Izvor: S media, 23.Maj.2010, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ministri uzimaju metle
Komunalna policija uskoro će „deliti crvene kartone“ i „udarati po džepu“ nesavesne građane, one koji ne poštuju životnu sredinu. Dolijaće naše komšije koje kroz prozore svojih stanova bacaju smeće, prave divlje deponije ili na drugi način zagađuju okolinu. Svaka treća hronična bolest u Srbiji izazvana je zagađenjem životne sredine, kojem smo sami doprineli. Ovo, za „Novosti“, kaže Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, i poziva sve građane >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da se 5. juna pridruže akciji „Veliko spremanje Srbije“.
- Cilj je da tog dana očistimo sav rasuti otpad. Ako su takve akcije uspešne u drugim zemljama, neka i kod nas svaka ruka skloni makar jednu kesu, flašu, papir... Jer, da bi se počistio sav otpad, ne možemo samo da računamo na komunalna preduzeća, potrebno je da se uključimo svi.
* Kako ste zamislili akciju?
- Svaka opština će imati svoj štab, definisaće se lokacije koje će se čistiti. Potrebne informacije građani mogu da dobiju u svojim opštinama. Ne samo što je planirano čišćenje rasutog otpada i divljih deponija, već pozivamo građane i da tog dana počiste svoj tavan, šupu, podrum, dvorište, igralište, parking, ulicu...
* Gde građani da odlože prikupljeni otpad?
- Tog dana će komunalna preduzeća biti aktivnija. Opštine će obavestiti građane gde i kako da odlože kabasti otpad. Ono što nas raduje, mnoga ministarstva dala su predloge oko učešća u akciji. Učestvovaće i sve osnovne i srednje škole. Putarske firme, koje održavaju saobraćajnice, očistiće deponije duž magistrala. Učestvovaće i pojedini ministri u Vladi i javne ličnosti, koje će zajedno sa mnom čistiti.
* Koliko se smeća organizovano odnosi danas u Srbiji?
- Organizovano oko 60 odsto, dok 40 odsto otpada završi u prirodi ili divljoj deponiji. Namera nam je da u naredne četiri godine, prema Strategiji upravljanja otpadom, dostignemo standard istočne Evrope, novih članica EU, i da se organizovano odnošenje komunalnog otpada poveća za još 20 odsto..
* Da bismo dostigli evropski nivo, šta još treba da se uradi?
- Potrebna je bolja organizacija, da se formiraju nove regionalne deponije. Jedan od modela je udruživanje javnog i privatnog sektora. Lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća trebalo bi da pronađu investitore spremne da ulože u regionalne deponije. A to znači i investiranje u nabavku kontejnera za primarnu separaciju otpada, reciklažna dvorišta.. Otpad danas u svetu pravi i profit.
* Kako Ministarstvo može da pomogne u nabavci nove opreme, koja je u većini lokalnih samouprava zastarela?
- Naša je namera da ove godine preko Fonda za zaštitu životne sredine sufinansiramo kupovinu od 150 do 200 kamiona za odnošenje smeća. Deo novca biće usmeren i u nabavku kontejnera i kanti.
* Godinama se priča o otvaranju pogona za tretman opasnog otpada. Koju god lokaciju izaberete, građani se pobune. Kako rešiti taj problem i kada će konačno početi izgradnja?
- Ministarstvo ne odustaje od toga da se do 2012. u Srbiji otvori pogon za industrijsko-hemijski tretman otpada na ekološki prihvatljiv i potpuno bezbedan način. U Srbiji opasni otpadi leže rasuti svuda. Opasni otpad iz industrijskih postrojenja iz prošlosti nalazi se na 440 lokacija, koje bi mogle značajno da ugroze životnu sredinu. Fabrike u stečaju širom Srbije u svojim krugovima drže burad sa opasnim hemikalijama.
* Da li je lokacija pogona poznata?
