Izvor: Politika, Fonet, 31.Jul.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatsko skretanje udesno
Izbor Andrije Hebranga za predsedničkog kandidata došao je u mesecu obeleženom nizom događaja na osnovu kojih bi se moglo naslutiti da se u Hrvatskoj stvara politička klima koja pogoduje radikalnim snagama
„Kad me je (Ivo) Sanader pitao koga bih iz Hrvatske demokratske zajednice podržao (kao predsedničkog kandidata), rekao sam mu da to ne mogu odgovoriti, ali da mogu koga sigurno ne bih podržao i protiv koga bih bio svim dopuštenim sredstvima: protiv (Andrije) Hebranga”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je hrvatski predsednik Stipe Mesić pet dana pre nego što je Jadranka Kosor, predsednik HDZ-a i premijer, i zvanično saopštila da je kandidat te stranke za predsednika upravo – Andrija Hebrang, dosadašnji šef poslaničkog kluba HDZ-a, sin poznatog predratnog komuniste čije ime i prezime nosi.
„Bila bi katastrofa za Hrvatsku da čovek s takvim stavovima dođe na čelo države. Bio bi to kraj hrvatskog puta u Evropu, kraj demokratije u Hrvatskoj i funkcionisanja državnih institucija”, izjavio je u intervjuu riječkom „Novom listu” hrvatski predsednik.
Izbor Hebranga za predsedničkog kandidata dogodio se u mesecu sa nizom događaja na osnovu kojih bi se moglo naslutiti da se u Hrvatskoj stvara politička klima koja pogoduje krajnjoj desnici. Prvo je Sanaderova potpuno nenadana ostavka na mesto premijera potresla Hrvatsku. Miljenko Jergović, pisac i novinar, u polemici sa Hebrangom, napisao je da je sa povlačenjem Sanadera „vlast HDZ-a izgubila antifašistički legitimitet. Tokom samo jednog popodneva vratili smo se u devedesete.”
Nešto od tih devedesetih ponovilo se nekoliko dana nakon objavljivanja Jergovićevog teksta. Između 11. i 26. jula, u Kninu, Šibeniku i Dubrovniku zabeležena su tri napada na Srbe. U dva slučaja oštećena je njihova imovina, a jednom čoveku su nanete fizičke povrede. Kraj meseca obeležio je nastup pevača Marka Perkovića Tompsona u Biogradu, kojom prilikom je rekao da su on i njegovi poklonici „Za dom spremni iako izdajnici to ne bi hteli”, kao i da će se njegove pesme pevati kao što su se pevale i 1991. Protiv Perkovića prijava nije podneta, jer su njegove izjave, saopštila je policija, „date u kontekstu čiji sadržaj ne upućuje na postojanje obeležja prekršaja, ni krivičnog dela”, dok su akteri napada u Dubrovniku i Kninu pronađeni i protiv njih su podnete prijave za zločin iz mržnje, kako to definiše hrvatsko zakonodavstvo. Veći potres za javnost od Sanaderove ostavke ipak je bilo saznanje da novac iz državne kase neće biti dovoljan za sve budžetske korisnike, a posledica toga je da je hrvatski Sabor pre dva dana povećao PDV sa 22 na 23 odsto i uveo naknadu na korišćenje mobilnih telefona od šest odsto. I možda i u tih 263,6 miliona evra koje će država na ovaj način dodatno ubrati od građana treba potražiti neke odgovore o hrvatskom desnom skretanju.
Hebrang je slutnji o skretanju udesno dao doprinos intervjuom NIN-u, objavljenim dan pošto je Sanader podneo ostavku, kojim se uključio u višegodišnju raspravu o antifašistima i ustašama.
Hebrang je tada rekao da komunisti u Drugom svetskom ratu nisu delili vrednosti antifašizma, da većina antifašista nisu bili komunisti, da su „hrvatski i jugoslovenski komunisti bili na strani fašizma kroz Komunističku internacionalu paktom Staljin-Hitler”, i da su se komunisti sa zločinima koje su počinili na teritoriji Hrvatske posle rata izjednačili sa fašizmom.
Oštar odgovor Jergovića, kasnije i Slavka Goldštajna, izazvala je Hebrangova tvrdnja da su se i Maks Luburić, komandant logora u Jasenovcu, kao i njegov otac Andrija Hebrang, borili za hrvatske interese.
„Sad, sredstva su fašistička, strana je pogrešna, ali on se nije borio protiv Hrvatske, on (Luburić) je video svoju viziju Hrvatske i to je za njega bio jedini ispravni put. A moj otac je vidio svoju viziju, put je bio kroz komunističku i antifašističku delatnost”, rekao je Hebrang.
Jergovićev odgovor je glasio da su „tvrdnje poput Hebrangovih o Luburiću u biti svakoga fašističkog i nacionalsocijalističkog uverenja”.
Hebrang je kasnije negirao da je pokazao simpatije za Luburića i naglasio da ga je u intervjuu više puta nazvao zločincem i najavio da će tužiti Jergovića. Povodom te tužbe, Jergović je rekao da mu ona daje priliku da učestvuje u „istorijskoj i sudbinskoj hrvatskoj raspravi”: „Je li se Vjekoslav Maks Luburić borio za hrvatske nacionalne interese (...) ili se borio protiv hrvatskih nacionalnih interesa, kao što sam ja bio uveren kada sam pisao članak.”
„To je ono o čemu će (...) morati da odlučuje sud. (...). Ta će nas presuda nadrasti, jer ona supstancijalno neće tretirati ni mene, ni gospodina Hebranga, nego Hrvatsku i sve ono što može i sme biti hrvatski nacionalni interes.”
Ponešto o političkom profilu Hebranga govori i intervjuu koji je dao „Novom listu” nakon što je izabran za predsedničkog kandidata. On je rekao da će isticanje tekovina antifašizma biti okosnica i njegovog predsedničkog mandata, jer je on „temelj hrvatske državnosti”, te da podržava Perkovića u njegovim „domoljubnim stavovima”, ali ne i pozdrav „Za dom spremni” . Hebrang je rekao da nikada ne bi Hrvatima u Bosni uputio poruku da je Sarajevo njihov glavni grad, iako je to „formalno tačno”.
„Hrvatima u BiH od matice domovine treba druga poruka – da se Hrvatska, kako piše u Ustavu, brine za dijasporu”, rekao je Hebrang.
Na pitanje da li bi oduzeo odlikovanja osuđenima za ratne zločine, on je odgovorio da to ne bi uradio, jer se „herojsko delo se ne može poništiti kasnijim kaznenim delom”.
R. Stanić
[objavljeno: 01/08/2009]
