Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I vlada i Skupština zasedaju sledeće nedelje?
Koštunica i Dulić prihvatili Tadićev poziv da se sretnu, na pomolu usaglašavanje stavova o Kosovu i EU
Kriza vlasti u Srbiji mogla bi da bude okončana već ovog vikenda kada se može očekivati susret dvojice vodećih državnih funkcionera, predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice. Saopštenja koja su u toku jučerašnjeg, inače mirnog političkog dana, stigla iz kabineta najviših državnih funkcionera (Tadić je pozvao premijera i predsednika Skupštine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na razgovor i dobio odgovor da je njegov poziv prihvaćen) imala su veoma pomirljiv ton, naročito ako se uzme u obzir žestina izjava koje su proteklih dana međusobno razmenjivali funkcioneri Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Iz toga bi se, zato, moglo zaključiti da je pomirenje, posle najžešćeg sukoba među koalicionim partnerima do sada, na pomolu.
Da stvari idu u tom smeru, potvrđuju i nezvanični izvori „Politike” bliski republičkoj vladi, uz konstataciju da ipak nije sve gotovo, jer, kako kaže „u Srbiji se nikad ne zna”.
To, zapravo, znači da bi u toku iduće nedelje, a posle sastanka Tadića i Koštunice, trebalo da zasedaju i parlament i vlada, koji bi raspravljali o kosovskom problemu i odnosima Srbije sa Evropskom unijom. Time bi bila okončana institucionalna kriza, izazvana sporom između DS-a i DSS-a oko toga da li bi o ponuđenom političkom sporazumu sa EU trebalo prvo da se izjašnjava Skupština ili vlada.
Prema nezvaničnim informacijama našeg lista, jedan od scenarija koji bi vodio smirivanju situacije predviđa da iduće nedelje bude zakazana sednica Skupštine, i to po svemu sudeći pre sednice parlamenta na kojoj bi Tadić položio zakletvu kao novoizabrani predsednik Srbije. Prethodno bi o temi vanrednog skupštinskog zasedanja ipak mogla da se izjasni i vlada, ali, kako saznajemo, verovatno na telefonskoj sednici. Iako bi time formalno bio napravljen ustupak DS-u, koji je tražio da se o svemu prvo izjasni vlada, ali bi istovremeno bila isključena mogućnost da većinski deo vlade (DS i G 17 plus) preglasaju „narodnjake” i daju ovlašćenje vicepremijeru Božidaru Đeliću da u Briselu potpiše politički sporazum sa EU.
Podsetimo, evropski komesar za proširenje Oli Ren je, odlažući potpisivanje zakazano za 7. februar, rekao da je ta ponuda i dalje na stolu i otvorena za potpisivanje kad Beograd bude spreman.
Pozivajući premijera i predsednika parlamenta na razgovor, predsednik Tadić je ocenio da „novonastala politička situacija nesumnjivo zahteva najveću moguću odgovornost i ozbiljnost svih nosilaca najviših državnih funkcija, kao i stabilno funkcionisanje svih državnih institucija i Vlade Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije”. On je najavio i da će najverovatnije u utorak sazvati i sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će „prodiskutovati redovno pitanje bezbednosti u našoj zemlji, u želji da obavesti građane da je situacija sasvim stabilna”.
Iz kabineta predsednika vlade juče je Tanjugu potvrđeno da će se Koštunica sastati sa Tadićem po njegovom povratku iz Minhena, gde je otputovao na 44. konferenciju o bezbednosti.
Kako ističu u kabinetu premijera, u trenutku kada se najavljuje protivpravno slanje misije EU na Kosovo i Metohiju, čime je neposredno ugrožen suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Srbije, i u trenutku kada se najavljuje da će predsednik privremene pokrajinske vlade Hašim Tači 17. februara proglasiti jednostranu nezavisnost pokrajine, podrazumeva se i neophodan je sastanak nosilaca najvažnijih državnih institucija.
Posle Koštunice i Dulić je potvrdio da će se odazvati Tadićevom pozivu, rekavši i da očekuje da će u toku sledeće nedelje zasedati i Skupština i Vlada Srbije, prenosi Tanjug.
