Izvor: S media, 10.Dec.2009, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandija i Britanija "za", Rumunija "protiv"
Predstavnici Rumunije danas su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ocenili da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok su Holandija i Britanija iznele suprotan stav.
Predstavnik Rumunije Kosmin Dinesku je rekao da je država Srbija u poslednjoj deceniji prošlog veka kršila osnovna ljudska prava stanovništva na Kosovu, ali da u trenutku proglašenja nezavisnosti u februaru >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 2008. godine Beograd nije imao nikakvu kontrolu nad Kosovom.
U trenutku proglašenja nezavisnosti, Beograd nije na Kosovu kršio prava stanovništva, naglasio je Dinesku.
Srbija je u februaru 2008. potpuno drugačija država u odnosu na 1999. godinu, napomenuo je Dinesku, ukazujući da odluka o proglašenju nezavisnosti ne može biti zasnovana na okolnostima od pre 10 godina.
Prema njegovim rečima, Kosovo je imalo specifičan status u SFRJ, ali to ne opravdava secesiju.
U trenutku secesije Kosova, SFRJ nije postojala već 16 godina. Raspad SFRJ je okončan 1992. godine, a Kosovo je od tada bilo sastavni deo Srbije i nije bilo entitet sa pravom na samoopredeljenje koje bi opravdalo secesiju, izjavio je Dinesku.
Prema njegovoj oceni, proglašenjem nezavisnosti Kosova se krši međunarodno pravo i Rezolucija 1244 i narušava teritorijalni integritet Srbije.
S druge strane, zastupnica Holandije Lizbet Lijnzad je izjavila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje, jer je država Srbija godinama kršila njegova osnovna ljudska prava.
Pozivajući se na podatak da su oružane snage Savezne Republike Jugoslavije i Srbije 1999. godine proterale više od 700.000 Albanaca sa Kosova, Lijnzad je rekla da se posle toga nije moglo očekivati da narod Kosova živi u istoj državi sa Srbijom.
Narod ima pravo na samoopredeljenje zbog kršenja osnovnih ljudskih prava, kada su sva druga sredstva iscrpljena, ocenila je Lijnzad, uz konstataciju da je takva situacija stvorena na Kosovu.
Lijnzad smatra da proglašenje nezavisnosti Kosova ne predstavlja opasan presedan koji bi omogućio secesionističkim grupama da se proglase za narod i zatraže samoopredeljenje, već misli da doprinosi stabilnosti regiona.
Britanija: Pravo i UN ne zabranjuju nezavisnost Kosova
Velika Britanija je danas pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu podržala legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, tvrdeći da ona nije zabranjena ni
medjunarodnim pravom, ni rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Pravni zastupnik Britanije Danijel Betlehem (Daniel Bethlehem) tvrdio je u haškoj Palati mira da Srbija pokretanjem postupka pred najvišim sudom UN "želi da vrati sat unazad", na nastavak pregovora o statusu Kosova, iako nema ni nagoveštaja da bi ti pregovori imali drugačiji ishod.
"Srbija je jasno stavila do znanja da nikada neće pristati na nezavisnost Kosova, a Kosovo da nikada više ne želi da bude deo Srbije... Sudovi ne primoravaju zavadjene parove da ostanu u braku", rekao je Betlehem.
Po njegovim rečima, nezavisnost Kosova donela je stabilnost u regionu, posle traumatične decenije koja je počela tenkovima oko Skupštine Kosova 1989. kada su usvojena ograničenja autonomije pokrajine, a završila se kampanjom proterivanja Albanaca 1999.
Betlehem je podvukao je da, suprotno tvrdnjama zemalja koje se protive nezavisnosti Kosova, ni u jednom delu rezolucije 1244 ne piše da je nezavisnost zabranjena. Takav ishod političkog procesa, rezolucija, kako je rekao, "nije ni predvidjala, ni sprečavala".
Obradović: Jak napad Holandije na sprske stavove o Kosovu
Koordinator srpske delegacije u Hagu Saša Obradović ocenio je da su predstavnici Rumunije danas izneli jako dobru argumentaciju protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, dok je Holandija iznela prilično jak napad na stavove Srbije.
"Predstavnici Rumnije su imali jako dobru prezentaciju... Oni su sumirali sve dosadašnje kontraargumente naše pozicije i na njih dali odgovore, iskoristivši svih 45 minuta da brane našu poziciju", kazao je Obradović Tanjugu.
On je dodao da je srpska delegacija vrlo zadovoljna nastupom rumunskih delegata koji su branili spske interese pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu.
Što se tiče Holandije, Obradović je njen način izlaganja ocenio kao "prilično zanimljiv", u odnosu na logiku prezentacije.
"Prema mom mišljenju, predstavnici Holandije su imali prilično jak napad na naše stavove, ali ne s pozicije neutralnosti medjunarodnog prava u odnosu na deklaraciju o nezavisnosti Kosova, kao većina država koja zastupa suprotne stavove od Srbije, već upravo suprotno", kazao je Obradović.
Holandija je tvrdila da secesija jeste u saglasnosti sa medjunarodnim pravom, imajući u vidu masovna kršenja ljudskih prava na Kosovu, naveo je Obradović i objasnio da to ne znači da neki članovi sudskog veća neće smatrati upravo suprotno.
Za razliku od njih, Velika Britanija je išla na princip neutralnosti medjunarodnog prava i njihova izjava je bila više retorički snažna, nego što je, zapravo, podržavala ono što bi bili neki osnovni medjunarodno pravni principi, ocenio je Obradović.
