Izvor: Politika, 03.Jan.2013, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hapšenja maskiraju loš život
Verovatno je i da se borba protiv korupcije i razna hapšenja poslednjih meseci, koja su ostavila najjači utisak na ispitanike, doživljavaju kao neka satisfakcija za loš život, kaže Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”
Koliko se za poslednjih godinu dana promenila politička scena, toliko se promenila i popularnost pojedinih političara, ali i ocene rada predsednika države i članova Vlade Srbije. Ipak, ovo poslednje nije baš za poređenje, budući da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanje javnog mnjenja koje smo objavili pre tačno godinu dana odnosilo na poslednju godinu vlade Mirka Cvetkovića i, kako se ispostavilo, kraj mandata šefa države Borisa Tadića, a ova anketa razmatra prvu godinu nove vlade i novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je dobio prosečnu ocenu 3,9. Tadić je pre tačno godinu dana bio ocenjen sa 2,8, što je (uz policiju) bio i najbolje ocenjeni rad jedne državne institucije.
Tajming ovog istraživanja, međutim, ide naruku aktuelnoj vladi Ivice Dačića. „Oko 90 odsto onoga što je sada loše i dalje se pripisuje bivšoj vladi, a sve ono što je dobro 100 odsto ide u korist ove vlade”, ističe Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, koja treću godinu zaredom za „Politiku” ispituje raspoloženje javnosti Srbije na kraju godine.
Pre godinu dana Tadić je bio prvi u kategorijama političara koji su ostavili najjači pozitivan ali i najjači negativan utisak, a Nikolić je bio odmah iza njega. Sada je na prvom mestu „pozitivne” kolone lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, a na čelu najnegativnije ocenjenih je Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije.
„Prošle godine je biračko telo bilo više polarizovano, uglavnom se opredeljivalo prema Demokratskoj stranci i SNS-u, pa je bilo ili za ili protiv. Sada se sve to dosta izmešalo. Pored toga, onima koji su na vlasti po automatizmu ide nabolje, a naravno, povukli su i neke poteze popularne u narodu”, objašnjava Pejić.
Tu je i po(r)uka za sve političare: brzo padaju u zaborav. Tadić je najočigledniji primer. On više nije čak ni omražen, koliko je pao u zaborav, ukazuje Pejić. I to je najbolji signal ostalima da se ne zanose trenutnim rezultatima i da ne spavaju na lovorikama.
Prema istraživanju obavljenom od 15. do 26. decembra, na uzorku od 1.250 ispitanika, čini se da većini građana nije mnogo stalo do novih izbora o kojima se „šaputalo“ poslednjih dana 2012. Na pitanje da li biste glasali ako bi se u 2013. godini održali vanredni izbori, 42 odsto anketiranih reklo je „da”, 36 odsto je odgovorilo odrično, a 22 odsto njih nije sigurno.
Sudeći po procenama kako će živeti u 2013. godini, čini se da su građani nešto optimističniji nego kada smo ih pitali za 2012. Ali i ovde je reč o tajmingu istraživanja – nova vlast je donela i nova, veća očekivanja. Ali ta očekivanja mogu da budu veliko opterećenje, jer kad je „lestvica“ više podignuta svako razočaranja može skuplje da košta vladajuću koaliciju.
Kada je reč o pojedinim aspektima državne politike, čini se da su građani najzadovoljniji borbom protiv korupcije. Verovatno je i da se borba protiv korupcije i razna hapšenja poslednjih meseci koja su ostavila najjači utisak na ispitanike, doživljavaju, kako kaže Pejić, kao neka satisfakcija za loš život. Jer, kad vidite kako građani ocenjuju ekonomsku politiku vlade – vidite gde je problem.
A taj problem se izgleda sve više odražava i na drugo veliko iskušenje svake vlasti u Srbiji – pitanje Kosova i Metohije. U tom segmentu državne politike, zapravo, nije jasno šta se dešava.
„Ne postoji neka jedinstvena politika – Dačić ima jednu, Nikolić drugu, Vučić ćuti, međunarodna zajednica plasira treće, a ljudi od svega toga ne znaju ni 50 odsto. I normalno da vlada jedna konfuzija”, ocenjuje direktor agencije „Faktor plus”.
Kada se vide očekivanja u vezi sa KiM u 2013. godini, pa i procenat onih koji bi menjali Ustav Srbije (i izbacili preambulu), čini se da se Srbi „hlade” prema tom državnom i nacionalnom pitanju. Trećina ispitanika (33 odsto) misli da se može dobiti samo autonomija za Srbe na severu pokrajine u okviru nezavisnog Kosova, 21 odsto očekuje dalje učvršćivanje nezavisnosti Kosova, a 11 odsto – podelu Kosova. Neki misle da će Beograd morati da prizna nezavisnost Kosova (sedam odsto), povratak KiM pod suverenitet Srbije očekuje šest odsto anketiranih, njih pet odsto misli da će se primeniti model dve Nemačke, a četiri odsto kaže da će biti sukoba na Kosovu. Preostalih 13 odsto ispitanika očekuje „nešto drugo”.
B. Baković
objavljeno: 03.01.2013.
