Izvor: Politika, 01.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I lokal čeka formiranje vlade
Na duge pregovore o vladi u selima Srbije gleda se kao na elementarnu nepogodu, a u gradovima mnogi planirani projekti ne mogu da se realizuju
Nišlije žele da konačno počne gradnja gasovoda i naftovoda kroz Srbiju, jer će dobiti jednu od najvećih gasnih energana u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Čeka se, međutim, novi resorni ministar koji mora da potpiše ugovore o izgradnji. Užičani bi da aerodrom Ponikve bude što pre spreman za civilno korišćenje.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izveštajima naših dopisnika iz nekoliko gradova, Srbija sa nestrpljenjem čeka formiranje nove vlade. Svakodnevni život, naravno, ne stoji, ali, dok se političari "na vrhu" nadmudruju i preganjaju oko resora u budućoj vladi, brojni projekti od značaja za lokalne sredine stagniraju, pa se u mnogim gradovima već odomaćio štos da je Srbija najveća nevladina organizacija u Evropi. Ulazak u drugi kvartal privremenog finansiranja države (troši se onoliko sredstava koliko je bilo na raspolaganju prošle godine u istom periodu) preti da odloži neke planove predviđene za ostvarivanje u ovoj godini.
Razlog za ovakve zastoje verovatno treba tražiti najpre u činjenici da je Srbija, prema rečima Milana Kovačevića, savetnika za strana ulaganja, jedna od najcentralizovanijih zemalja u Evropi u pogledu javnih finansija. Preko poreza i doprinosa država uzima polovinu bruto društvenog proizvoda i onda to preraspodeljuje.
– Kod nas se iz budžeta države uglavnom isplanira novac za lokalne organe, koji imaju sasvim malo svojih prihoda. Ono što se događa na republičkom nivou, dakle, vrlo je bitno za svaki lokalni nivo – ističe Kovačević.
Sekretarijat za privredu grada Beograda, međutim, za sada nema bitnih problema. Uz ograđivanje da je reč o jednom od (budžetski) manjih gradskih sekretarijata, Đorđe Mazinjanin, sekretar, ističe da se sredstva u visini prošlogodišnjih raspoređuju tako da se nikome ništa ne duguje.
Namera sekretara za privredu Beograda je, međutim, da se prošlogodišnji budžet od 600 miliona za njegov sekretarijat u 2007. godini – duplira. "Prošle godine sam za podsticaj razvoja turizma imao 900.000 dinara, ove godine tražim 12 miliona. Znamo kako da potrošimo ta sredstva na pravi način, jer smatram da Beograd može sa svetom da se takmiči u turizmu. Ili u proizvodnji hrane", objašnjava Mazinjanin.
– Normalno, želje koje smo predvideli za budući budžet ne možemo sada da realizujemo, jer treba prvo da se usvoji republički budžet – dodaje on ocenjujući da nije kasno da se planovi ostvare, jer su "udarni kvartali" i za realizaciju i za plaćanja – treći i četvrti (druga polovina godine).
Ipak, prošle nedelje je i Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije i lider Nove Srbije, iznerviran što su pregovori o vladi zapali u ćorsokak, rekao da "smo već ušli u period velike krize, jer tehnička vlada ne može da završi nijedan konkretan posao". On je u izjavi za "Pres", između ostalog, rekao: "Evo, samo u mom ministarstvu nekoliko stvarno velikih poslova čeka, jer više niko ne želi da ulaže. Povučene su kreditne linije, investitori neće da ulažu u rizično područje".
I predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević, inače funkcioner Demokratske stranke, nekoliko puta od početka pregovora o vladi naveo je da je brzo formiranje nove vlade neophodno za privlačenje stranih investicija.
"Vrlo je evidentno da postoji priličan broj potencijalnih ulagača koji su ili usporili pokušaj da kod nas rade, ili su potpuno digli ruke, pa ovde više nemaju interes. Ja sam, recimo, sredinom prošle godine imao dvostruko više upita oko Srbije nego danas", ističe Milan Kovačević.
