Izvor: Politika, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I manjine zaražene srpskim sindromom
Ako bi se dobro organizovale, stranke Mađara, Bošnjaka i Albanaca mogle bi da osvoje 15-20 mesta u Skupštini Srbije, ali među njima nema jedinstva
Uvođenjem "prirodnog praga" za stranke nacionalnih manjina u izborni sistem Srbije, skočila je politička cena i Saveza vojvođanskih Mađara, najjače partije najbrojnije nacionalne manjine, pa se, otuda, prvaci Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije iz Vojvodine poslednjih meseci naročito trude da Jožefa Kasu približe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svom taboru, ali predizborne koalicije, kako tvrdi lider SVM, ipak neće biti.
Partije Vojislava Koštunice i Borisa Tadića vode bitku i za glasove Bošnjaka, pružajući strankama Sulejmana Ugljanina (DSS) i Rasima Ljajića (DS) podršku na predstojećim lokalnim izborima u Novom Pazaru, a nadajući se da bi im se to moglo vratiti na budućim parlamentarnim izborima.
Imajući u vidu koliko je vladajućim koalicijama i u prethodnom i u ovom skupštinskom sazivu značio svaki poslanik, izvesno je da će neke stranke manjina sa svojim mandatima moći da postignu dobru "cenu" gotovo u svakoj postizbornoj koalicionoj računici.
Tri mandata mnogo znače
Đorđe Vuković, direktor programa u Centru za slobodne izbore i demokratiju, ističe da bi stranke nacionalnih manjina, ako bi se dobro organizovale, mogle da osvoje i 15 do 20 mesta u Skupštini Srbije, ali čak i ako osvoje tek tri ili pet mandata igraće značajnu ulogu, jer će verovatno i u narednom sazivu, kao i u ovom, tri mandata značiti mnogo. Međutim, kako naglašava, sada je teško spekulisati o broju mandata za manjine, jer on zavisi i od toga koliko će biti izbornih lista stranaka nacionalnih manjina, kakve će se predizborne koalicije praviti, kolika će biti izlaznost birača, a nepoznanica je i da li na izbore izlaze romske partije, koliko će biti rasutih glasova (na izborima 2003. godine je bilo 15 odsto rasutih glasova onih koji su ostali ispod cenzusa, a tri godine ranije – sedam procenata)...
"Vrednost" mandata u glasovima, inače, računa se tako što se razlika broja važećih glasova (računajući i glasove za partije manjina) i broja rasutih podeli sa 250 (broj poslaničkih mesta u parlamentu Srbije). Ako računamo da bi maksimalna izlaznost mogla da bude četiri miliona birača (oko 60 odsto), verovatno je da će jedan mandat vredeti između 10 i 15 hiljada glasova, smatra Vuković.
– Postojeća blokovska podela je velika, i zbog nemogućnosti nekih koalicija i potrebe za većom stabilnošću vlade, velike stranke će se orijentisati ka strankama manjina. Ali, i bez toga, verovatno će svi gledati da uvuku i manjine u vlast, jer je to dobro za imidž, ali i zdravo za zemlju (kao što su Srbi uvučeni u vlast u Hrvatskoj) – kaže Đorđe Vuković.
Prema njegovim rečima, za stranke manjina bi bilo idealno kada bi sve bile na jednoj listi, jer bi se tada sabrali svi glasovi i ne bi bilo "rasipanja glasova". Preciznije rečeno, ako bi mandat vredeo, recimo, 13.000 glasova, a neka stranka osvoji 12.999, ona ne bi ušla u parlament.
Teško do koalicije
Najlošija varijanta za njih je da se cepaju na po tri-četiri nacionalne stranke, a kako sada stvari stoje, izvesno je da će se upravo tako nešto dogoditi, jer su i stranke nacionalnih manjina, izgleda, "zaražene" srpskim sindromom nejedinstva.
Naime, kako smatra Đorđe Vuković, zajednički nastup manjinskih stranaka biće teško postići pre svega zbog međusobnih svađa i liderskih sujeta, iako bi njihovi birači bez problema prihvatili jednu nacionalnu listu.
Da će stranke manjina odabrati baš ovu varijantu, može se zaključiti i prema izjavama njihovih predstavnika za "Politiku".
