Izvor: Kurir, 10.Avg.2011, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INVESTITORI VARAJU SA GARAŽAMA
BEOGRAD - Stanovi umesto garaža! Mahinacije s bruto i neto površinom stambenih objekata predstavljaju oblik korupcije u građevinarstvu. Ključnu ulogu, kao i pri izdavanju dozvola, opet igraju urbanistički zavodi.
BEOGRAD - Stanovi umesto garaža!
Mahinacije s bruto i neto površinom stambenih objekata predstavljaju oblik korupcije u građevinarstvu. Ključnu ulogu, kao i pri izdavanju dozvola, opet igraju urbanistički zavodi.
Ne plaća naknadu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
- Urbanisti odobre investitoru da na određenoj lokaciji gradi stambenu zgradu od 1.000 kvadrata neto stambenog prostora. On uradi projekat sa 1.000 kvadrata stambenog prostora i još 500 kvadrata podrumskih prostorija, ostava i garaža, što mu odobravaju u Urbanističkom zavodu.
Investitor potom tih 500 kvadrata pomoćnih prostorija izgradi kao stambeni prostor, s tim što državi, odnosno Direkciji za građevinsko zemljište plati naknadu samo za neto površinu, jer se po zakonu nadoknada ne plaća za ostave, garaže i slično. Na taj način investitor zarađuje od 120 do 460 evra po kvadratu, jer toliko, u zavisnosti od lokacije, košta nadoknada Direkciji. Tako investitor na 500 kvadrata podrumskih prostorija koje izgradi kao stambene uštedi između 60.000 i 230.000 evra, pošto na njih ne plaća nadoknadu Direkciji. S druge strane, cena kvadrata kad prodaje ostaje ista kao za „prave stambene jedinice“.
Tu je ključ korupcije, jer investitor daje mito urbanisti u čijim rukama je moć da odluči koliku će mu bruto površinu stambenog objekta odobriti - objašnjava sagovornik Kurira. On ističe da urbanisti u svemu ovome ispadaju čisti jer su oni odobrili neto i bruto površinu, a to što je investitor i podrumske prostorije pretvorio u stanove, nije njihova krivica.
Štetu trpe kupci
- To je omogućeno zato što ne postoji zakonska kazna za prenamenu podrumskih prostorija u stambeni prostor. Ne postoji način da se to ispravi niti sruši objekat jer su iznad tih podrumskih prostorija legalni stanovi. Štetu ovde trpe kupci stanova koji se nalaze u tom bruto podrumskom delu jer oni moraju da plate sve nadoknade Sekretarijatu prilikom legalizacije svojih stanova.
Cena nadoknade Direkciji za stambenu izgradnju iznosi od 120 do 460 evra po kvadratu, zavisno od lokacije.
NASTAVIĆE SE
Bez parkinga zbog mućke
Ovakvo ponašanje urbanista i investitora proizvodi i lančane komunalne probleme jer se zbog viška stanova javlja manjak parking mesta, a Elektrodistribucija mora da obezbedi struju za broj stanova veći od planiranog - ističe naš sagovornik.
Urbanisti određuju projektante
Da bi sve funkcionisalo kao po loju, urbanisti nameću investitorima određene projektante koji naplaćuju mnogo veće cene od tržišnih.
- Oni projektuju dogovorenu bruto površinu objekta i uzimaju 25 evra po kvadratu iako je na tržištu cena do 10 evra po kvadratu. Mnogi ljudi iz Sekretarijata za urbanizam su zbog toga vezani za projektantske kuće. Oni su vlasnici preko supruga i familije ili imaju prijateljsku kombinaciju - objašnjava naš izvor.
Kako se muva sa bruto površinom
1. Urbanista investitoru odobrava neto površinu stambenog prostora
2. Projektant koga preporuči urbanista radi projekat s bruto površinom objekta
3. Urbanista odobrava bruto površinu objekta
4. Investitor plaća Direkciji za građevinsko zemljište nadoknade za neto stambenu površinu
5. Investitor gradi stanove i na neto i na bruto površinu
* Primer zgrade, NETO kvadratura 1.000 kvadrata, BRUTO kvadratura (s pomoćnim prostorijama) 1.500 kvadrata
* Na neto kvadraturu investitor plaća naknadu za uređenje zemljišta od 120 do 460 evra po kvadratu
* Pomoćne prostorije se preuređuju u stambene jedinice iako se i dalje vode kao ostave, garaže...
* Dobija se još 500 kvadrata stanova, a naknadu za uređenje zemljišta i prenamenu kasnije kroz legalizaciju plaćaju kupci
* Investitor na ovakvom poslu, samo na ovim naknadama, uštedi od 60.000 do 230.000 evra
