Izvor: Blic, 14.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mrtav Zoran popularniji od njih živih
I mrtav Zoran popularniji od njih živih
On je mene nazvao, bila je nedelja naveče. Ja mu nisam prepoznala glas i onda sam ja pitala sa kim razgovaram. On kaže, a zar ne znaš… ja kažem, sine, to si ti, pa šta ti je sa glasom... Promenio je potpuno glas, nešto se sa njim dešavalo a ne znam šta. Onda smo pričali dugo, ne da sam ga upozoravala, ja sam mu plakala i kažem mu: 'Sine, nemoj me obući u crninu, tek sam je skinula. Zorane, pričuvaj se, velika ti opasnost preti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ono ti je kod hale bila samo opomena.' Mnogo sam mu pričala i isplakala se sita, a on je samo ćutao, ništa mi na to nije rekao. U sredu je nestao - ovako je Mila Đinđić, majka Zorana Đinđića, u sinoćnoj emisiji 'Insajder' TV B92 opisala poslednji razgovor sa sinom koji je ubijen pre tri godine ispred zgrade Vlade Srbije.
U prvom razgovoru od ubistva sina, za njega kaže da je uvek bio nasmejan, veseo, da nije znao da mrzi.
- Nije odrastao u takvoj porodici gde se pričalo o nekoj mržnji. Mi nismo imali razloga nikoga da mrzimo. Imali smo svoje živote, mi smo bili obični ljudi i živeli svoj život.
O koštunici
Đinđić nikada nije bio protiv Koštunice, kaže ona.
- Ni slučajno, a već za Koštunicu se to ne može reći. On je uvek gajio neki čudan odnos prema Zoranu. Nije ga baš podnosio, a to se posle i dokazalo da je tako. Zoran do zadnjeg časa nije imao loše mišljenje o Koštunici. Jednostavno nije imao vremena da se bavi njime. On je, kada je postao to što je postao, imao velike obaveze jer je građanima koji su sa njim šetali i hodali ulicom obećao bolji život - priča majka ubijenog premijera.
Činjenica je da su građani u Srbiji podeljeni kada je reč o Đinđiću. Majka Mila kaže da se njen sin na to nije obazirao:
- On kaže onako hladnokrvno, pa neka me ne vole, mene voli moja porodica. Da li su ga pitali koliko on dolazi kod svojih roditelja? Njegov je otac njega ostao željan, ja sam malo manje, ali moj Drago je njega ostao željan. Nisu njega građani voleli i šta ja znam, ali tu su krive i novine i razni njegovi neprijatelji. Sve su to oni nahuškali, svi su hteli da ga narod što više omrzne. Ali žao mi je, bez obzira na sve, on je mrtav od njih popularniji nego oni živi. To treba da im bude jasno. To im odgovara da moj sin bude kriminalac da se građani malo okrenu njima. Jer o njima niko ništa lepo da kaže. Njega nema već tri godine, ali njega ne zaboravljaju. Vole ga, znaju ko je bio, šta je bio. A oni, ko su oni? Znaju oni ko su. Oni nikada nisu imali cenu niti će je imati, pre svega to njima ni ne stoji. Oni ne mogu prineti mome sinu. Nisu njemu ni za mali prst.
- Svi ga žale i kažu: 'Zorane, za koga si dao život? Greška, Zorane.' On je smatrao da to nije greška. Ja neću ništa da kažem, to je njegov izbor. A to me je najviše pogodilo. Imam kuću kod Prokuplja i dolazila sam mesečno na groblje, i bila sam kod mog sina. Dođem i mužu i sinu. Prvo idem kod Zorana, pa onda idem kod Drage. Tako sam stajala tamo i malo ćutala, i dolazi jedan dečkić onako. Možda je šesti ili sedmi razred, i nosi dva karanfila u rukama. Bila sam malo iznenađena, i posmatram tog dečka, a on stavi to cveće u vaznu i vraća se. Ja mu kažem, sačekaj malo, i on se okrene. Poljubila sam ga, a on meni kaže: 'On je meni spasao život. Ja sam istrčao na ulicu, a on je bio u kolima. Naglo je zakočio i mene spasao.' Nisam ga pitala ni kako se zove. Bila sam uzbuđena - priča majka pokojnog premijera.
Mila Đinđić smatra da vlastima u Srbiji odgovora da se suđenje odugovlači jer ne žele da se to brzo završi.
O legiji
- Žive muke ima Kljajević. Smeniše Prijića. Nije im odgovarao. To sve narod zna. To je razlog zašto se suđenje ne završava. Oni ne daju da se završi to suđenje. Vodi se politika. A u sve je umešana naša vlast. Ona je uzrok svemu. Svaki dan imaju savetovanje što su Legiju držali tolike sate kada se predao, zašto kriju od javnosti šta su pričali sa njim, zato što nije za javnost. Ko je još prijatelj tog Legije? Naša vlast jeste, 'pa šta da radimo'. A moj sin bio mafijaš…
Bila sam na suđenju kada je počelo. Legija je prvo počeo pričati budalaštine, bezveze nešto. Onda kaže dobio je jednu cedulju iz ministarstva - upozorenje 'pričuvaj se, preti ti likvidacija' i da mu je ta cedulja spasla život. Uz mene je sedeo jedan veliki čovek, neću da kažem ko je. Kažem ja kako niko mome sinu nije došapnuo da mu preti opasnost, da mu preti ubistvo. Zar tri dana nije bilo kamera u Vladi, vrata zaključana, pa gde su ti ministri. Je l’ bio neko živ u toj vladi? Sve je to bilo kao da je režirano, a moj sin ništa nije znao. Pa za koga se borio?! Ja ne mogu da razumem mog sina. Šta mu je sve to trebalo.
Gledala sam ono kod hale 'Limes' kada je 'zolja' trebalo da ga raznese i kada je on izjavio 'ma nije to ništa, neko je učio da vozi'. A ja sedim i gledam TV, prekrstim se i kažem: 'Sine neka ti bog bude na pomoći.' To sam samo rekla. Eto koliko je on bio naivan. Koliko je on verovao da nema razloga neko da ga ubije. On je rekao: Zašto mene neko da ubije? Nema razloga da me ubije', a nije video oko sebe neprijatelje i razbojnike, jer on nije bio taj i nije mogao da veruje.
Epilog je bio tragična atentat, koga se majka pokojnog premijera takođe priseća.
- Otključavam vrata. Zvoni telefon. Mene zove prijatelj iz Prokuplja i kaže: 'Mila, pa gde si. Pa znaš li da ti je na Zorana izvršen atentat?' Pozvala sam njegovo obezbeđenje, došli su po mene i otišla sam u Urgentni centar. Tražila sam da vidim moga sina, naravno da sam plakala. Kažu doktori, gospođo, umrećete, ja kažem, pa neka umrem, meni života i ovako nema, nestao mi je neko ko mi je bio u životu sve. Zbog njega nisam imala san. I da ovako moj sin završi, to samo može kod nas, mi smo zadnji ološ. Njega je ubio ološ koji ne zaslužuje da živi.
