Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bez sporazuma SRS i DSS nikad bliži
Priča o već dogovorenoj koaliciji radikala i narodnjaka, ima ozbiljnih nedostataka, ali se njihov postizborni savez čini realnim
Iako predstavnici Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke uporno demantuju da su već potpisali sporazum o formiranju koalicije posle izbora 11. maja, analitičari, koji su ranije odbacivali mogućnost saradnje radikala i „narodnjaka”, sada se slažu da je ova opcija vrlo realna.
Teško je, međutim, utvrditi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li je informacija o savezu dva Vojislava – Koštunice i Šešelja, koja se pojavila u pojedinim novinama, zaista tačna ili su je lansirali spin doktori iz konkurentskog tabora.
Naime, tezu da da ova priča nije sasvim bez osnova, podgrejala je promena stava Tomislava Nikolića, zamenika predsednika SRS, koji poslednjih dana otvoreno poziva Vojislava Koštunicu da bira hoće li za DSS u vladi sa radikalima tražiti mesto premijera ili većinu ministara.
Odmah po raspisivanju izbora, međutim, Nikolić je govorio da radikali, ukoliko kao jači partner budu ulazili u neke koalicije, sasvim sigurno neće prepustiti mesto predsednika vlade. U medijima su se odmah pojavile spekulacije da je do promene stava došlo po nalogu Šešelja.
Na priči o stvaranju „osovine” DSS–SRS naročito insistiraju predstavnici partija okupljenih oko DS-a, koji na ovaj način praktično uzvraćaju udarac DSS-u, koji, opet, Listu Za evropsku Srbiju – Boris Tadić naziva koalicijom Čanak – Dinkić – DS.
Najpre je u emisiji „Poligraf” Televizije B92, 14. aprila, Dragan Šutanovac, potpredsednik DS i ministar odbrane, rekao da on može da pita „kao što neki ljudi iz DSS-a postavljaju svakog dana pitanje, da li je istina da se Vojislav Koštunica čuo sa Vojislavom Šešeljem prošle nedelje i šta su razgovarali sat vremena i da li su tad ugovorili tu veliku koaliciju ili ne”. Šutanovac je zapitao i da li je taj razgovor vođen preko mobilnog telefona Vlade Republike Srbije, „pa smo mi kao građani platili taj telefon, ili je to bilo na račun Vojislava Šešelja iz Haga?”
Iako je Šutanovac ovo izgovorio u formi pitanja, na sumnju u verodostojnost informacije o telefonskom razgovoru Šešelja i Koštunice navodi činjenica da nijedan pritvorenik Sheveningena, pa ni Šešelj, ne može da prima telefonske pozive, već isključivo sam mora da zove svoje sagovornike sa telefonske govornice u pritvorskoj jedinici. A ti pozivi su, kako je objašnjeno iz Šešeljevog pravnog tima, strogo kontrolisani. Potom se u medijima pojavila informacija da je potpisan koalicioni sporazum između DSS-a i SRS-a, prema kome lideru narodnjaka ponovo treba da pripadne mesto premijera, a njegovoj stranci ministarstva za za ekonomiju, pravdu i Kosovo i Metohiju, dok bi zauzvrat vlada DSS-a i radikala „zatražila od Tribunala u Hagu da Šešelju garantuje iste beneficije kakve je imao Ramuš Haradinaj: mogućnost da se brani sa slobode i da se za to vreme bavi politikom”.
Naime, ni Haradinaj se nije branio sa slobode, već je bio privremeno pušten iz pritvora do početka suđenja, kada se, kao i svi drugi optuženi kojima se sudilo, ponovo našao u pritvorskoj jedinici tribunala u Sheveningenu.
Teško je onda poverovati da su radikali od DSS-a tražili nešto što je neostvarivo. Šešelj je, doduše, mogao da bude pušten privremeno na slobodu da, recimo, ode na sahranu majci, ali on to jednostavno nije tražio, kao što nije tražio da do početka suđenja bude na slobodi. Da je takav zahtev uputio, haški sud teško bi mogao da odgovori odrično, budući da je Šešelj u Hag otišao dobrovoljno.
Ipak, bez obzira na ovakve „rupe” u priči o potpisanom sporazumu između DSS-a i SRS-a, većina poznavalaca političkih prilika smatra ovakav rasplet najizglednijim posle izbora 11. maja.
