Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje pečemo rakiju
Otvaranje granica EU šansa za izvoz domaćih proizvoda bez carine, ali i obaveza da budu konkuretniji cenom i kvalitetom
Kada Srbija sa Evropskom unijom parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to će se, po svoj prilici, dogoditi već na jesen, srpskim privrednicima automatski će biti otvoreno evropsko tržište, na kojem je 490 miliona potrošača. Time se, kako nas uverava Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, pruža >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velika šansa našim preduzećima, jer će njihovi proizvodi tada biti oslobođeni carina.
Međutim, carina će ujedno biti oslobođeni i proizvodi stranih firmi koji se uvoze na naše tržište, pa će naše firme, da bi našle svoje mesto ,,pod suncem" i uspele da prodaju robu, morati da pojačaju konkurentnost svojih proizvoda (kako cenom, tako i kvalitetom ). To će, dalje, opet biti dobro za naše građane, ali i čitavu državu i njen imidž, naglašava naš sagovornik.
Srbija, doduše, još od decembra 2000. godine uživa sistem autonomnih trgovinskih preferencijala sa EU, na osnovu čega izvoz 98 odsto naših proizvoda nije opterećen carinama. Šećer, teletina i vino nalaze se, međutim, na režimu kvantitativnih ograničenja, zapravo za tu robu važe kvote za izvoz. Tu, prema rečima Mirjane Šakić, saradnice Biroa za saradnju sa EU u Privrednoj komori Srbije, ima mnogo teškoća, jer su potrebni sertifikati za izvoz, koje naši proizvođači teško mogu da obezbede, budući su neophodna ogromna prethodna ulaganja.
Ako novca za to sada nema dovoljno, hoće li ga ubuduće biti?
Šakićeva navodi da troškove ulaska jedne države u EU snose kako građani – poreski obveznici te države, tako i sama EU. Postoji – kaže ona – niz evropskih fondova (za podsticaj ekonomske i socijalne kohezije, zahvaljujući kojima je Španija, recimo znatno uznapredovala –prim. a.), kako bi država uspela da ispuni uslove. Ona priznaje da negativna strana te priče jeste to što kratkoročne troškove snose preduzeća koja nisu konkurentna u novonastalim uslovima liberalizacije domaćeg tržišta (moraju da investiraju u modernizaciju poslovanja), ali i državne institucije, koje moraju da ulože znatne napore i sredstva u jačanje institucija koje će morati da sprovode propise EU.
I privatni preduzetnici takođe će snositi deo troškova integracije u EU, posebno u oblasti socijalne zaštite radnika, uslova na radu, zaštite životne sredine, itd. Moraće, recimo, da se pridržavaju strogo propisanih uslova rada na građevinama, pa njihovi radnici neće moći da rade bez kaciga niti da se ,,pentraju" po nekvalitetnim skelama.
Na sreću, ipak, je integracija u Evropu postepen proces. Za one koji svoju integraciju ne obave valjano, ulazak u EU, kako naglašava prof. Ivo Visković, može da bude noćna mora. Goran Svilanović bivši ministar spoljnih poslova, a sada predstavnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, konkretniji je kad upozorava da nas čeka "strašno bolan proces": gubljenje radnih mesta, zatvaranje firmi, traženje novog posla, prekvalifikacija, odnosno ulaženje u jedan novi sistem, u kojem je gazda gazda, a nije ni država ni partija ni društvo.
– Nije na odmet ukazati i na neke zablude koje postoje, a tiču se naših tradicionalnih navika. U javnosti se često polemiše o tome kako više nećemo moći da pečemo rakiju ili koristimo meso i proizvode iz domaćinstava. To nije tačno. U zemljama EU dozvoljeno je klanje svinja, pilića, zečeva, ovaca i koza u domaćinstvima i proizvodnja alkohola, ali isključivo za potrebe potrošnje u dotičnom domaćinstvu. Svi proizvodi koji su namenjeni tržištu moraju da zadovoljavaju precizne veterinarsko-sanitarne kriterijume koji uključuju i stalnu kontrolu kvaliteta – ističe Šakićeva.
Zanimljiv detalj jeste da su u EU ušne markice za životinje neophodne, kako bi se pratilo zdravstveno stanje životinja i njihovo kretanje, i sve radi garantovanja zdravlja potrošača. Iz istog razloga potrebni su i pasoši za njih, ukoliko se prodaju van zemlje uzgoja.
Odgovor na pitanje da li će uz obaveze koje nameću evropski standardi stizati i pomoć poljoprivredi da bi ta pravila bila primenjivana što pre biće mogućan tek nakon pregovora o punopravnom članstvu naše zemlje. U "starim" članicama EU seljaci dobijaju subvencije, a iz budžeta EU subvencije će biti omogućene i "novim" članicama nakon 2013. godine.
Bilo bi, dakle, nerealno očekivati da će ulaskom naše zemlje u EU biti prevaziđeni svi problemi koje danas imamo. Međutim, proces pridruživanja veoma pozitivno će uticati na uspostavljanje stabilne ekonomske klime, a samim tim i do većeg priliva stranih direktnih investicija, posebno u one industrijske grane i oblasti koje su orijentisane ka izvozu. U tim granama će, kako veruje Mirjana Šakić, doći do većeg broja novih radnih mesta i boljih plata.
-----------------------------------------------------------
Više od sto milijardi evra iz fondova EU
Španija je 1986. godine imala samo 483 kilometra autoputa. Samo sedam godina kasnije tu svoju mrežu proširila je za novih 3.250 kilometara. Brzim vozom iz Madrida do Barselone, koji su udaljeni tačno 744 kilometra, stizaće se, kada radovi budu u potpunosti završeni, za nepuna tri sata. Budući da brzi voz Madrid–Valjadolid mora da prođe kroz planinski venac u središnjem delu ove zemlje, prokopana su dva paralelna tunela – svaki po 28,4 kilometra – peti po svojoj dužini u svetu. A, na Balearskim ostrvima, žitelji Palma de Majorke, od 1999. godine, zahvaljujući desolinizaciji, piju vodu iz mora.
Španija je postigla ovakve "fantastične rezultate" u toku poslednjih 20 godina. A, kako i ne bi kada je u tom periodu – kako se čulo na seminaru "Programiranje i upravljanje evropskim fondovima na lokalnom nivou", koji je krajem maja održan u Beogradu – dobila čak više od 100 milijardi evra iz evropskih fondova, kojima su finansirani i pomenuti, zamašni poduhvati.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 02.08.2007.]
