Izvor: Politika, Tanjug, 27.Jan.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I drugi su čekali mesecima
Vest da EK neće razmatrati kandidaturu Srbije pre juna, nije iznenađenje
Vladajući krugovi i posmatrači u Beogradu nisu iznenađeni vešću da kandidatura Srbije za članstvo u EU ipak neće biti razmatrana do juna. „I oni koji nemaju prepreke kao mi, mislim na saradnju sa Haškim tribunalom, čekali su mesecima da se aplikacija prosledi komisiji na analizu. Nadam se da to u našem slučaju neće biti kasnije od juna, kada će tužilac Serž Bramerc izvestiti zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom", kaže ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
„EU ima svoju proceduru, ima svoja pravila, i mogućnost da jedna mala zemlja u evropskim razmerama, kao što je Holandija, kaže da se ne slaže”, ukazuje Mihailo Crnobrnja, sa Fakulteta za finansije i administraciju. Makedonija, kako podseća ovaj profesor, gotovo četiri godine čeka kao kandidat za početak pretpristupnih pregovora, zbog problema sa imenom.
Vladimir Todorić, direktor „Pravnog foruma”, ukazuje međutim da razmatranje srpske kandidature – za koju je, inače, u Savetu ministara EU neophodna jednoglasnost – ne zavisi samo od izveštaja Bramerca, nego i od onoga što će se desiti u Bosni, zatim, sa srpskim institucijama na severu Kosova, ali i od spremnosti EU na dalje proširenje. „Jednostavno, što se tiče Srbije, situacija je dosta složena”, mišljenje je Todorića, koji je uveren da se vremenski okviri ne mogu čvrsto postavljati.
„Jedno je politička podrška koju u trenutku kada bi mogao da bude razmatran zahtev Srbije za kandidaturu pruža Španija, a drugo su objektivne okolnosti”, ocenjuje Maja Kovačević, direktorka nekadašnje kancelarije SCG za pridruživanje EU, koja, takođe, uz pitanje saradnje sa Hagom, pominje i Kosovo.
Upitan da li je možda trebalo još čekati sa podnošenjem zahteva za članstvo, Crnobrnja odgovara da je i u vreme decembarske aplikacije, koja je, prema njegovim rečima, urađena „zbog domaćih političkih, a ne spoljnopolitičkih razloga”, govorio da ne treba žuriti i da to može da bude kontraproduktivno ukoliko ta aplikacija u Briselu bude čekala duže od šest meseci. Kovačevićeva kaže da je ta prijava bila „naš jednostrani politički čin i, u suštini, izraz političke volje Srbije, odnosno želje da pošalje poruku da čvrsto stoji u nameri da se brzo integriše u EU”.
B. Čpajak
[objavljeno: 28/01/2010]
