Izvor: Blic, 02.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvale selo i drže se grada
Hvale selo i drže se grada
Centar za marketing istraživanja 'Martin bord internešnel' u saradnji sa dnevnikom 'Blic' sproveo je ispitivanje javnog mnjenja s ciljem da se utvrdi mišljenje urbanih građana Republike Srbije o prednostima i nedostacima života na selu i u gradu. Istraživanje je od 25. do 31. marta 2003. godine obavljeno na slučajnom stratifikovanom uzorku od 584 ispitanika, punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije).
1 Skoro polovina naših >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građana koji žive u urbanoj sredini, tačnije 46,8 odsto, smatra da je život u gradu po svemu u prednosti, dok je 14,7 odsto mišljenja da kvalitet života u gradu ni po čemu nije u prednosti u odnosu na kvalitet života na selu. Među onim građanima koji su naveli neku prednost života u gradu, najveći broj, odnosno 8 odsto, kao najbitniju prednost života u gradu izdvojio je bolji kulturni i društveni život, dok 7,6 odsto anketiranih smatra da je to viši standard i mogućnost zaposlenja. Onih ispitanika koji su kao najbitniju prednost života u gradu naveli bolju gradsku infrastrukturu je 6,9 odsto, a bolje obrazovanje koje se može dobiti u gradskoj sredini je najvažnija prednost po mišljenju 5,3 odsto ispitanika.
2 Po mišljenju najvećeg broja naših sugrađana, odnosno 26,1 odsto, najbitnija prednost života u selu je zdravija i čistija životna sredina, dok je za 13,7 odsto to mirniji život. Jeftiniji život je kao najbitniju prednost života na selu izdvojio svaki deseti ispitanik ili 10 odsto, dok 9,1 odsto smatra da je život na selu po svemu u prednosti u odnosu na život u gradu. Nešto više od jedne četvrtine anketiranih, tačnije 25,8 odsto, izjavilo je da život na selu nema prednosti u odnosu na život u gradskoj sredini.
3 Približno jednoj četvrtini ili 22,1 odsto anketiranih ispitanika kod života u gradu najviše smeta zagađenje, dok je 20,7 odsto izjavilo da im u gradskom životu ništa ne smeta. Prema izjavama ispitanika, buka je najveći problem za 13,3 odsto, dok je za 12,3 odsto anketiranih gužva najveća smetnja životu u urbanoj sredini. Približno svakom desetom sugrađaninu ili za 10,8 odsto ispitanika nekulturni građani predstavljaju najveću smetnju za život u gradu, dok je za 5,6 odsto njih to nizak standard i nezaposlenost. Određeni broj građana, koji čini 4,2 odsto, nije mogao da izdvoji samo jednu stvar koja im smeta u gradskom životu, već je izjavio da im sve smeta.
4 Tačno jedna polovina anketiranih građana, odnosno 50 odsto, izjavila je da ne bi živela na selu i bavila se poljoprivredom, dok bi na selu bezuslovno živelo 22 odsto njih. Onih ispitanika koji bi živeli na selu ali pod određenim uslovima je 20 odsto, a među njima je isti broj, odnosno po 5 odsto onih koji su kao uslov naveli da selo ima dobru infrastrukturu i da im to obezbeđuje materijalnu sigurnost. Kada bi država ulagala u razvoj poljoprivrede, na selu bi živelo 4 odsto ispitanika, a 3 odsto njih je kao uslov navelo veličinu posedovanog imanja.
