Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ovi izbori bez nadzornog odbora
Republička izborna komisija je zatražila obrazovanje odbora koji je poslednji put „nadzirao” izbore još 2000. godine, ali raspušeni parlament se o tome neće izjašnjavati
Republička izborna komisija odlučila je, većinom glasova, da uputi vladi i Narodnoj skupštini Srbije inicijativu za formiranje nadzornog odbora za sprovođenje parlamentarnih izbora zakazanih za 11. maj. Međutim, po svemu sudeći, i ovi izbori proteći će bez nadzornog odbora, mada je njegovo formiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << propisano Zakonom o izboru narodnih poslanika. Da bi on bio formiran potrebno je, između ostalog, da se raspušteni srpski parlament sastane, za šta ne postoje ni minimalni izgledi.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, nadzorni odbor „nadzire postupke političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti”. Ima deset članova od kojih polovinu, na predlog vlade, imenuje Narodna skupština Srbije, a polovina se imenuje na predlog poslaničkih grupa u parlamentu i to iz redova istaknutih javnih radnika, pod uslovom da oni nisu članovi organa političkih stranaka koje učestvuju na izborima. Predsednika nadzornog odbora biraju njegovi članovi tajnim glasanjem.
Poslanici su, inače, imali sve uslove za izbor nadzornog odbora. Na primer, početkom novembra prošle godine, kada su izabrali novi sastav Republičke izborne komisije. RIK je izabran bez ikakvih problema, bez diskusije, glasovima svih poslanika. Formiranje nadzornog odbora niko nije ni pomenuo.
Poslednji nadzorni odbor bio je formiran za praćenje parlamentarnih izbora u decembru 2000. godine, a njegov predsednik bila je Elena Božić-Talijan, poslanik SRS-a u ovom raspuštenom skupštinskom sazivu. Ovaj odbor se više puta oglašavao upozorenjima medijima da krše izborna pravila, „izbornu tišinu”, „ne obaziru se na zakonske obaveze, ni na elementarni moral”, podnosio je i prekršajne prijave... Ove „prozivke” su, praktično, jedino što nadzorni odbor i može da učini, sve ostalo je u nadležnosti drugih organa.
Tako, na primer, nadzorni odbor, bez odlaganja, daje inicijativu za „pokretanje postupka pred nadležnim državnim organima ako bilo koji učesnik u izbornoj kampanji svojim ponašanjem poziva na nasilje, širi nacionalnu, versku ili rasnu mržnju ili podstiče na neravnopravnost polova”. Nadzorni odbor, prema zakonu, može da se obrati javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata. Dakle, posao nadzornog odbora bio bi da ukaže na neke pojave.
Posle 2000. godine ovo telo nikada nije bilo formirano, a njegovo formiranje traženo je gotovo uvek kad su izbori već raspisani, a predizborna kampanja bila uveliko u toku. Ovu najnoviju inicijativu, koju je RIK većinom glasova prihvatio, pokrenula je Srpska radikalna stranka, a podržali su je predstavnici RIK-a iz DSS-a, NS-a, SPS-a i LDP-a. Veljko Odalović (SPS), član RIK-a, kaže da je nadzorni odbor neophodan, jer RIK-u stižu ozbiljni prigovori zbog kršenja izbornih pravila, koji nisu u nadležnosti RIK-a, već odbora.
Član RIK-a iz partije sa liste „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, koji nije želeo da mu pominjemo ime, kaže da nema ništa protiv nadzornog odbora, ali da mu ova inicijativa liči na nešto što bi „trebalo da omogući sazivanje raspuštene Skupštine da bi se na toj sednici raspravljalo o nekim drugim stvarima, a nadzorni odbor bi bio samo povod za zakazivanje sednice”.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, kaže da „u Ustavu lepo piše šta je u nadležnosti raspuštene Skupštine i u kojim uslovima bi ona mogla da se sastane, a formiranje nadzornog odbora svakako ne spada u tu kategoriju”. Ona dodaje da je taj posao trebalo uraditi na vreme, a ne usred predizborne kampanje i u uslovima kad je parlament raspušten.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a, kaže da bi se, možda, formiranje nadzornog odbora nekako i moglo svrstati u grupu pitanja zbog kojih bi se raspušteni parlament mogao sastati, ali ističe: „Mislim da je premijer Vojislav Koštunica, koji je predložio raspuštanje parlamenta, pre toga trebalo da razmisli o poslovima koje još treba uraditi, dakle, trebalo je da ima u vidu i formiranje nadzornog odbora”.
Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, međutim, kaže da je „zapanjujuće to što smo imali toliko izbora posle 2000. godine, a da nikada nije formiran nadzorni odbor”. „Mislim da bi Skupština trebalo da se sastane i zbog nadzornog odbora, ali i zato da bismo ratifikovali gasni sporazum sa Rusijom. Pošto Oliver Dulić neće da zakaže sednicu, mislim da bi, ukoliko ima 126 potpisa, to mogao da učini neko od potpredsednika.”
Na našu opasku da ima mišljenja da je nadzorni odbor u stvari samo povod da se traži sednica parlamenta na kojoj bi bili završeni neki drugi poslovi, poput pomenutog gasnog sporazuma, Todorović odgovara: „To je vrlo interesantno tumačenje nečega što je zakonom predviđeno, a nadzorni odbor je predviđen zakonom”.
M. Čekerevac
[objavljeno: 21.04.2008]
