Izvor: B92, 25.Apr.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Holandija ublažila stav?

Beograd, Brisel, Pariz -- Šefovi diplomatija EU će proceniti da li stav Holandije daje "širi manevarski prostor" da se omogući potpisivanje SSP-a sa Srbijom pre izbora 11 maja.

Šefovi diplomatija Evropske unije će o tome raspravljati 28 aprila na ministarskom sastanku u Luksenburgu. Kako saznaje B92, holandski parlament je ministru Maksimu Ferhagenu dao instrukcije u skladu sa tri odrednice, na prvom mestu da Srbija mora da završi saradnju sa Haškim sudom.

Instrukcije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << palamenta dalje zahtevaju da Srbija ne može da ima bilo kakave beneficije na osnovu eventualno potpisanog sporazuma sve dok ne završi saradnju sa Tribunalom, i treće, Holandija želi da poruči građanima Srbije da su vrata Evropske Unije otvorena.

Ovakvim smernicama, Holandija je već ublažila svoj stav koji je bio izričit - nikakvog potpisaivanja neće biti do završetka saradnje sa Tribunalom u Hagu tj. dok ne bude izručen Ratko Mladić.

Ljajić sa Dejvisom o Sporazumu

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije, saradnja Beograda sa Haškim sudom i istraga o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, bile su glavne teme razgovora u Strazburu generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa i ministra za rad Srbije Rasima Ljajića. Ljajić je tražio podršku za potpisivanje SSP i preneo stav Beograda da je kontaproduktivno uslovljavanje Srbiji saradnjom sa Haškim sudom.

Beograd, preneo je Lajić, očekuje da se tema o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji nađe na dnevnom redu zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Dejvis je ponovio da bi Ratko Mladić i Radovan Karadžić trebalo što pre da se nađu u Hagu.

Podsetimo, upravo zbog čvrstog stava Holandije, komitet za Zapadni Balkan Saveta Evropske unije nije uspeo da postigne konsenzus o potpisivanju SSP-a. Istovremeno zvaničnici u Briselu će sedmog maja predstaviti nov dokument, kojim bi trebao da se dodatno liberalizuje vizni režim sa Srbijom.

Ferhagen je sinoć pred spoljopolitičkom odborom holandskog parlamenta rekao da je Holandija spremna da dozvoli Evropskoj uniji da učini gest dobre volje prema Srbiji uoči parlamentarnih izbora, ali da istovremeno insistira na tome da Beograd mora da izruči ratne zločince Tribunalu u Hagu.

"Želimo da razjasnimo da mi nemamo ništa protiv Srbije", kazao je holandski ministar.

"Srbija mora da izabere kojim će putem ići, ne mi. Oni će glasati, ne mi. Ali je jasno , ako se odluči za izolaciju, to neće biti dobro za njih, za Balkan, za Evropu. I postoji mogućnost da na osnovu rezultata ovih izbora mi vidimo da su male šanse da će se Mladić ikada isporučiti Hagu", rekao je Ferhagen.

"Mapa puta" ka ukidanju viza

Dok je jasno da će Sporazum o stablizaciji i pridruživanju sačekati, Brisel ne gubi vreme i u Beograd će poslati jedan drugi dokument.

Komitet za Zapadni Balkan Saveta Evropske unije sinoć je usaglasio takozvanu "mapu puta" za dijalog o viznoj liberalizaciji za građane Srbije.

U tom dokumentu nabrojani su uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi građani Srbije mogli da putuju u EU bez viza. Kako saznaje B92, "mapa puta" bi Beogradu trebalo da bude predstavljena 7. maja.

Evropska komisija će prethodno potpuno uobličiti tekst ovog dokumenta koji će biti dostavljen Vladi Srbije s predlogom da se pokrene dijalog o sklapanju Sporazuma EU-Srbija o ukidanju viza, a to bi moglo postpene da se primenjuje početkom sledeće godine.

