Izvor: Blic, 28.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Nalić na smotri JSO
I Nalić na smotri JSO
Kampanja protiv nas se pojačava. Stalno je tema bila Hag. Legiju sve vreme toksira Koštuničin kabinet da će biti izručen Tribunalu. Da podsetim, i pre republičkih izbora u decembru 2000. godine, na slavi JSO, na Aranđelovdan, 21. novembra, Gradimir Nalić - savetnik za ljudska prava Vojislava Koštunice - vršio je smotru specijalne jedinice Državne bezbednosti u Kuli. Tada im je rekao da JSO treba da služi Koštunici jer je patriota, a ne Đinđiću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer će ih sve prodati Hagu. 'Svi zajedno treba da radimo za našu stvar', poručio im je Nalić. Zbog te smotre, a ne zbog sklonosti krizama, nismo prihvatili Koštuničin predlog da on bude ministar unutrašnjih poslova Vladi Srbije. Tek naknadno smo saznali da Nalić ima zdravstvene probleme koji su duboko kompromitujući za svakoga ko ima profesionalne ambicije, a kamoli za nekoga ko bi trebalo da bude ministar policije. To su problemi prema kojima su Jočićevi 'gresi iz mladosti' zaista sitnica. Zoran se spremao za odlazak u Vašington i za susret sa Bušom u novembru 2001. godine. Neposredno pred taj put doneta je odluka da se hitno preduzme akcija koja bi poboljšala našu pregovaračku poziciju. Odlučeno je da se, u skladu sa zahtevom Karle del Ponte, uhapse braća Banovići - Predrag i Nenad. Državna bezbednost ih je locirala u Obrenovcu, formirala kombinovani tim od operativaca DB i nekolicine pripadnika JSO, koji su, zatim, izvršili hapšenje i ekstradiciju. Nekoliko meseci kasnije povučena je optužnica protiv jednog od braće i on je pušten na slobodu. U nezvaničnim kontaktima sa Tribunalom rečeno nam je da su optužnicom bila obuhvaćena oba brata, iako se znalo da je za zločine odgovoran samo jedan, ali je njegov identitet bilo nemoguće utvrditi bez istovremenog hapšenja jer su blizanci. Tako je, po našoj proceni najmanje sporno hapšenje izazvalo najekstremniju posledicu - pobunu JSO. Naravno, ne zbog toga što su 'beretke' više držale do Banovića nego do Miloševića nego zato što je to bila kap u prepunoj čaši. U potpunosti su se poklopili interesi Legije, Spasojevića, Koštunice - tog antihaškog i antireformskog bratstva. Zoran je u Americi. Vašington je nezadovoljan. Milošević je u Hagu, ali je u Srbiji sve isto. Vojska i veliki deo policije nepromenjeni, započete reforme u tim institucijama su osporene. Karadžić i Mladić i desetine haških optuženika uživaju podršku generala koji i dalje finansiraju svoj zapadni front - Vojsku RS. Amerikanci od Zorana traže da reši te probleme jer im ne pada na pamet da finansiraju državu koja je toliko protivrečna. Zoran je jedino mogao da ingoriše sve ono što nije zavisilo od njega. Zato je u fokus svoje vašingtonske misije stavio rezultat prve demokratske vlade i jasno očekivanje da ona zaslužuje podršku SAD...
Nastaviće se...
