Izvor: Politika, 04.Sep.2009, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ho­lan­di­ja ne de­li Re­nov op­ti­mi­zam

Dok Mla­dić ne bu­de u Ha­gu naj­vi­še što ho­land­ska vla­da u ovom tre­nut­ku nu­di svo­jim evrop­skim part­ne­ri­ma je­ste pri­sta­nak na de­blo­ka­du po­je­di­nih de­lo­va Pre­la­znog spo­ra­zu­ma

Brisel, Beograd – Puna saradnja sa Haškim tribunalom još nije ostvarena, Ratko Mladić još nije uhapšen. Ništa značajno i dramatično, dakle, nije se dogodilo tokom letnje pauze zbog čega bi holandska vlada promenila stav i eventualno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pristala na deblokadu Prelaznog sporazuma koji je Srbija potpisala prošle godine sa Evropskom unijom i njenim članicama, rekli su juče za „Politiku” u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije.

Uprkos preporukama odlazećeg evropskog komesara za proširenje Olija Rena koji je pre tri dana u obraćanju spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta naglasio da je vreme da Evropski savet prizna napredak Beograda na polju evropskih integracija i deblokira Prelazni sporazum, konsenzus nije na pomolu. Najviše što Holandija u ovom trenutku nudi svojim evropskim partnerima jeste pristanak na deblokadu pojedinih delova Prelaznog sporazuma, baš kao i u julu ove godine.

Pretpostavljajući da će Lisabonski sporazum biti usvojen posle referenduma u Republici Irskoj 2. oktobra, Žoze Manuel Barozo, predsednik EK i za sada jedini kandidat za još jedan petogodišnji mandat na ovoj funkciji, prekjuče je naglasio da proširenje EU nije beskonačan proces i da će do njega doći samo ukoliko su EU i zemlje kandidati spremne da preuzmu odgovornost koja proizilazi iz članstva u EU.

U ovakvim okolnostima italijanski ambasador u Beogradu ipak predlaže Srbiji da do kraja godine podnese kandidaturu za članstvo u EU, a njegov šef Franko Fratini podržava tu ideju. Na ohrabrujuće poruke, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić reaguje oprezno ističući u nekoliko navrata poslednjih dana da će se tek posle irskog referenduma videti kakav će institucionalni okvir postojati za nastavak proširenja EU, pa zato treba sačekati i odluku o kandidaturi za članstvo treba doneti pošto se Irci izjasne o Lisabonskom sporazumu.

Uprkos ohrabrujućim signalima od pojedinih zvaničnika EU i zemalja članica Unije, sagovornici „Politike” ne očekuju brze pomake u trenutnim okolnostima (institucionalna kriza EU, predstojeći izbori u nekim državama Unije, formiranje nove komisije, globalna ekonomska i finansijska kriza).

–U većini starih članica vlada mišljenja da ni prethodni talas proširenja nije ’svaren’do kraja i da to na neki način diktira brzinu i tempo proširenja. Suština je, ipak, da Unija ne odustaje, nema izjava koje dovode u pitanje politiku proširenja, pogotovo za države Solunskog procesa stabilizacije i pridruživanja – ističe Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

„Oni sada mnogo više pažnje posvećuju sopstvenim problemima, nego problemima proširenja, odnosno rešavanju naših problema kroz proširenje”, ističe onMihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Ocenjujući da su signali koji dolaze iz Evropske komisije drugorazrednog značaja, jer odluke donosi Savet EU, u kojem su predstavnici zemalja članica i Holandija tu blokira Srbiju, Crnobrnja kaže da ne bi pridavao previše važnosti izjavama članova komisije, jer oni su prosto „dužni” da održavaju neki nivo optimizma, posebno sa zemljama koje pretenduju na to da jednog dana budu članice EU. Ipak, on pozdravlja „svu diplomatsku aktivnost na tome da se bukvalno sve zemlje EU, od male Malte do velike Nemačke, stalno ubeđuju u to da smo mi spremni i raspoloženi, ali i voljni da menjamo šta treba da se menja da bismo postali punopravni član EU”.

Profesor Crnobrnja ocenjuje da bi hapšenje i izručenje Ratka Mladića značili „ogroman pomak, jer su bukvalno svi, uključujući i Holanđane, rekli da smo mi zreo kandidat – osim toga”.

– Verujem da dok god njega ne izručimo, oni imaju osnov za odugovlačenje. Mi možemo da podnesemo kandidaturu, ali oni to mogu da prime k znanju i da ništa dalje ne odrade – ukazuje Crnobrnja podsetivši da je Makedonija zvanično kandidat već nekoliko godina, ali da pregovori o članstvu još nisu počeli.

I Milan Simurdić smatra da Srbija neće imati nikakvu korist od podnošenja kandidature, ako se o tome prethodno ne dogovori sa briselskom administracijom i sa ključnim državama na čiju podršku računa. On ističe, pored toga, da svi naši unutrašnji problemi (od ekonomske krize do pitanja Kosova i Haškog tribunala) ne bi smeli da ugroze reforme u Srbiji, „jer jedino reforme i prilagođavanje zakonodavstva Evropskoj uniji otvaraju perspektivu jačanju saradnje i dodatno nas pokazuju kao verodostojne aspiracijama za priključenje EU”.

------------------------------------------------------------------

Zakon o informisanju u izveštaju EK

Balkan i proširenje EU neće biti teme narednog zasedanja Saveta ministara 14. i 15. septembra u Briselu, ali će se naći na dnevnom redu oktobarskog zasedanja 26. i 27. u Luksemburgu, neposredno posle redovnog godišnjeg izveštaja EK o napretku kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU. Evropski komesar Oli Ren potvrdio je u razgovoru sa novinarima posle obraćanja Evropskom parlamentu da će obratiti posebnu pažnju na izmene Zakona o informisanju koje je usvojila Skupština Srbije i proceniti da li su one u skladu sa evropskim standardima. Komentar o izmenama zakona takođe će biti sadržan u redovnom godišnjem izveštaju EK.

V. J.

V. Jo­ka­no­vić B. Ba­ko­vić

[objavljeno: 05/09/2009]

Nastavak na Politika...