A pre nego što su se kabineti predsednika i premijera juče oglasili i donekle smanjili napetost na političkoj sceni, izjave samo po jednog funkcionera iz oba tabora poslužile su da se optimisti ne opuste previše. Izjave Dragana Šormaza, potpredsednika IO DSS i Nade Kolundžije, šefice poslaničkog kluba DS-a, ukazivale su da su obe strane i dalje čvrsto ukopane na početnim pozicijama – DSS smatra da je neophodno prvo održati sednicu Skupštine, dok DS insistira na tome da se prethodno vlada izjasni o inicijativi 144 poslanika da parlament raspravlja o Političkom sporazumu sa EU.
Šormaz je izjavio da sednica Vlade Srbije neće biti održana pre sednice Skupštine, ističući da će premijer Vojislav Koštunica „tu sigurno biti tvrd do kraja”.
– Vlada ne zahteva sednicu Skupštine, već je sednicu zahtevalo 144 poslanika, a Dulić ne može da odlučuje da li će sednica biti održana ili ne, naročito ne može da bude održana 15. februara i on mora da je zakaže za šta ima rok od samo nekoliko dana – rekao je Šormaz za jagodinsku Televiziju „Palma plus” i dodao da je Dulić „već jednom prekršio Ustav kada je neustavno raspisao predsedničke izbore”.
Šormaz je rekao i da „koalicioni sporazum predviđa da se sve odluke u vladi, pa i potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom, donose konsenzusom” i dodao da su „DS i G 17 plus bili spremni da preglasaju DSS i donesu odluku da Božidar Đelić ode u Brisel i potpiše sporazum” koji je EU ponudila Srbiji.
On je naglasio da je sve to trebalo da se dogodi „u nedelji u kojoj EU donosi odluku o nepravnom i agresorskom slanju misije na Kosovo i Metohiju, i kada se Albanci spremaju da proglase nezavisnost”.
– Mi ne pristajemo na potpisivanje ovog sporazuma, ako im se ne sviđa neka napuste vladu, a onda se zna procedura po Ustavu – rekao je Šormaz i istakao da „Koštunica sigurno neće biti predsednik vlade koja izdaje zemlju”.
Iako je ocenio da bi bilo loše da u ovom trenutku padne vlada, on nije isključio mogućnost „koalicije DSS i SRS, a ni DS i SRS”.
– Moramo imati političko, nacionalno i državno jedinstvo, koje smo imali pre predsedničkih izbora, da bismo branili Kosovo i Metohiju i da bismo pokazali da smo ozbiljna država. Nadam se da će doći do nekog dogovora – rekao je on i dodao da situaciju u koaliciji „treba hitno smiriti, da li pravljenjem neke nove vlade ili izborima”.
Sa druge strane, Nada Kolundžija zatražila je od Koštunice da „ne blokira rad institucija” i da zakaže sednicu Vlade Srbije i najavila da će DS na sastanku poslaničkih klubova sa Oliverom Dulićem u ponedeljak insistirati da pre zakazivanja sednice parlamenta bude održana sednica vlade.
– Ono što očekujemo jeste da premijer Srbije ne blokira rad institucija i zakaže sednicu vlade – kazala je ona za jučerašnji „Danas” i ocenila da Koštunica „ne može da ne popusti i da ne zakaže sednicu vlade” i da „on mora da shvati da je samo deo institucionalnog sistema”.
– Kada smo formirali vladu bili smo svesni da je zbog interesa zemlje neophodno praviti kompromise. Kompromis oko odugovlačenja pristupanja Srbije EU ne može da se pravi. Ovde se postavlja pitanje političke odgovornosti za nastanak krize, ali mi nikada nećemo odustati od EU – naglasila je ona.
Na pitanje da li je potrebno zakazivati sednicu vlade u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, kako bi se aktivirao Akcioni plan, Kolundžija je odgovorila da je „apsolutno neophodno zakazati sednicu vlade, ne samo tada nego i pre toga”.
– Po zakonu vlada vodi politiku zemlje i ne može da ne zaseda i ogradi se od toga – dodala je Kolundžija.
