Izvor: Blic, 28.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I slepcu je jasno da SRJ ne postoji
I slepcu je jasno da SRJ ne postoji
PODGORICA - Milo Đukanpović, predsednik Crne Gore, tvrdi da će konačna pobeda demokratije u Srbiji ubrzati proces redefinisanja odnosa unutar zajedničke države, a da će se građani Crne Gore po tom pitanju izjašnjavati na referendumu u prvoj polovini 2001. godine
U ekskluzivnom intervjuu za 'Blic News', čije deloveo prenosi 'Blic', predsednik Crne Gore je rekao:
- I Srbija i Crna Gora de facto funkcionišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao nezavisne države, samo to treba ustavno-pravno definisati, i zatim proveriti kod građana na referendumu istovremeno i u jednoj i u drugoj republici. To bi bila legitimacija za međunarodno priznanje. Takođe, mogli bi se dogovoriti da odmah nakon toga sklopimo savez međunarodno priznatih država Srbije i Crne Gore. I to bi mogli testirati na referendumu. Dakle, mi predlažemo savez kojem bi poverili one poslove za koje i Srbija i Crna Gora smatraju da ih je moguće efikasno i racionalno obaviti zajednički, i u obostranom interesu. To što mi predlažemo, sadrži više zajedništva nego što ga ima danas u zajednici Srbije i Crne Gore. I slepcu je jasno da danas imamo nezavisnu Srbiju i nezavisnu Crnu Goru, koje gotovo da nemaju zajedničkih funkcija. Koje su to zajedničke funkcije?
- Možemo imati zajedničku vojsku, i istovremeno predlažemo da ona treba da bude značajno racionalizovana u odnosu na postojeće forme i kapacitete, kao i da odmah treba da usledi predlog o saradnji u okviru Partnerstva za mir. Mislimo da bi vojni rok trebalo služiti na teritoriji svoje države, i koliko god je to moguće i na teritoriji svoje opštine. Smatramo takođe da bi se u savezu mogla vršiti dobrim delom i spoljnopolitička funkcija. Ustavno-pravni čistunci i ekstremni pobornici nezavisnosti tu nalaze nedoslednost sa našim opredeljenjem o međunarodnom priznanju, i u pojedinačnom predstavljanju u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Polazim od činjenice da imamo istovetne spoljnopolitičke prioritete - moramo pre svega biti okrenuti saradnji u regionu kroz Pakt stabilnosti, da bi pretendovali da što prije dođemo na vrata EU. Čini mi se da bi bilo racionalno, i od obostrane koristi, da interese Srbije i Crne Gore, kao nezavisnih država, tumači zajednička diplomatska služba na svim, ili na mnogo tačaka u međunarodnoj zajednici. I najzad, naš predlog je da imamo zajedničku monetu, kao prelazno rešenje do ulaska u sistem eura. Smatramo, imajući u vidu opredeljenje vlasti i u jednoj i u drugoj državi, da to mora biti konvertabilna valuta, i da je primerenije kao prelazno rešenje poslužiti se tuđom valutom nego štampati svoju. Da rezimiram: naše polazište u ponudi Srbije je da zajedničko bude ono što je nesporno prihvatljivo i za jednu i za drugu stranu.
Ko bi trebalo da razgovara o budućnosti zajedničke države - predstavnici republičkih i savezne vlade, predstavnici partija ili naroda?
- Pa valjda su u svim tim institucijama predstavnici naroda. To su predstavnici Srbije i Crne Gore. Zajednica može biti samo izraz dogovora Srbije i Crne Gore. Nemam ništa protiv da Vojislav Koštunica, kao čovek sa nespornim političkim autoritetom i međunarodnim kredibilitetom, učestvuje u tim razgovorima. Moramo se kloniti politikantskih špekulacija koje nastoje da stvarima pristupaju sa apstraktnog institucionalnog aspekta. Šta je sa jugoslovenskim institucijama? Svima koji danas misle da predstavljaju Crnu Goru u SRJ, a ne predstavljaju je, otvorena su vrata da ovdje sednu, i da se dogovaraju sa većinskom Crnom Gorom, i da vidimo koja je to Platforma koju Crna Gora može da ponudi Srbiji za dogovor. Na isti način mislim da oni koji danas u ime Srbije sede u jugoslovenskim institucijama, o tome treba da se dogovore u okviru Srbije. Verujem da će se razgovori nastaviti, ali gospodin Koštunica polazi od stava da SRJ postoji. Najlakše je, naravno, povlađivati formi. To je radio i Milošević prethodnih godina. D.Novaković