Kroz izradu nacrta ovih mera za liberalizaciju viza za državljane Srbije je ocenjeno da je Srbija po pripremama za uvođenje biometrijskih pasoša i drugim dostignutim standardima odmakla ispred ostalih država Zapadnog Balkana.

U nacrtu redosleda mera, u koji je imala uvid agencija Beta, podvlači se da liberalizacija viza spada u okvir evropske perspektive Zapadnog Balkana, kao i da će brzina ukidanja viza za građane svake od zemalja Zapadnog Balkana pojedinačno, zavisiti od napretka koja svaka od njih ostvari u ispunjavanju uslova.

Jedan od glavnih uslova za potpunu bezbednost dokumenata i stavljanja Srbije na "belu šengen listu" jeste izdavanje biometrijskog pasoša u skladu sa, kako se naglašava, standardima EU i Organizacije za međunarodnu civllnu avijaciju.

U nacrtu mera od Srbije se zahteva efikasnast u szbijanju ilegalne emigracije i sprovođenje Sporazuma o vraćanju ilegalnih imigranata i readmisiji. Takođe se traži i potpuno siguran nadzor granica , suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, kao i usvajanje i sprovođenje zakona o sprečavanju finansiranja terorizma i oduzimanje imetka stečenog kriminalom.

Ren: Bez konsenzusa o SSP-u

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da bi potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom bilo važno poslati politički signal sa perspektivom Srbije u EU.

"Bio sam za to još u januaru i nisam se u međuvremenu predomislio. Možemo zadržati iste uslove saradnje sa Hagom za ratifikaciju sporazuma", rekao je Ren u intervjuu listu "Politika" dodajući međutim, da "za sada u EU nema konsenzusa" po tom pitanju.

Na pitanje da li je moguće da Srbija uđe u EU bez prethodnog priznanja nezavisnosti Kosova, Ren je kazao da "sve potencijalne zemlje članice moraju da poštuju dobrosusedske odnose".

On je kazao da je EU "da bi pokazala da je ozbiljna, u nameri da podrži Srbiju na evropskom putu", već najavila da će odmah pripremiti 'mapu puta' vizne liberalizacije za Srbije, kako bi srpskim građanima bilo omogućeno da slobodno, bez viza, putuju u EU.

"Nije tačno da za Srbiju važe drugačija pravila za prijem u članstvo EU", rekao je Ren i dodao da je Beograd "napravio krupne korake u saradnji sa Hagom, u kojem se našlo 42 građanina Srbije, ali da predstoji dovršavanje tog procesa".

Srbija i evropska budućnost

Iako Holandija nije popustila kada je reč o potpisivanju SSP-a sa Srbijom, iako od premijera Srbije i pojedinih ministara dolaze kritičke izjave preme EU, bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović smatra da ipak, kada je reč o našoj evropskoj budućnosti, još uvek nije sve izgubljeno.

"Jasno je da je saradnja sa sudom u Hagu uslov, ali je takođe jasno da Srbija ukoliko ima demokratsku Vladu može da nastavi da taj uslov ostvari i da može da dobije podršku evropskih partnera. Ja nijednog trenutka ne mogu da prihvatim da jet a stvar potpuno zakucana, tako da Srbija samo ako uhapsi Mladića sutra može da potpiše sporazum, naprotiv potpuno sam uveren da zemlja koja je do sada 42 državljanina izručila može da očekuje razumevanje i podršku svih evropskih prijatelja u nastojanju da svoje obaveze ispuni, dakle samo je potrebna dobra volja i aktivan angažman nove Vlade na saradnji sa sudom u Hagu", izjvaio je Svilanović za B92.

Iz Vlade Srbije stigla je još jedna pisana izjava. Premijer Koštunica reagovao je na izjavu evropskog komesara Olija Rena "Politici" koji tvrdi da sve potencijalne zemlje članice EU moraju da poštuju dobrosusedske odnose.

