Izvor: B92, 15.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IFIMES o izborima u Crnoj Gori
Ljubljana -- Međunarodni institut za međureligijske, međunacionalne i bliskoistočne studije, IFIMES iz Ljubljane, napravio je analizu parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, koji će biti održani 20. oktobra, javlja dopisnik RTV B92 Jelica Greganović. Iz analize IFIMES, pod naslovom "Samostalnost ili zajednička država", izdvajamo najzanimljivije delove. "Parlamentarni izbori u Crnoj Gori odgovoriće na nekoliko ključnih pitanja. Među njima je pitanje da li će Crna Gora nastaviti putem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osamostaljivanja ili ce se vratiti pod okrilje SRJ, odnosno nove državne zajednice Srbije i Crne Gore. Odgovor na to pitanje odrediće dalji tok događaja u toj republici. Predizbornu kampanju u Crnoj Gori karakteriše izuzetna polarizacija političkih blokova. Jedna od karakteristika crnogorskih izbora je velik broj predizbornih koalicija. Realnu snagu pojedinih stranaka u okviru koalicija teško je utvrditi, što će sigurno imati za posledicu da će stranke pojedinačno sebi pripisivati mnogo veću snagu i značaj u odnosu na stvarnu. Zastupljenost žena na izbornim listama je nedovoljna, što upozorava na položaj žene u crnogorskom drustvu. Dosadašnja vlast na čelu s predsednikom Milom Đukanovićem, kom mandat ističe januara 2003, nije pokazala posebne rezultate, što jasno dokazuje ekonomska i politička situacija u kojoj se Crna Gora nalazi. Poziciju sadašnjeg crnogorskog predsednika pokušavaju dodatno da otežaju politički protivnici i pojedini predstavnici međunarodne zajednice, potencirajući njegovu eventualnu odgovornost pred Haškim tribunalom, jer je za vreme napada na Dubrovnik i rata u BiH obavljao dužnost predsednika Vlade Crne Gore. Tome treba dodati i njegovu navodnu uključenost u međunarodne krijumčarske lance, što je potvrdilo italijansko tužilaštvo, što negativno utiče na birače i podršku njegovom političkom bloku, dovodeći u pitanje i ugled i simpatije koje je Crna Gora imala u svetu. Crna Gora je multietnička i multireligijska država. Zbog toga je značajno učešće manjinskih naroda na predstojećim izborima u Crnoj Gori. To se pre svega odnosi na dve koalicije albanskih stranaka i dve koalicije bošnjačkih stranaka. Prvi put se na izborima pojavljuje i Građanski savez lista iz Tivta, koju čine tamošnji Hrvati. Srbi u Crnoj Gori imaju nekoliko svojih stranaka. Pitanje manjinskih naroda moglo bi biti rešeno formiranjem nacionalnih veća koja bi pomogla integraciju manjinskih naroda u crnogorsko društvo i obezbedila ravnopravnu zastupljenost u organima odlučivanja, što do sada nije bio slučaj. Analitičari IFIMES smatraju da će predstojeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori definitivno odgovoriti hoće li Crna Gora ostati u zajedničkoj državi sa Srbijom ili će krenuti ubrzanim tempom definitivnog osamostaljivanja. Poželjno je da nova vlast okupi široku koaliciju, koja će delovati na okupljanju različitih političkih snaga na projektima od zajedničkog interesa za sve građane Crne Gore. Izrazita politička polarizovanost pogubna je za države poput Crne Gore. Nova vlast biće prinuđena da ubrzano sprovodi reforme, ne samo u ekonomskoj sferi, nego i političkoj, s naglaskom na afirmaciji manjinskih naroda, umesto dosadašnje marginalizacije. Potrebno je prioritetno razvijati i jačati međureligijske odnose u odnosu na međunacionalne. Ipak, vlast će svoje delovanje morati da usmeri pre svega na razvojna pitanja, pitanja stabilnosti i efikasnosti reformi, jer je pitanje samostalnosti izgubilo značaj, koji je nekada imalo", zaključuje IFIMES.
