan način trošena.”
Antonijević kaže da se stvara slika da se na nevladine organizacije troši ogroman novac, što nije tačno, i da je važno da se održe one NVO koje će doprineti borbi protiv korupcije.
„U regionu se civilno društvo finansira na različite načine, ali je važnije da se vidi kako se novac troši. Kod nas se rade revizije, čime ni država ne može da se pohvali. Izdvajanje novca za NVO od države zato mora biti transparentno. Jer EU svake godine pravi panele, što država ne čini. Sve mora da bude javno i transparentno.”
Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, takođe kaže da se mora videti kome ide novac.
„Novac uglavnom ide sportskim udruženjima, crkvi i partijama, a važna je i transparentnost trošenja sredstava. Blizu 40 odsto sredstava za NVO isplaćeno je pod stavkama odlukom rukovodilaca ili ostalo, znači na netransparentan način. Za 18 odsto isplaćenih sredstava tačno se zna gde su otišla, a za blizu 80 odsto to je netransparentno. Po pravilu, lokalne samouprave su manje transparentne, što se vidi iz primera Novog Pazara. Za Sportski savez Novi Pazar izdvojeno je 79 miliona dinara, što ide fudbalskom klubu. To su velika sredstva. Ostalo su nevladine organizacije – Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, Međuopštinska unija poljoprivrednih udruženja, Međuopštinska organizacija civilnih invalida rata, Udruženje gluvih i nagluvih, Udruženje paraplegičara… Ne znamo da li su ove organizacije novac dobile preko konkursa. Zato je transparentnost glavna stvar na kojoj treba insistirati.”
Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija kaže da bi nevladine organizacije trebalo da produkuju ideje o kojima bi trebalo da se diskutuje i na nivou vlasti.
„Država bi mogla ozbiljnije da shvati inicijative iz civilnog sektora i da se pobrine da se te ideje realizuju. Civilni sektor za sada nema mnogo uspeha s vlašću i ideje su uglavnom u fiokama, a ako i nisu, realizacija je veoma spora. Primer su medijski zakoni, čije donošenje traje tri godine a govorilo se da je hitno. Slično je i s aktima o pravnoj pomoći i istopolnim zajednicama. Tu država treba da se zauzme. Jer, mi to ne radimo zbog sebe, to je javni interes. Izdvajanje para samo po sebi nije dovoljno, već civilni sektor mora ozbiljnije da se shvati. Treba reći i da mnoge nevladine organizacije koriste donacije iz inostranstva i da ne uzimaju novac od države.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 16/03/2014
.jpg)
