Izvor: Blic, 06.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag i Lora
Hag i Lora
Ubismo se od prekora međunarodnoj zajednici što primenjuje dvostruke aršine. Ma koliko bili u pravu što tražimo podjednak odnos prema žrtvama, zar i sami ne činimo isto? Nema boljeg primera za to od naglašene brige za osumnjičene ratne zločince u Hagu i odsustva bilo kakve brige za žrtve mučenja u zloglasnom splitskom zatvoru Lora.
Prosto bode oči sa kakvom su pažnjom države okruženi putnici za Hag. Mada se maltene ni za jednog od njih ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reći da je siromašan, njihove porodice primaju izdašnu novčanu pomoć. Oni sami su, kako je već rečeno, takođe predmet dirljive brige jer se vlasti prema njima odnose kao prema nacionalnim veličinama koje uoči odlaska primaju i ispraćaju visoki zvaničnici. Koliko smo puta, najzad, videli kako ih na put prate snishodljivi ministri koji se prema optuženima ponašaju kao da su Madone ili neke druge isto tako čuvene pevačice.
U isto vreme žrtve najokrutnijeg mučenja u Lori javno optužuju vlasti da za njih nemaju nikakvo interesovanje. Da im nisu ponudile ne samo pomoć već ni najobičniji savet. Da nisu dobile nikakvo jemstvo da se za njihovu sigurnost na svedočenju stara ova država. Da stoji iza njih kao što stoji iza haških optuženika. Prepušteni su, dakle, sami sebi, ili, još određenije, ostavljeni na cedilu. Malo je reći da je takav odnos duboko nepravičan. On je takođe izopačen i, najzad, apsurdan jer se uskraćuje pomoć stvarnim žrtvama a ukazuje vlastodršcima, koji su kao gospodari života i smrti, po definiciji, najviše odgovorni.