Novi Sad – Pored nezapamćene suše i poremećene vegetacije, odlaganje formiranja Vlade Srbije je, kako javlja naš dopisnik iz Novog Sada Slavoljub Živković, za poljoprivredne proizvođače takođe jedan vid elementarne nepogode.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin kaže da je funkcionisanje tehničke vlade preskupo za poljoprivrednike.
,,Početkom godine na nivou komora, poslovnih udruženja i zadružnih saveza Srbije i Vojvodine postigli smo dogovor sa državnim sekretarom i koordinatorom Ministarstva poljoprivrede o merama za agrar, ali od toga nema ništa zbog privremenog budžeta. Donete su samo četiri uredbe, a u prvom tromesečju proizvođači su bili lišeni mogućnosti dobijanja kratkoročnih kredita iz republičkog budžeta. To im je omogućeno tek 26. marta, ali od 300.000 registrovanih domaćinstava, tu pomoć je dobilo manje od 15.000 u celoj republici", kaže Bugarin.
"Poljoprivrednici su setvu uglavnom već obavili bez premija za proizvodnju pšenice, soje, suncokreta, uljane repice, hmelja, duvana... Rečeno je da se to uredbama ne može regulisati, jer premije dospevaju na naplatu, bar u biljnoj proizvodnji, tek u drugoj polovini godine", ističe Bugarin.
,,Bez obzira da li smo bliži formiranju vlade ili novim izborima, seljaci će se teško oporaviti od posledica ove nebrige o njima", ocenjuje Đorđe Bugarin.
Užice – U saradnji sa državom Užičani su u poslednje vreme ušli u nekoliko projekata od životne važnosti za ovaj grad, jer su im obećana sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, ističe dopisnik "Politike" iz Užica Branko Pejović.
U pojedinim poduhvatima, bez obzira što se nova vlada još čeka, finansiranje je u skladu sa rokovima, poput gradnje obilaznice ka Bajinoj Bašti, gde je svih predviđenih 455 miliona dinara za trasu isplaćeno izvođaču radova.
Ali, ne finansira se sve kao obilaznica. Pripreme aerodroma Ponikve za civilno korišćenje, uprkos tome što je u NIP-u predviđen novac za te namene, kasne. Za radove u NIP-u namenjeno je 76 miliona, ali taj novac nikako da bude uplaćen da bi graditelji krenuli sa poslom. Saznajemo, naime, da je Ministarstvo za kapitalne investicije dostavilo taj zahtev pre mesec i po dana Ministarstvu odbrane, gde treba da se potpiše ugovor da bi radovi na aerodromu Ponikve bili nastavljeni, ali potpis se još čeka. Procenjuje se da je odlaganje formiranja nove vlade razlog tom oklevanju.
Korišćenje novca iz NIP-a ključno je pitanje i za neke druge poslove u Užicu. Zapelo je trenutno, na primer, oko projektne dokumentacije za gradnju zatvorenog bazena u ovom gradu. U pitanju su sredstva iz NIP-a, oko 20 miliona dinara, i taj novac nikako da bude doznačen, verovatno jer se čeka nova vlada.
– Ima, međutim, poslova u Užicu za koje pare iz NIP-a uredno stižu, poput onih u socijalnom delu, izgradnju stanova za ugrožene od klizišta, za izgradnju doma za stare – navodi Dragan Vranić,član opštinskog veća.
Šabac – Za opštinu Šabac predviđeno je da u 2006. i 2007. godini bude investirano 14.624.857 evra iz NIP-a. Koordinaciono telo vlade Srbije odobrilo je ukupno 43 projekta, ali Šapčani kažu da je u međuvremenu nekoliko lokalnih saobraćajnica izbrisano i da se najveća borba vodi oko finansijskih sredstava, javlja naš dopisnik Miroljub Mijušković.
Najviše novca – 1,3 miliona evra odobreno je za agroindustrijsku zonu, koja bi trebalo da predstavlja okosnicu daljeg privrednog razvoja grada. Ove godine trebalo bi da bude prosečena nova saobraćajnica, sproveden gas i vodovodna i kanalizaciona mreža. Za izvođenje radova, iz NIP-a je do sada stiglo nešto manje od devet miliona dinara, a zaključno sa julom ukupno je odobreno 17,5 miliona dinara, što je tek šestina obećanih sredstava.