Zoran Avramović, naučni savetnik i sociolog, ističe da „nema sumnje” da je postizborna saradnja DSS-a i radikala najrealnija varijanta, pre svega zbog „stepena saglasnosti koji vlada među ovim strankama oko državnog i nacionalnog pitanja”.
– Sa druge strane, između DSS-a i DS-a vlada visok stepen konfliktnosti. Deluje mi prosto nemoguće da se ove dve stranke ponovo sastave. Pred njima bi se opet našle stvari oko kojih su se i razišli – kaže Avramović za „Politiku”.
Prema mišljenju Avramovića, „instrumentalizacija Šešelja”, polazi, od, kako kaže, „pogrešne pretpostavke” ljudi iz DS-a da će time da kompromituju mogući savez SRS i DSS.
Ipak, kao što „narodnjaci” potenciranjem lidera socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka nastoje da od demokrata otkinu one birače kojima je Kosovo prioritet, tako i DS sloganom da je glas za Koštunicu, u stvari glas za Šešelja nastoji da pridobije one izrazito proevropski orijentisane birače DSS-a.
Zoran Stojiljković, sa beogradskog fakulteta političkih nauka, smatra da je „upotreba” Šešelja sračunata da bi se uticalo i na one „neopredeljene prodemokratske birače”.
– Ima dosta ljudi kojima je DSS, recimo, blizak zbog stavova u vezi sa Kosovom, ali bi u slučaju da zaista postoji dogovor između njih i radikala ocenili da je „Šešelj previše za njihov stomak” i možda se okrenuli DS-u – zaključuje Stojiljković.
Stojiljković se slaže da je koalicija DSS-a i SRS-a veoma izgledna, ali se ne slaže i sa ocenama da je to više- manje i jedina mogućnost.
– Ja sam ranije uvek tvrdio da je opredeljenje biračkog tela DSS-a bilo prepreka saradnji ove stranke sa radikalima ali čini mi se da su ovog puta mogućnosti formiranja saveza DSS-a i SRS-a u najmanju ruku jednake šansama da se u vlasti ponovo nađu stranke Borisa Tadića i Vojislava Koštunice – kaže Stojiljković za „Politiku”.
On, međutim, upozorava da će, ipak, sve zavisiti od toga kako će izgledati parlament posle 11. maja – da li će relativno najjači biti SRS ili će stranke koje na izbore izlaze na listi Za evropsku Srbiju – Boris Tadić imati više poslanika od radikala, da li će cenzus preći i Ldp" S obzirom na to da predsednik Srbije nema obavezu da mandat za sastav vlade ponudi najjačoj stranci u Skupštini Srbije, već onome za koga proceni da može da obezbedi parlamentarnu većinu, taj odnos među strankama biće, prema Stojiljkovićevom mišljenju, veoma bitan.
– Ukoliko bi stranke oko DS-a imale relativnu većinu, to bi i Tadiću, ali i njima pružilo mogućnost da dodatno troše vreme za sastavljanje vlade, ali i da „testiraju” ostale stranke, da gledaju sa kim bi mogli da sklapaju saveze – kaže Stojiljković.
-----------------------------------------------------------
Velja Ilić prvi počeo
Sa upotrebom Vojislava Šešelja u kampanji prvi je počeo Velimir Ilić koji se, takođe, pokazao kao neko ko ne poznaje sistem funkcionisanja Haškog tribunala. On je, naime, kao predsednički kandidat DSS-a i Nove Srbije, na januarskim izborima, govorio da će se, u slučaju izbora Tomislava Nikolića za predsednika, Srbija „naplaćati telefonskih računa”, jer bi Nikolić pre svake odluke morao da zove Šešelja u Hag da se konsultuje. Zamenik predsednika SRS-a tada je, u ntervjuu „Politici”, ocenio da to samopokazuje „koliko je neznanje Velimira Ilića”.
-----------------------------------------------------------
Nema odbrane sa slobode
Da je ovakav sporazum zaista potpisan (a informacija o sporazumu navodno je potekla od funkcionera DSS-a, koji je o tome obavestio DS), to bi značilo da radikali ne poznaju ili zanemaruju, način funkcionisanja suda u Hagu, koji jednostavno ne predviđa mogućnost odbrane sa slobode. Takvo nepoznavanje je već malo verovatno.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 22/04/2008]
