Izvor: Politika, 01.Okt.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I RTS i zakon protiv TV prenosa
U ponedeljak počinju novi pregovori Narodne skupštine i Javnog servisa o nastavku prenosa zasedanja. – Spor oko toga da li i koliko parlament treba da plati RTS-u za direktne prenose takođe traje godinama
Skupština Srbije i RTS ponovo pregovaraju o direktnim prenosima parlamentarnih zasedanja nakon još jedne odluke Javnog servisa da u toku sednice isključi kamere. O dugu Skupštine za dosadašnje prenose koji, po procenama Javnog servisa, iznose oko 3,3 miliona evra u ponedeljak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi trebalo da razgovaraju predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović i prvi čovek RTS-a Aleksandar Tijanić. On za „Politiku” juče nije hteo da govori o detaljima potraživanja RTS-a, istakavši da ćemo sve odgovore dobiti posle sastanka, a predsednica Skupštine je saopštila samo da će se pronaći zadovoljavajuće rešenje.
Sekretar Skupštine Veljko Odalović očekuje da će parlament sledeće godine imati veći budžet, jer će Skupština Srbije, osim što će biti domaćin parlamentarne Skupštine OEBS-a, imati i troškove zbog regulisanja obaveza prema RTS-u. On je za RTS rekao da sada, zahvaljujući razumevanju rukovodstva RTS-a, postojao kontinuiran i redovan prenos svih zasedanja.
Odalović je, inače, pre nekoliko dana najavio da će parlament učiniti sve da što pre počne da radi parlamentarni kanal, koji se najavljuje već nekoliko godina. „Imamo gotov projekat proizvodnje kompletnog signala, a tome smo prilagodili i deo opreme, tehnike i prostora. Nismo odmakli mnogo, ali nećemo odustati”, naveo je Odalović.
Spor oko toga da li i koliko parlament treba da plati RTS-u za direktne prenose takođe traje godinama, Skupština, koliko je poznato, nikada nije ništa platila, pa se spekuliše da je to način da se ukinu prenosi, koji su ionako skupi, slabo gledani, a blokiraju programsku šemu koju je RTS dužan da ispoštuje. Uz sve to, ne postoji ni zakonska obaveza Javnog servisa da prenosi sednice.
„Tijanić je u pravu kada kaže da ne postoji zakon koji bi Javni servis na prenose obavezivao. Mislim da postoji potreba da se rad Skupštine prenosi, ali i da treba urediti odnose kako bi RTS koji mora da angažuje ljude, tehniku i vreme, mogao da se posveti i drugim temama. Smeta mi što se o ovom problemu priča samo kada dođe do prekida prenosa i posle toga padne u zaborav. Ovakve ili slične situacije smo imali bar tri puta. U svakom slučaju, troškovi treba da se pokriju”, kaže Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije. On dodaje da se nada da za 10 ili 15 godina neće ni biti potrebe da se skupštinske sednice prenose na televiziji.
Direktne TV prenose opozicija je devedesetih godina smatrala neophodnim da bi se uopšte čuo njen glas i kasnije ih je isticala kao najveću demokratsku tekovinu od ponovnog uvođenja višepartijskog sistema. Zbog toga i današnja opozicija na ukidanje prenosa gleda kao rušenje te tekovine.
Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže, međutim, da javnost rada parlamenta ne treba poistovećivati sa prenosima. „Javnost rada parlamenta u savremenom društvu uvedena je još kada nije bilo ni televizije ni radija, kada su prisustvovali samo novinari iz štampe. U zakonu nigde ne piše da je Javni servis obavezan da obavlja direktne televizijske prenose. Naprotiv, piše da RTS ima obavezu da pruži informativne, obrazovne, kulturne, dečje, religijske, programe za manjine. Podsećam da je Aleksandar Tijanić pre godinu i po dana rekao da zbog toga što mora direktno da prenosi sednice Skupštine nema dovoljno mesta za dečji i religijski program”, kaže Veljanovski i ističe da je Javni servis do sada podlegao političkim pritiscima parlamenta i stranaka.
