Izvor: Blic, 24.Feb.2015, 07:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatsko huškanje propalo u Briselu
Zahtevi hrvatskih poslanika da se u rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji ugradi niz strogih uslova nisu dobili podršku.
Članovi Spoljnopolitičkog komiteta EP raspravljali su juče o predlogu rezolucije izvestioca Dejvida Mekalistera o napretku Srbije u evrointegracijama, kao i o 222 podneta amandmana.
Komitet će predlog zvanično usvojiti danas, kako bi se početkom marta našao na dnevnom redu plenarnog zasedanja EP.
Najviše amandmana, njih 25, stiglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je od poslanika iz Hrvatske, koji međutim nisu prošli u proceduri usaglašavanja između poslaničkih grupa.
Propali su hrvatski zahtevi da se u rezoluciju uvrsti granični spor sa Srbijom, kao i zahtev da Beograd ne sme da sudi za ratne zločine u Hrvatskoj. Umesto toga, „Srbija se ohrabruje da nastavi saradnju sa Haškim tribunalom i intenzivira domaća suđenja za ratne zločine“.
Navodi se i da bi trebalo obeštetiti sve žrtve ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji i njihove porodice, bez konkretnog pominjanja ijedne zemlje.
Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzimaju u obzir prilikom odlučivanja.
Plusevi i minusi iz Rezolucije
U predlogu rezolucije EP o Srbiji stavljen je naglasak na potrebu poštovanja slobode medija, prava manjina i uloge nezavisnih institucija, ali je prihvaćen i amandman kojim se lideri EU pozivaju da otvore prva poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Ostao je zahtev Beogradu da uvede sankcije Moskvi, a pohvaljen
je zbog dijaloga s Prištinom.