Jožef Kasa, lider SVM-a, kaže da njegova stranka ide samostalno na izbore jer smatra da kod Mađara neće biti velikog rasipanja glasova. Kako ističe, mađarska nacionalna manjina ima kapacitet za 10-12 mandata, a ako izlaznost bude kao 2003. godine (3,8 miliona ili 59,3 odsto biračkog tela), SVM može da osvoji pet do šest mandata.
Ističući da su trenutno okrenuti lokalnim izborima, te da o republičkim još nisu razgovarali, Munir Poturak, potpredsednik Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića, kaže da "postoji neka varijanta da se koalicija sa lokalnih izbora prenese na republički nivo, ali – o tom potom". Prema njegovim rečima, još je rano pričati i kalkulisati o tim stvarima. SDP na izbore u Novom Pazaru ide u koaliciji sa DS i G17 plus.
Bajram Omeragić, potpredsednik koalicije Lista za Sandžak, računa da će ta koalicija, uz izlaznost kao 2003. godine, osvojiti četiri-pet mandata u republičkom parlamentu. "Lista za Sandžak još nije odlučila kako će ići na izbore, samostalno ili u koaliciji – to ćemo učiniti kad izbori budu raspisani. Neka procena je da ćemo mi, Mađari, DS, DSS i Nova Srbija imati većinu u Skupštini", kaže Omeragić, navodeći da će Lista za Sandžak biti deo bloka narodnjačkih stranaka u pregovorima za sledeću vladu, o čemu je već postignut dogovor.
Psihološka prednost bojkota
O zajedničkoj listi sa Ljajićem nisu razmišljali. "Ako budemo išli u predizbornoj koaliciji, ići ćemo sa DSS-om i NS-om. Imamo većinu bošnjačkih glasova, zašto bismo uzimali manjinu glasova (sa Ljajićem)", ističe on, objašnjavajući da bi savez sa SDP-om značio verovatno tek jedan mandat više.
Riza Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje, kaže da bi, u slučaju da mandat vredi 14-15 hiljada glasova, Albanci sa juga Srbije, teoretski, mogli da osvoje dva mesta u parlamentu – kao na izborima 1993. godine (iako je tada bilo znatno više albanskih glasača). Ali, to samo u slučaju izuzetno velike izlaznosti albanskih birača i varijanti da albanske partije budu na jednoj izbornoj listi. S obzirom na nisku izlaznost Albanaca poslednjih godina, međutim, optimalno je očekivati jedno poslaničko mesto za predstavnika albanske nacionalne manjine, smatra Halimi.
– Očekujem da će neke albanske partije zagovarati bojkot izbora i one će biti u psihološkoj prednosti jer je lakše boriti se za poziciju koja je već stvorena (Albanci su poslednji put izašli na izbore 1997. godine, kada su imali jednog poslanika). PDD trenutno nema stav o tome, ali s obzirom na uvođenje prirodnog praga i mandate koje smo dobili kada smo izlazili na izbore, mislim da bi trebalo doneti odluku da izađemo na izbore – ističe Halimi, dodajući da je teško prognozirati da li je moguća jedinstvena albanska izborna lista, s obzirom da se Albanci još nisu dogovorili ni oko formiranja nacionalnog saveta.
--------------------------------------------------------------------
Veliki san Roma
Zvanična statistika stavlja Rome na treće mesto po brojnosti nacionalnih manjina, ali nezvanično, kako se procenjuje po istraživanjima NVO u nekim gradovima, njihov realan broj je oko 600-650 hiljada (bez Kosmeta), ističe Rašid Kurtić, potpredsednik Nacionalnog saveta Roma. To je, kako navodi, oko 300-320 hiljada birača, odnosno "veliki san" – 25 mandata u parlamentu.
Kako ističe, kad bi romske partije na sledećim izborima išle na jednoj listi, mogle bi da osvoje pet mandata. Kurtić, međutim, misli da se to neće dogoditi i da Romi mogu imati svoje poslanike jedino kroz koalicije sa velikim strankama. Kako kaže, DS i DSS već imaju uz sebe po jednu romsku partiju radi pridobijanja romskih glasova.
Biljana Baković
[objavljeno: 11.08.2006.]