Samardžić kritikuje Holandiju

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je danas da je Holandija grubo prekršila međunarodno pravo kada je priznala nezavisnost Kosova i da nema prava da uslovljava Srbiju oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Samardžić je u izjavi dostavljenoj agenciji Beta ocenio da šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen "treba da vodi računa da je njegova zemlja grubo prekršila Povelju UN, Rezoluciju 1244 i parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kada je protivpravno priznala postojanje Kosova kao prve NATO države".

Na to je premijer Koštunica rekao da Srbija ne trguje svojom teritorijom. Pošto je evropski komesar otvoreno saopštio stav EU, moraćemo i mi isto tako otvoreno da saopštimo da najodlučnije odbacujemo Renov zahtev da Srbija sama sa sobom, odnosno sa delom svoje teritorije uspostavlja dobrosusedske odnose", rekao je Koštunica.

Očigledno je, međutim, da se sa time ne slaže cela Vlada, jer ministar pravde Dušan Petrović ponavlja da je bitno da Srbija ide ka Evropskoj uniji :

"Mi ćemo od Srbije napraviti jednu sjajnu zemlju i to će se desiti i zbog toga je važno da na ovim izborima 11. maja donesemo odluku o tome da idemo u civilizaciju i da mi postanemo deo Evrope i da idemo u Evropsku Uniju. To će biti sredstvo kojim ćemo isušiti ovu močvaru u kojoj se nalazimo i koja prouzrokuje ovakve zaista vrlo loše i opasne situacije", kazao je Petrović.

Dok je jasno da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sačekati, Brisel ne gubi vreme i u Beograd će poslati jedan drugi dokument. Komitet za Zapadni Balkan Saveta Evropske unije usaglasio je takozvanu "mapu puta" za dijalog o viznoj liberalizaciji za građane Srbije.

Goran Svilanović objašnjava za B92 da ova odluka znači da nema više političkih uslova koji mogu da utiču na liberalizaciju viznog režima.

"Sve ono što će u ovom dokumentu biti sadržano radi se o tehničkim stvarima. O zakonima koje treba doneti i koje bi zatim trebalo primeniti. Pri tome se već sada kaže da je Srbija neke od tih stvari primenila, odnosi se na pasoše koji bi trebalo da budu potpuno savremeni. I očekuje se da Vlada donese zakone i ja se nadam da će to naredni saziv Skupštine biti voljan da uradi i da počne da ih primenjuje, kao i da prethodno porpisani sporazum o readmisiji primenjuje. Dakle, mi se sada stvarno nalazimo u situaciji da možemo da kažemo da je izgledno, da je realno da konačno putujemo bez viza", očekuje Svilanović.

Sarkozi: EU za stabilizaciju Balkana

U razgovoru s novinarima nekoliko francuskih televizijskih kanala o glavnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike zemlje, predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je sinoć da je ulazak Balkana u Evropu način da se stabilizuje region.

"Na Balkanu smo imali svetski rat i uvek sam smatrao da (zemlje regiona) treba da uđu u Evropu kako bi se stabilizovao region", rekao je Sarkozi odgovarajući na pitanje o tome da li je potreban referendum za buduće proširenje EU.

U nacrtu zakona o reformi institucija, koji je početkom nedelje usvojila skupština, isključen je automatski referendum o primanju novih zemalja kandidata u Uniju, i ostavljena je mogućnost da se o tome izjasni parlament.

Sarkozi je rekao da je sporno samo pitanje ulaska Turske u EU i da će za Tursku organizovati referendum ako se to pitanje postavi dok još bude na čelu države.

"Nije isto primiti, na primer, Hrvatsku od 2, 3 miliona stanovnika, ili naše prijatelje Švajcarce, i Tursku, koja će uskoro imati 100 miliona", rekao je Sarkozi.

Nastavak na B92...