Prema rečima člana opštinskog veća Milorada Marinkovića, rekonstrukcija Doma zdravlja je u toku, a novo rukovodstvo Opšte bolnice navodno je odustalo od projekta "Bolnica pod jednim krovom".
Kraljevo – Na pitanje koja je najveća nevladina organizacija vickasti Kraljevčani odgovaraju – Srbija. Dopisnik "Politike" Miroljub Dugalić, međutim, navodi i ozbiljna reagovanja iz Kraljeva povodom dugih i neizvesnih pregovora o novoj vladi – članovi Skupštine regionalne privredne komore, koja svojom aktivnošću pokriva Raški i Moravički okrug, pisali su pre nekoliko dana predsedniku i premijeru Srbije tražeći da se hitno formira nova vlada. Posebno se ističe da je usporena realizacija projekata koji bi trebalo da se finansiraju novcem NIP-a, odnosno onih kapitalnih investicija u opštinama koji se finansiraju iz republičke i opštinske kase.
Istina, opštinski finansijski stručnjaci priznaju da povraćaj novca opštinama po osnovu poreza i doprinosa teče nesmetano, tako da javne službe funkcionišu, ali neizvesnost je sve veća kada su u pitanju planirane i obećane investicije.
Tako su u Kraljevu, uz brojne teškoće, jedva obezbedili deo novca od 30 miliona iz republičke kase da bi se na vreme izabrao izvođač i počeli radovi na pristupnim putevima novom mostu preko Ibra, čija je gradnja u toku.
No, neizvesna je i, kako nam objašnjava Dragutin Spasojević, direktor opštinske direkcije za izgradnju, realizacija projekta zaštite izvorišta i izgradnja nove crpne stanice, koja treba da poveća kapacitet kraljevačkog sistema za snabdevanje vodom za piće.
Još nekoliko projekata u ovoj opštini, a posebno oni koji se odnose na asfaltiranje lokalnih puteva, čeka na odobrenje buduće vlade. Strahuje se, međutim, da će do tada proći ova građevinska sezona.
– Za opštinu Raška bilo je iz NIP-a odobreno 33 miliona dinara, uglavnom za rekonstrukciju i asfaltiranje lokalnih puteva. Do sada nije uplaćen ni jedan dinar. Eto, čekamo na formiranje nove vlade i gradimo nekoliko infrastrukturnih objekata parama iz sopstvene kase – kaže za ,,Politiku" predsednik opštine Bojan Milovanović.
U Vrnjačkoj Banji su uspeli da obezbede deo sredstava za nastavak gasifikacije, uređenja parkova i javne rasvete. Ali, kako kaže predsednik opštine Rodoljub Džamić, ,,zastala je, primera radi, gradnja sportske hale za koju sredstva očekujemo iz NIP-a, a razlog kašnjenja je odugovlačenje sa dogovorom oko nove vlade".
Kragujevac – Za razliku od drugih gradova, u "srcu Šumadije", kako javlja naš dopisnik Brane Kartalović, Kragujevčani ne trpe mnogo zbog dugih pregovora o vladi budući da se finansiranje najvažnijih projekata iz oblasti privrede, infrastrukture i kulture odvija bez problema.
Infrastrukturno opremanje nove industrijske zone "Servis 2" uspešno se privodi kraju, a bez zastoja teče i izgradnja nešto više od pet kilometara autoputa ka Batočini, koji Kragujevac treba da poveže sa evropskim "Koridorom 10".
Problemi, praktično, su jedino u "Zastavi", koja i pored brojnih obećanja ministara, još uvek nije dobila nijedan dinar za nabavku opremu za sklapanje "zastave 10", čija je vrednost oko 15 miliona evra. Ova kragujevačka fabrika je polovinu te sume obezbedila iz sopstvenih izvora, privatizacijom svojih preduzeća i prodajom imovine u bivšim jugoslovenskim republikama. Za nabavku opreme za sklapanje "Opelovih" modela potrebno je oko 4,5 miliona evra, ali se još uvek ne zna hoće li država obezbediti bar deo novca.
B. Baković
[objavljeno: 01.05.2007.]
.jpg)