- Da, ali ne želim da je otkrivam. Za ovaj projekat obezbeđeno je 12 miliona evra. Predstavnici te lokalne samouprave u kojoj će se graditi postrojenje, obišli su nekoliko lokacija u Evropi i uverili se da sve funkcioniše besprekorno, bezbedno i da doprinose prihodima te opštine. Grad sa takvim postrojenjem postaje interesantan za investicije u celom regionu. Svoje otpadne materije mogu da donesu ovde. Bune se i građani Zrenjanina, jer po Prostornom planu tamo treba da bude lokacija za skladište. Isto je reč o neznanju. Građani imaju pogrešno predubeđenje da su opasni otpadi nešto što se stvara u fabrikama sumnjive proizvodnje, a opasnog otpada najviše ima u domaćinstvima - deterdženti, pesticidi, herbicidi, lekovi, baterije...
* Koja se količina otpadnih voda, koje završavaju u rekama, prečišćava?
- To je jedan od najvećih izazova. Trenutno se u Srbiji prečišćava samo četiri odsto otpadnih voda. U poslednjih 20 godina se nije ništa ulagalo u kanalizaciju i postrojenja. Gotovo 60 odsto domaćinstava svoju kanalizaciju izliva u septičke jame. Vode gotovo svih malih reka u Srbiji neprihvatljivo su zagađene. U ovaj segment moraće najviše da se ulaže. Računamo na pomoć EU.
* U velikoj meri Srbija je „isprljana“ divljim naseljima i nelegalnom gradnjom. Sav novac od legalizacije biće usmeren na komunalnu infrastrukturu. Kako teče taj posao?
- Proces legalizacije ide očekivanim tokom. Opštine su se manje više uspešno organizovale za taj ogroman posao. Drago mi je što je Beograd dao mogućnost plaćanja legalizacije na 20 godina i nadam se da će tim putem krenuti i druge lokalne samouprave. Mi ih ohrabrujemo u tome da revidiraju svoje cenovnike, da oni budu u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji.
* Građevinska industrija je pred kolapsom, prosečan pad uposlenosti je 71,7 odsto, a broj radnika je smanjen za 50,6 odsto. Šta Vlada preduzima?
- Na poslednjoj sednici formirali smo radnu grupu koju vodi premijer. Jedna od mera je podsticanje gradnje i naša uredba o subvencionisanju projektnog finansiranja dala je dobre rezultate. U ovom trenutku imamo nekoliko desetina hiljada kvadrata u postupku za dobijanje subvencija i očekujem da ćemo u narednih nekoliko nedelja otvoriti prva gradilišta. Prvo će biti u Obrenovcu, drugo u Makišu. Mi smo kao Ministarstvo uradili svoje, a zadatak radne grupe je da pokuša da pronađe rešenje vezano za sektor privrede i finansija. Moramo da pomognemo građevinskim preduzećima da budu likvidna, da naplate potraživanja...
* Napreduje li projekat izgradnje 5.000 stanova na lokaciji bivše kasarne „4. juli“ u Beogradu?
- Očekujemo otvaranje gradilišta krajem avgusta. Gradimo od 360.000 do 400.000 kvadrata po ceni od 1.290 evra po kvadratnom metru. U ovom trenutku razgovaramo sa Vojskom da se još nekoliko lokacija otvori. Mi ćemo sa naše strane kao Vlada učiniti sve da se ponuda poveća, ali sa druge strane imamo ogroman problem jer su građevinska preduzeća nelikvidna.
* Kažete da je novi Zakon o planiranju i izgradnji dobar. Kako onda komentarišete podatak Zavoda za statistiku da je u Srbiji u martu izdato samo 517 građevinskih dozvola, što je za 34,9 odsto manje nego istog meseca lane, kada je stari zakon bio na snazi?
- Zakon je dobar i funkcioniše. Taj podatak pravdam time što u ovom trenutku ne postoji tražnja za izgradnjom novih kvadrata, pravdam to svetskom ekonomskom krizom, nelikvidnošću građevinskih preduzeća i investitora... Što je najgore, pravdam ga činjenicom da su i započeta gradilišta opustela. U Beogradu ima 215 pravosnažnih građevinskih dozvola, a gradilišta se ne otvaraju.
* Da li je Gradski sekretarijat za urbanizam Beograda konačno počeo da izdaje lokacijske dozvole?
- Da. U ovom trenutku se može reći da se novi Zakon na adekvatan način primenjuje na teritoriji cele zemlje.
