Izvor: S media, 27.Jan.2011, 01:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladnjača za otete Srbe
U svedočenjima osmorice Albanaca koja je tužilaštvu u Hagu novembra 2003. dostavio Pol Kofi, direktor pravosuđa UNMIK-a, utvrđena su imena desetoro Srba koje su svedoci identifikovali kao žrtve trgovine organima na Kosovu.
Jedan svedok je potvrdio da su Siniša Vitošević, Gradimir Majmarević, Dragoljub Slavković, Mladen Vasić i Mileta Đukić bili zatočeni u Tropoji, odakle su Srbi prebacivani u „žutu kuću", gde su im vađeni organi. Potvrđeno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je i da je nastradala Slađana Fan, za koju je svedok rekao da ju je video u „žutoj kući". Svedok opisan kao Albanac sa severozapadnog Kosova, koji je od 1998. služio kao vozač i niži operativac u UČK, potvrdio je identitet nastradalih Vlastimira Stevanovića, Dragana Jaćimovića i Zlatka Antića.
Ovaj svedok, za kog su istražitelji utvrdili da je nestao u martu 2003. godine, učestvovao je tri puta u transportu zatvorenika i srpskih leševa sa Kosova u severnu Albaniju i dva puta u dopremanju zatvorenika u „žutu kuću". Pres objavljuje delove njegovog svedočenja:
Spisak žrtava
1. Vlastimir Stevanović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999.
2. Dragan Jaćimović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999.
3. Zlatko Antić, prebačen iz sela u blizini Prizrena u Albaniju u julu ili avgustu 1999. Veruje se da je ubijen pre dolaska u Albaniju
4. Siniša Vitošević, svedok potvrdio da je bio zatvoren u Tropoji
5. Gradimir Majmarević, bio zatvoren u Tropoji
6. Dragoljub Slavković, bio zatvoren u Tropoji
7. Mladen Vasić, bio zatvoren u Tropoji
8. Mileta Đukić, bio zatvoren u Tropoji
9. Pera Ristić, bio zatvoren u Tropoji
10. Slađana Fan, zatvorena u kući u Peškopiju u septembru ili oktobru 1999. Svedok kaže da je video ženu koja liči na nju u Albaniji i veruje da je odvedena u kućnu kliniku u Burelju
- Moja prva pošiljka je bila oko 20. jula, druga je bila oko 23. jula, a poslednja je bila početkom avgusta. U jutro 20. jula (plus-minus jedan dan) bio sam u gradu u blizini mog sela, istočno od Peći. Došao sam da vidim mog pretpostavljenog Petrita Agušoljija. Rekao mi je da mu je Rešad Zajmi tražio vozača za jedan posao. P. A. mi je rekao da odradim posao, držim jezik za zubima i zaboravim na ovaj zadatak ako želim da dočekam dugu starost. Dali su mi prašnjavu hladnjaču SAAB. Hladnjak pozadi nije radio.
Nakon što smo došli u Prizren, rečeno mi je da skrenem prema Suvoj Reci. Prošli smo Ljutoglav i zaustavili se posle jednog kilometra posle Ljutoglava. Tamo je bilo oko 30 zatvorenika uključujući jednu ženu, koji su nas čekali, kao i deset vojnika OVK. Zatvorenici su očigledno dugo pešačili. Bili su prašnjavi i prljavi, a neki od njih su imali modrice. Bio je jedan vojnik OVK koji je ispitivao Srbe. Jedan od njih je rekao da se zove Dragan Jaćimović iz Šilova. Imao je oko 40 godina. Ostali Srbi su bili iz Ratimlja, Oćeruše i Gnjilana. Bilo je nekoliko ljudi sa prezimenom Kostić iz Ratimlja.
U blizini glavnog puta pristigla je druga grupa od 15 zarobljenih Srba. Džip je sporo vozio ispred njih sa pripadnicima OVK unutra. Četvorica ili petorica pripadnika OVK išli su pored Srba. Među ljudima sam prepoznao Vlastimira Stevanovića, bio je kelner u Armijskom klubu u Prizrenu. Bio je mršav, oko trideset godina. Nekoliko Srba je nosilo uniforme. Rečeno mi je da su to zarobljeni MUP-ovci i vojnici. Kada smo stigli u Kukeš, skrenuli smo na sever i tamo sam isporučio Srbe.