„Naravno, možemo da razgovaramo da li bi bilo dobro da sednice prenosi, bez obzira na to što nije obaveza RTS-a. Ja sam saglasan – bilo bi dobro. Ali i da Skupština ima novac da plati prenos zasedanja, RTS nije dužan da prihvati taj pritisak i da stalno prenosi sednice u celini. Stav da je to jedini ili najbolji način izveštavanja o radu parlamenta uništava novinarsku profesiju”, kaže Veljanovski.
Ivan Andrić, poslanik LDP-a i član Programskog saveta RTS-a, kaže, međutim, da RTS i nije javni servis. „Taj zadatak godinama ne ispunjava, računa na prava proistekla iz toga ali ne i na obaveze, koje uglavnom izbegava. Prenosi zasedanja Skupštine Srbije su demokratsko dostignuće i zato treba da čujemo šta je alternativa, jer problemi oko prenosa traju godinama. Alternativa bi mogla biti emisija u kojoj bi svaka stranka dobila proporcionalno vreme, ali i to će koštati.” Andrić kaže i da na televiziji ima mnogo repriza, a da se od Skupštine traži 600 evra na sat, iako su troškovi prenosa minimalni. „Ako se prenos plaća, onda to ulazi u javne nabavke pa ide na tender i bira se onaj ko daje najbolju ponudu.”
V. D. – I. A. – G. N.
----------------------------------------------
Veljanovski: Ni Bi-Bi-Si to nije radio
Kad RTS jednoga dana bude digitalizovan (posle 4. aprila 2012. godine) i kada bude dobio još dva digitalna kanala, onda će moći, kao i Bi-Bi-Si, da jedan od kanala posveti parlamentarnim zasedanjima u celini. Ali ja podsećam da Bi-Bi-Si dok nije imao digitalnu tehnologiju i dok je imao mali broj kanala, nije direktno prenosio sva zasedanja, već samo kada su bila važna.
Zato odluka o prenosima treba da bude isključivo odluka ekipe Javnog servisa. Podsećam, kada političari i poslanici parlamenta to zahtevaju, krše dva zakona – Zakon o javnom informisanju i Zakon o radio-difuziji gde je izričito napisano da politički organi i političke institucije ne mogu da utiču na koncepciju nijednog medija, a posebno Javnog servisa, objašnjava Rade Veljanovski.
----------------------------------------------
Ponuda B 92
U medijima se pre nekoliko meseci spekulisalo i da bi prenose skupštinskih sednica mogao da preuzme program B 92 info koji se emituje samo preko kablovskih operatera.
Prvi čovek B92 Veran Matić rekao je u aprilu ove godine da je njegova kuća još pre nekoliko godina poslala zahtev Skupštini da joj se dozvoli prenos delova sednica, bez nadoknade.
„Tražili smo i da nam dozvole da dva puta u toku zasedanja petnaestak minuta naše kamere uđu u salu i snime zasedanje i da snimamo rad skupštinskih odbora. Tražili smo i slobodnije kretanje i snimanje unutar zgrade i link za uključenja uživo. Ali, odgovor nikada nije stigao. Nismo tražili nikakvu finansijsku nadoknadu za to”, rekao je Matić.
----------------------------------------------
Andrić: Skupštinski prenos gleda oko 300.000 građana
Kad je reč o gledanosti skupštinskih prenosa, oni su po podacima koje je do sada saopštavala agencije AGB Nilsen medija riserč, znato ispod, recimo, sportskih događaja. Piplmetri te agencije izmerili su najveći gledanost dok je trajala sednica Skupštine održana povodom proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, pre dve godine. Sednicu je gledalo oko 1,3 miliona građana, odnosno između 18 i 19 odsto građana, što je oko četiri puta više nego što je uobičajeno.
Ivan Andrić, poslanik LDP, kaže da „prenose iz parlamenta gleda oko 300.000 ljudi u proseku, što nije malo i oni su svakako dobri za govor bez cenzure“.
objavljeno: 02/10/2010
