Izvor: Blic, 08.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag čeka generale
Hag čeka generale
Dok domaći zvaničnici traže da se suđenje četvorici vojnih i policijskih generala - Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću, Sretenu Lukiću i Vlastimiru Đorđeviću - poveri domaćim sudovima, iz Haškog tužilaštva poručuju da tako nešto ne dolazi u obzir, te da generale očekuju u Hagu i to u najskorije vreme.
Milan Paunović, profesor međunarodnog prava, smatra da se generalima ne može suditi pred našim sudovima, jer naše krivično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakonodavstvo ne poznaje krivično delo za koje su generali optuženi, a ljudi se ne mogu optužiti za neko delo koje ne postoji u zakonu.
- U našem krivičnom zakonodavstvu ne postoji institut komandne odgovornosti. Krivičnog dela nema bez zakona, niti je moguće nekoga optužiti za delo koje nije zakonom regulisano. Zbog toga isključujem mogućnost da će se četvorici pomenutih generala suditi pred domaćim pravosuđem - kaže Paunović za 'Blic'. On naglašava da je prema Zakonu o saradnji sa sudom u Hagu transfer optuženih u Tribunal obaveza naše zemlje. Međutim, kaže Paunović, postoji i odredba koja precizira da nečije izručenje može ugroziti bezbednost zemlje, pa se u tom slučaju može pokrenuti postupak da se neko ko je optužen ne izruči.
- Savet za saradnju sa sudom u Hagu i Savet ministara SCG treba da donesu takvu odluku i da je službeno objave, a onda je na Tribunalu da odluči da li će udovoljiti našem zahtevu - kaže Paunović uz ocenu da izjave koje daju pojedini političari da će se generalima suditi pred našim sudovima služe za manipulaciju javnim mnjenjem u dnevnopolitičke svrhe.
Ministar pravde Vladan Batić, međutim, smatra da je naše pravosuđe potpuno osposobljeno za suđenja optuženima za ratne zločine i ocenjuje da nije nerealna mogućnost da im se sudi u zemlji.
Komentarišući navode prema kojima u našem zakonodavstvu ne postoje određeni instituti poput komandne odgovornosti, Batić kaže da postoji analogija koja je primenjiva, te da i naše pravosuđe poznaje taj institut samo što kod nas nije tako nazvano.
- Lepeza ratnih zločina obuhvaćena je našim osnovnim krivičnim zakonom, tako da ne može postojati neko delo koje nije obuhvaćeno našim propisima. Imamo Zakon o suđenju za ratne zločine i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, kao i Zakon o krivičnom postupku. Osposobljeni smo i organizaciono, jer imamo specijalno tužilaštvo za ratne zločine tako da i sa te pozicije ne postoji nikakva prepreka - ističe Batić. On ocenjuje da krivičnopravni razlozi nisu jedini koji opredeljuju delovanje Tribunala, već da veliki uticaj na njegov rad imaju i političke prilike.
- Tribunal ima i politički prizvuk, što pokazuje i podizanje optužnica protiv četvorice vojnih i policijskih generala, tako da krivičnopravni razlozi nisu jedini koji motivišu rad suda u Hagu. To da li će se suditi nekim optuženim za ratne zločine u našoj zemlji ne zavisi ni od Haga ni od Karle del Ponte, nego od političkih motiva nekih centara moći koji imaju uticaj na Tribunal. Karla del Ponte je samo njihov izvršilac - kaže Batić. On ocenjuje da Nacionalni savet za saradnju sa sudom u Hagu nema dobru strategiju i ističe da bi ovo telo trebalo da bude operativnije i da ima mobilniju diplomatsku i medijsku kampanju.
- Struktura i ideja Saveta su pogrešne. Njegovo formiranje bilo je zamazivanje očiju i on predstavlja više formu nego suštinu - ocenjuje ministar pravde.
Rasim Ljajić, ministar za ljudska prava, smatra da smo propustili šansu da ranije pokrenemo procese za ratne zločine u zemlji, kako bi naše pravosuđe steklo kredibilitet.
- To je u međunarodnoj zajednici protumačeno kao nedostatak političke volje i nesposobnost pravosuđa da se ovi slučajevi procesuiraju. To je veliki hendikep - ocenjuje Ljajić. On dodaje i da je bez izručenja Mladića realno mala šansa da Tribunal prepusti neke slučajeve domaćem pravosuđu. Ljajić ističe da je moguća i varijanta da se četvorica optuženih generala dobrovoljno predaju, a da se onda uz čvršće garancije određenih međunarodnih krugova odmah nakon predaje puste da se brane sa slobode. Ljiljana Begenišić Savet nije doneo odluku
Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom juče nije doneo odluku povodom nedavnih optužnica Tribunala protiv četvorice generala vojske i policije. Kako se navodi u saopštenju Saveta, konsultacije oko tih optužnica biće nastavljene 'imajući u vidu interes bezbednosti zemlje utvrđen u zaključku Vlade Srbije od 23. oktobra 2003. godine, kao i obaveze SCG u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom'. 'Najšire su razmotrena pravna pitanja u vezi s tim optužnicama, kako sa stanovišta statuta i pravila postupka i dokazivanja Međunarodnog krivičnog tribunala, tako i sa stanovišta domaćeg zakonodavstva', navodi se u saopštenju.
