Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Htela sam da budem modni kreator
Ženama je teže da se izbore za neko mesto jer muškarci to teško prihvataju, a žene nisu dovoljno svesne da im je mesto tamo gde se odlučuje, kaže Nada Kolundžija
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija prvi put je ušla u srpski parlament posle petooktobarskih promena kao kadar Demokratske alternative. Iz tog perioda ostala je zapamćena po odmerenom nastupu i stavovima koji su uvek bili gotovo identični DS-ovim. I u ovom drugom mandatu zadržala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odmerenost i kulturu dijaloga jer, kako kaže, društveni razvoj je pitanje kompromisa i usaglašavanja, a, "osim toga, ogromna je šteta za društvo stvarati klimu neprijateljstva, mržnje i netolerancije".
Kolundžija je rođena 1952. godine u Subotici, u porodici kolonista iz BiH, otac joj je radio u policiji, a majka je bila domaćica. Oni su, kaže, bili neverovatni: "Shvatali su da se svet menja i da smo moje tri sestre i ja deo tog novog sveta. Nisu nas tretirali kao decu, već kao osobe, puštajući nas da sve svoje životne izbore pravimo same."
Njen prvi izbor bio je moda: "Kao gimnazijalka sam u 'Subotičkim novinama' uređivala stranu koja se zvala 'Moje ćoše za taj mladi ludi svet'. Ali bilo je dosta komplikovano školovati se za modnog kreatora, trebalo je ići u Beograd na pripreme za prijemni ispit, a to nisam mogla da priuštim..."
Upisala se na Fakultet političkih nauka sa željom da postane novinar, ali je, ipak, završila smer za međunarodnu politiku jer joj je bio zanimljiviji. Zamišljala je da će se, kao politikolog, politikom baviti više teorijski, da će biti "neko ko će stajati iza političara, ali biti nevidljiv". U, kako kaže, "vidljivu politiku" ušla je zahvaljujući svom sinu, tačnije njegovoj odluci da bude aktivni učesnik demonstracija 1996. godine. "Shvatila sam da nemam prava da ne uložim maksimum kako bi i ovde stvari počele da se menjaju."
Svoj prvi novac naša sagovornica zaradila je vrlo rano: "Moje sestre i ja smo još u osnovnoj školi, pošto smo živeli na Paliću, išle da beremo voće dvadesetak dana i tako zaradimo pare za more". Kao student je, kaže, mogla sebi da priušti mnogo šijući drugima: "Znala sam da naplatim jedne pantalone koliko košta moja studentska soba. Umela sam da napravim moderne stvari, a tada se tako nešto nije moglo kupiti u prodavnici. Onda odem u Italiju i kupim sebi neke stvari, cipele, na primer, mada sam i to probala da napravim. I danas šijem sebi, pomažem drugaricama, a moje sestre i ja ponekad napravimo celu kolekciju stvari za jednu sezonu."
Prvo zaposlenje dobila je kao stručno-politički saradnik u Socijalističkom savezu, radila je kao sekretar u Matici iseljenika Beograda, pa, po ugovoru, kao urednik u "Blicu", ali bila je i profesor sociologije kulture i umetnosti u jednoj školi u Subotici.
Sada živi u Beogradu, razvedena je i ima sina, na kojeg je vrlo ponosna: "Završio je Akademiju za primenjene umetnosti i postdiplomske studije u Americi, kao stipendista, i zaista je vrlo talentovan mladi umetnik". Sin je, međutim, i mamin najveći kritičar: "Kao i svi mladi ljudi, on smatra da svi mi u ovoj zemlji pravimo previše kompromisa, što je, po njemu loše. Sklona sam da se složim sa njim, ali oni su neizbežni jer se radi o sudbini osam miliona ljudi, a svako od njih ima svoje potrebe i viđenje stvari."
Kaže da joj uspon u politici nije "uzeo" nijednog prijatelja jer "ako ste napravili dobar izbor, prijatelje ćete izgubiti samo ako se sami promenite, ako, što bi rekli klinci, odlepite. Dakle, svi moji prijatelji koje sam stekla u detinjstvu, školi i na fakultetu i dalje su sastavni deo mog života". Prijatelji su joj dragoceni i zbog kritike, jer "najgore je kad čovek izgubi sposobnost da čuje negativno mišljenje, tad je gotov, više ne može realno da sagleda stvarnost, ni da donosi odluke".
Kolundžija kaže da je ženama generalno teže da se izbore za neko mesto jer "muškarci imaju otpor prema tome, a ni žene nemaju dovoljno svesti o tome da im je mesto tamo gde se odlučuje". Nije, kaže, imala nikakav problem ni sa kolegama, ni sa koleginicama kad je postala šef poslaničke grupe, jer je "DS stranka koja ima najmanje predrasuda u tom pogledu".
Naša sagovornica kaže da je u "kuhinji samo kad mora". "Ali umem da uradim sve u kući, što nije struja i voda. Tako gletujem i štelujem zidove, krečim, restauriram nameštaj... Dakle, kad mi dosadi izgled nameštaja, ja ga sama presvučem, preradim i dobijem potpuno nov izgled prostora. Tu veštinu smo sestre i ja savladale uz tatinu pomoć još u detinjstvu, kad smo zajedno preradili neki starinski nameštaj. I danas se najbolje relaksiram šivenjem i ovim majstorisanjem."
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 03.09.2007.]
