Izvor: Blic, 17.Maj.2011, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I podela Kosova je moguća
BEOGRAD - Međunarodna zajednica razmatra tri opcije kao mogući ishod dogovora Beograda i Prištine: podelu Kosova, status kvo i primenu modela dve Nemačke, pri čemu Beograd ne bi priznao Kosovo, a Priština ne bi dobila stolicu u UN, kaže za “Blic” izvor iz Vlade Srbije.
Zvaničan stav Srbije u pregovorima sa Prištinom u skladu je sa Ustavom Srbije i stavom da Srbija ne priznaje Kosovo, ali Beograd očekuje da u okviru dijaloga razmatra statusna pitanja, pre svega budući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << status severa Kosova.
Podela se ne odbacuje kao moguće rešenje, ali je do njega neophodno doći kroz dogovor i dijalog, objašnjava izvor "Blica” iz Vlade. Za sada je to pitanje još daleko.
Ivica Dačić: Realno
rešenje je razgraničenje
Potpredsednik Vlade Ivica Dačić rekao je juče da je jedino brzo i realno rešenje za Kosovo postizanje kompromisa Srba i Albanaca i da se on zalaže za razgraničenje "kao čovek koji se rodio i živeo na Kosovu”. Na primedbu da se to kosi sa zvaničnim stavom Vlade Dačić je odgovorio: "Ja sam predsednik političke partije, ja nisam činovnik vlade. Neće valjda meni predsednik Vlade određivati koji je program moje partije. Ne napadam nikog u Vladi. Neka me isključe iz Vlade! Pa šta?! Najbolje da niko ništa ne sme da kaže, da svi zalepimo flastere preko usta - rekao je Dačić.
Hans Ola Urstad, savetnik u norveškom ministarstvu spoljnih poslova, juče je u razgovoru za "Blic”, potvrdio da ideja o podeli Kosova već dugo postoji u međunarodnoj zajednici.
- Potrebno je da se postigne dogovor koji bi zadovoljio obe strane. Ako se Priština i Beograd dogovore to bi moglo da bude prihvaćeno u EU. Ne mogu da zamislim zbog čega Evropljani ne bi podržali i prihvatili nešto oko čega su se dogovorile dve zainteresovane strane - kaže Urstad za "Blic”.
Kao bivši ambasador OEBS-a u Beogradu, on smatra da bi takvo rešenje moglo da obezbedi stabilnost u regionu.
- Ako je dogovor primenljiv i sveobuhvatan verovatno bi doneo i stabilnost, ali samo ako je obostrano prihvaćen - kaže Urstad.
Većina zvaničnika međunarodne zajednice, posebno iz EU odbija u ovom trenutku javno i samu pomisao na podelu Kosova. Stefano Sanino, zamenik direktora Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji kaže za "Blic” da ta tema nije uopšte na dnevnom redu EU.
Priština i Beograd
na pragu dogovora
Sutra se u Briselu nastavlja četvrta runda dijaloga Prištine i Beograda. Kako "Blic” saznaje iz izvora bliskih kabinetu Ketrin Ešton, očekuje se da tokom ovog sastanka ili najkasnije u junu bude postignuta saglasnost oko najmanje dve teme koje su dosad otvorene, najverovatnije oko matičnih knjiga. Borko Stefanović, šef beogradskog pregovaračkog tima, juče je najavio da će se prilikom ovog susreta raspravljati o starim temama, najviše o telekomunikacijama, električnoj energiji, slobodi kretanja i katastru i matičnim knjigama.
- Podela Kosova nije prihvatljiva za EU. To nije deo plana kako da se stvari rešavaju. Suština nije u tome da se odsecaju delovi teritorije. Naprotiv, treba naći konkretna rešenja važna za život građana i to u okviru konteksta zemalja u kojima sada žive. Dijalog između Beograda i Prištine je za nas veoma važan i od njega očekujemo konkretne dogovore - kaže Sanino.
Domaći eksperti podeljeni su oko prihvatljivosti podele Kosova. Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i ekspert za međunarodno pravo, za "Blic” kaže da smatra da je ideja o podeli odlična, ali pod uslovom da se ne razmenjuju teritorije.
- Uveren sam da je ideja podele Kosova odlična, ali pod uslovom da Priština naknadno ne dobije pravo na kompenzaciju, u vidu dela teritorije Srbije koja je naseljena Albancima, a da sever Kosova pripadne Srbiji - kaže za "Blic” profesor Dimitrijević.
On upozorava da razmene stanovništva nikad nisu dobre i da su uvek bolne. Dimitrijević kaže da Srbija "može da zastupa podelu, ali mora da nađe partnera za to”.
- Oni koji ne priznaju Kosovo moraju da odluče sa kim će se dogovoriti o promeni granica. Jer Kosovo niste priznali ako razgovarate o carinskom pečatu i matičnim knjigama, ali ako pričate o promeni granica onda ste ga priznali - upozorava Vojin Dimitrijević.
Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, a sada visoki zvaničnik OEBS-a u Beču, smatra da podela ne može da postane prihvatljiva za EU.
- Moj je utisak da je vreme za tu ideju prošlo i propušteno. Možda je moglo o tome da se razgovara u vreme dogovora sa Marti Ahtisarijem, ali tada u Srbiji ta ideja nije bila prihvatljiva - kaže Svilanović za "Blic”.
Povezane vesti: U Briselu danas nastavak dijaloga Beograda i Prištine Dačić: Da se ja pitam, podelio bih Kosovo Zastava Kosova na stolu ne znači da smo priznali nezavisnost EU: Mogu da uslede novi kontakti Beograda i Prištine Poseta Stefanovića može pomoći rešavanju problema