Ukoliko se stvari, ipak, budu dešavale u skladu sa ovim što govore Šormaz i Kolundžija, a ne u skladu sa onim što se može naslutiti iz predsedničkog i premijerskog saopštenja, pa Koštunica i Dulić (ili je možda bolje reći DSS i DS) nastave da se preganjaju oko toga da li treba prvo zakazati sednicu vlade ili Skupštine, veće šanse da iz ovog svojevrsnog duela izađe kao pobednik ima premijer. Njega, naime, nijedna zakonska odredba striktno ne obavezuje da zakazuje sednice vlade, niti je obavezno da vlada zaseda svake nedelje. Kako stručnjaci za ovu materiju ističu, premijera na zakazivanje sednice može da privoli samo osećaj sopstvene odgovornosti za funkcionisanje države.
Nasuprot njemu, predsednik Skupštine po Ustavu mora da zakaže vanrednu sednicu parlamenta, na zahtev najmanje 84 poslanika, iako ni njemu nijednim aktom nije određen rok u kojem to mora da uradi. Pitanje je, dakle, samo vremenskog perioda u kojem će to da uradi.
Profesor Savremenih političkih sistema na beogradskom Fakultetu političkih nauka Zoran Krstić potvrđuje za „Politiku” da je, upravo zbog toga, iako je u sistemu podele vlasti, prema političkoj teoriji, zakonodavna vlast „starija” od izvršne, u praksi situacija drugačija. Trend jačanja izvršne u odnosu na zakonodavnu vlast, prema njegovim rečima, prisutan je u svim zemljama zapadne demokratije, zbog čega se sve manje i može govoriti o „parlamentarnoj supremaciji”, a sve više o „kabinetskoj diktaturi”.
– Jednostavno ne postoji mehanizam koji može da natera predsednika vlade da zakaže sednicu kabineta. Naravno, u zapadnim zemljama obično postoji konsenzus u vladi, što u Srbiji trenutno nije slučaj. Čim tog konsenzusa nema, kada dolazi do preglasavanja u vladi, dolazi do blokade sistema – dodaje Krstić i primećuje da je, prema njegovom mišljenju, najbolji način da se prevaziđe trenutna kriza, raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
– Svako drugo rešenje bilo bi privremeno, bilo da je reč o opstanku sadašnje vlade uz nekakav dogovor između DS-a i DSS-a ili formiranje manjinske vlade. Pre ili kasnije, ponovo bi zapali u krizu – zaključuje Krstić.
Biljana Baković - Marko R. Petrović
-------------------------------------------------------
Delovi pojedinih članova Zakona o vladi
Član 12.
Predsednik vlade vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade, usklađuje rad članova vlade, predstavlja vladu i saziva i vodi njene sednice.
Predsednik vlade može ostalim članovima vlade davati obavezna uputstvai posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade.
Član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri tome predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja.
Član 16.
Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, ostavkom vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku vlade i ostavkom predsednika vlade.
Član 20.
Predsednik vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku republike.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke, bez rasprave prima k znanju da je predsednik vlade podneo ostavku i time vladi prestaje mandat.
Na podnošenje ostavke cele vlade shodno se primenjuju odredbe o podnošenju ostavke predsednika vlade.
Član 41.
Predsednik republike može tražiti da vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti.Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika republike.
Delovi pojedinih članova Poslovnika vlade
Član 7.
Vlada radi i odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednicama vlade. Vlada odlučuje većinom glasova svih članova vlade.
U naročito opravdanim i hitnim slučajevima, predsednik vlade može odlučiti da se sednica vlade održi i ako nije prisutna većina članova vlade, a da odsutni članovi vlade glasaju putem telefona ili telefaksa.
Član 52.
Sednicu vlade saziva predsednik vlade pismenim putem, po pravilu, 24 sata pre njenog početka.
Član 53.
Sednici vlade predsedava predsednik vlade, a ako je sprečen ili odsutan, zamenjuje ga potpredsednik vlade.
Član 55.
Pošto predsednik vlade otvori sednicu vlade, utvrđuje se njen dnevni red.
Član vlade može da predloži da se u dnevni red uvrsti pitanje čije binerazmatranjemoglo da izazove štetne posledice.
[objavljeno: 09.02.2008.]
