Izvor: Blic, 23.Nov.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I robija u radni staž

Radna grupa Ministarstva pravde privodi kraju izradu nacrta novog zakona o rehabilitaciji, koji treba da otkloni nedostatke sadašnjeg zakona i ponudi nova rešenja, saznaje „Blic nedelje".



– Sadašnji zakon reguliše samo jedan aspekt rehabilitacije, a to je poništavanje odluka donetih iz političkih motiva. Rehabilitacija bi trebalo da obuhvati i druge mere. Tako smo u nacrt uneli odredbu po kojoj će se brojnim žrtvama političke represije, koje su platile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novčane kazne, ti iznosi vratiti, i to valorizovano. Predvideli smo i da se žrtvama, svojevremeno osuđenim na način nespojiv s pravnom državom i poštovanjem ljudskih prava, vreme provedeno u zatvoru uračuna u penzioni staž. Takođe smo predvideli i obavezu države da onima kod kojih je neka bolest nastala kao posledica takvog kažnjavanja omogući posebne zdravstvene mere, negu i pomoć – kaže za „Blic nedelje" dr Vladimir Vodinelić, rukovodilac radne grupe i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union".

Sadašnji zakon, prema mišljenju članova radne grupe, široko je postavio rokove za podnošenje zahteva za rehabilitaciju – od 6. aprila 1941. do 25. aprila 2006. godine. Prema nacrtu novog zakona, zahteve za rehabilitaciju neće više moći da podnose oni koji su kažnjavani i osuđivani za vreme rata, kao ni posle uspostavljanja nove vlasti nakon oktobarskih promena.

– To ne znači da i za žrtve rata nema šta da se uradi. Ali, to ne treba da se učini zakonom o rehabilitaciji, već zakonom o žrtvama ratnog nasilja – iznosi profesor Vodinelić.

Posebnu novinu predstavlja odredba kojom se po prvi put uvodi zakonska rehabilitacija.

– Ko god je u vreme autoritarizma bio osuđen po zakonima koji su sami po sebi protivni ideji ljudskih prava i pravne države po sili novog zakona morao bi da bude rehabilitovan. Postupak ne bi trebalo da se sprovodi od početka do kraja, već da se samo utvrdi da se radi o takvom slučaju. Između ostalog, ova odredba se odnosi na one koji su bili osuđivani za delikt mišljenja, odnosno samo zato što su o nekom pitanju imali drugačije mišljenje od tada vladajućeg političkog stava – objašnjava profesor Vodinelić.

Nacrt još predviđa da prilikom odlučivanja o zahtevima za rehabilitaciju, sud ne odlučuje samo po pravilima vanparničnog postupka, već i krivičnog. To praktično znači da će se pred sudom pojavljivati ne samo podnosilac zahteva, već i predstavnik države, pravobranilac ili tužilac.

Rehabilitovano oko 700 osoba

Od aprila 2006. godine do sada okružni sudovi u Srbiji su rehabilitovali oko 700 osoba koje su bile žrtve političkog progona od 6. aprila 1941. do 25. aprila 2006. Najviše zahteva rešio je Okružni sud u Beogradu – 320.

Zapaženo je da broj zahteva iz godine u godinu opada. Prema rečima sudije Olge Sakić, beogradski Okružni sud je 2006. primio 352 zahteva, 2007. godine 274, a za deset i po meseci ove godine u Palatu pravde je stiglo samo 94 zahteva.

Nastavak na Blic...