Izvor: Politika, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haška senka nad Srbijom
Da bi naša država iskoristila predsedavanje Komitetom ministara SE i krupnim koracima nastavila evropskim putem, mora što pre da ispuni "hašku obavezu" Posle višemesečnog zastoja koji je prošle nedelje kulminirao dramatičnim upozorenjima iz Brisela i Strazbura, Srbija je opet na "evropskom putu", sa novom vladom, a zahvaljujući predsedavanju Komitetu ministara Saveta Evrope, koje je preuzela 11. maja, sad ima i priliku da u tom smeru napreduje krupnijim koracima.
Komesar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU za proširenje Oli Ren požurio je u Beograd da novoizabranim srpskim čelnicima i lično prenese nameru Evropske unije da što pre – čim se uveri da su spremni da preduzmu konkretne mere za dalju evropsku integraciju zemlje – nastavi sa nama pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), suspendovane pre godinu dana. Prvi dokaz da Unija ozbiljno misli jeste parafiranje sporazuma o viznim olakšicama za građane Srbije koji bi – ukoliko sve ide po planu – počeo da se primenjuje od 1. januara 2008.
Uz podsticaje, međutim, stiže i podsećanje da, iako bi EU želela da ubrza naš napredak ka potpisivanju SSP, sticanju statusa kandidata i, najzad, budućem članstvu u Uniji, Srbija ipak mora da pre toga ispuni svoju najvažniju međunarodnu obavezu – a to je puna saradnja sa Haškim tribunalom. Na ovo su, tokom aprilskog zasedanja, podsetili i poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, neki čak postavivši pitanje da li bi Srbiji uopšte trebalo dopustiti da u narednih šest meseci bude na čelu najstarije evropske organizacije posvećene poštovanju demokratije, vladavine prava i zaštiti ljudskih prava, ukoliko ne ispuni svoju "hašku obavezu".
"Svesni smo toga da je izručenje preostalih optuženika haškom sudu ne samo naša međunarodna i nacionalna obaveza, već i jedan od uslova da Srbija bude skinuta sa spiska zemalja pod monitoringom Saveta Evrope, i zato smo punu i efikasnu saradnju sa ovim sudom svrstali među najvažnije zadatke za vreme predsedavanja Srbije Komitetu ministara SE", navodi Dejan Šahović, generalni direktor direkcije za multilateralu Ministarstva spoljnih poslova Srbije i koordinator predsedavanja Srbije SE. On je, na okruglom stolu "Evropska godina Srbije – predsedavanje Savetu Evrope i približavanje Evropskoj uniji", naglasio da je ovo predsedavanje, pod sloganom "Jedna Evropa – naša Evropa", veoma značajno za Srbiju, jer Savet Evrope predstavlja važan korak na putu ka EU. Šahović je nabrojao četiri glavna prioriteta srpskog predsedavanja Komitetu ministara SE: jačanje demokratije i vladavine prava, borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i korupcije, izgradnju humanije Evrope i unapređivanje evropske perspektive kroz jačanje dobrosusedskih odnosa u jugoistočnoj Evropi.
"Napravili smo veoma ambiciozan plan za narednih šest meseci, i nadam se da ćemo najveći deo toga i ostvariti", ocenio je Šahović.
"Predsedavanje Komitetu ministara SE je i odgovornost i motiv. Mislim da je Srbija spremna za ovu odgovornost, a na njoj je da li će iskoristiti mogućnosti", rekao je na skupu Deni Iber, specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji i šef kancelarije SE u Beogradu. On se založio za to da Srbija iskoristi šansu koju joj pruža predsedavanje kako bi pokazala da je pouzdan partner i zemlja posvećena evropskim vrednostima zajedničkim za Savet Evrope i Evropsku uniju, a to su demokratija, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i sloboda. Podsetio je da bi Srbija, kako je obećala prilikom ulaska u Savet Evrope pre četiri godine, osim ispunjenja haške obaveze, trebalo da ratifikuje još nekoliko evropskih konvencija, među kojima su socijalna povelja i konvencija o lokalnoj autonomiji, da sprovede zaključke Venecijanske komisije i da pokaže spremnost za suočavanje s prošlošću.
Iber je najavio da će se plava zastava sa 12 žutih zvezda ipak zavijoriti u Beogradu tokom predsedavanja Srbije Komitetu ministara, doduše, nije precizirao kada. Dan evropske zastave trebalo je da se održi 12. maja, ali je bio otkazan "iz tehničkih razloga" (čitaj – političkih).
Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, takođe je iskoristio povoljan zaokret u odnosima Beograda i Brisela da bi u javnom nastupu povodom srpskog predsedavanja SE slikovito izrazio nadu da će pogled na "evropske zvezde" u srpskoj prestonici biti ne sanjalački, već pokretački, da će nam one biti vodilje na putu ka EU i podstrek da ispunimo (već poznate) obaveze.
Ohrabrujuća vest stiže i od Srđana Majstorovića, zamenika direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Uz primedbu da 2007. godina ipak nije izgubljena za približavanje Srbije EU, i da smo svih ovih meseci nastavili da dobijamo stručnu i finansijsku pomoć EU u unapređenju kapaciteta za evropsku integraciju zemlje, on tvrdi da sad imamo priliku da pokažemo te kapacitete u najboljem svetlu, kako bismo bili prihvaćeni kao ravnopravni partneri širom Evrope. Doduše, dodao je, za to je neophodno da jasnije definišemo prioritete i ubrzamo harmonizaciju zakonodavstva ( na tom planu ove godine gotovo ništa nije urađeno). Majstorović, međutim, s ponosom kaže da već imamo spremne sve tehničke dokumente koji su nam potrebni u procesu evropske integracije, koji samo čekaju da ih nova vlada i skupština primene.
Ukazujući na ekonomske aspekte približavanja Evropskoj uniji (a pregovori sa Briselom su upravo to), dr Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu, upozorio je da Srbija ne može da uđe u EU noseći na grbači "bele slonove" – neprofitna preduzeća. On je naglasio da moramo što pre da završimo sa restrukturisanjem i privatizacijom, dodajući da je EU snažna "gravitaciona sila" i da biti deo njenog zajedničkog tržišta znači veliku korist za građane Srbije.
"Ekonomsko prilagođavanje EU je dugotrajan i mukotrpan posao, ali se na kraju višestruko isplati", uveren je Crnobrnja.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 18.05.2007.]
.jpg)
