Izvor: B92, 12.Okt.2011, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HHO: Povući zakon o ništavosti
Zagreb -- Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava pozvao je vladu da povuče iz parlamenta predloženi zakon o ništavosti optužnica iz Srbije.
Ova organizacija je ocenila da je reč o predizbornom zakonu kome je svrha da se zaštiti prvooptuženi na pristigloj optužnici iz Srbije, aktuelni potpredsednik Sabora Vladimir Šeks.
HHO ističe da će Državno tužilaštvo Hrvatske morati da nastavi postupak i istragom proveri navode protiv Šeksa i još 43 osobe obuhvaćene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpskom optužnicom.
"Usvajanjem predloženog zakona, de fakto bi se proglasila abolicija za počinjene ratne zločine, budući da bi automatski i srpska strana, vodeći se načelom reciprociteta, morala da obustavi postupke za osobe koje su se od hrvatskog i bosanskog progona sklonile u Srbiju", upozorava HHO.
Kao primer navode generala Aleksandra Vasiljevića, šefa kontraobaveštajne službe JNA, i njegovog zamenika, potpukovnika Miroslava Živanovića, koji se nalaze u Srbiji i protiv kojih je Državno tužilaštvo Hrvatske (DORH) pokrenulo krivični postupak za ratne zločine.
Ministar za upravu Hrvatske Davorin Mlakar pozvao je poslanike u Saboru da prihvate deklaraciju o nekim pitanjima pravosudnih tela Hrvatske i Srbije. Tom deklaracijom, koju je vlada predložila uz zakon o ništavosti srpskih optužnica, utvrđuje se da je Srbija povredila suverenitet Hrvatske odlukom da jurisdikciju svojih pravosudnih tela proširi na Hrvatsku.
Zbog toga smatraju da su glavni tužioci Hrvatske i Srbije Mladen Bajić i Vladmir Vukčević s pravom ocenili da zakon narušava njihovu dosadašnju "odličnu saradnju". HHO je izrazio nadu da saradnja tužilaštava dve države zakonom o ništavosti neće biti obustavljena.
HHO je naveo i da je obustavljeno 90 odsto od 700 predmeta koliko je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo od bivšeg vojnog tužilaštva.
Na predlog vlade, Sabor je prošle sedmice raspravljao o spornom zakonu o ništavosti optužnica iz Srbije, ali o tome nije glasano zbog nedostatka kvoruma. U javnosti se spekulisalo da bi vlada mogla da odustane od predloženog zakona, pre svega zbog kritika iz Brisela, ali je premijerka Jadranka Kosor to više puta negirala.
Uz zakon vlada je predložila i deklaraciju u kojoj se navodi da je Srbija povredila hrvatski suverenitet. Istovremeno se Srbija poziva na sklapanje međudržavnog ugovora kojim bi se u skladu s međunarodnim pravom uredila pitanja nadležnosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocida.
I predsednik Ivo Josipović preporučio je Vladi i Saboru da ne donose zakon o ništavosti srpskih optužnica, već da se odmah krene u zaključivanje međunarodnog ugovora koji će onemogućiti zloupotrebu progona za ratne zločine.
Vlada Hrvatske inicirala je donošenja zakona o ništavosti optužnica JNA, SFRJ zbog poslednjih optužnica protiv 44 hrvatska državljanina, uključujući i nekoliko ratnih rukovodilaca, za ratne zločine i genocid na području Vukovara 1991.
"Zakon o ništavosti komplikuje odnose sa Srbijom, a ne utiče na dalje evrointegracije Hrvatske"
Hrvatska bi donošenjem zakona o ništavosti pravnih akata bivše SFRJ i JNA zakomplikovala odnose sa Srbijom, ocenio je u Zagrebu šef delegacije EU u Hrvatskoj Pol Vandoren, dodajući da usvajanje tog zakona ne bi trebalo da utiče na dalje evrointegracije Hrvatske.
On je kazao da bi nacrt zakona koji je predložila vlada, ako ga parlament prihvati, iskomplikovao saradnju sa Srbijom.
"Umesto toga, mi bismo više voleli Hrvatska nastavi pregovore sa Srbijom", rekao je Vandoren prilikom praćenja izveštaja o napretku Hrvatske koji je danas objavljen u Briselu.
Upitan da li bi usvajanje tog zakona moglo negativno da utiče na ratifikaciju Ugovora o pristupanju Hrvatske sa EU, Vandoren rekao da sve članice EU moraju da ratifikuju pristupni ugovor, koji bi trebalo da bude potpisan sredinom decembra, i naglasio da ne vidi razlog zašto to ne bi učinile.
Vandoren je rekao i da će njegova kancelarija pratiti da li se u predizbornoj kampanji poštuju evropske vrednosti, što je, kako je rekao, "naročito važno za zemlje kao što je Hrvatska koje će uskoro postati članice Unije. Mi ćemo pratiti šta se govori i radi u kampanji", rekao je šef delegacije EU.
Pitanje je da li će hrvatski poslanici u Saboru u petak moći da izglasaju zakon o ništavosti optužnica, jer za to moraju imati kvorum, odnosno 77 poslanika od ukupno 153.
Za sada od stranaka samo HDZ, Hrvatska seljačka stranka i Hrvatska stranka prava koja ima jednog poslanika pokazuju spremnost da glasaju za zakon, što ni uz neke nezavisne poslanike nije dovoljno za većinu.
Poslanici manjina, među kojima i tri srpska iz Samostalne demokratske srpske stranke, najavili su da neće glasati za usvajanje zakona, a protiv su i tri poslanika Hrvatskog demokratskog sabora za Slavoniju i Baranju.
AI: Zaslužuje li Hrvatska članstvo u EU?!
Izvor: S media, 13.Okt.2011, 00:20
Amnesti Internešnal oštro je kritikovao hrvatsko rukovodstvo zbog odnosa prema ratnim zločinima, zbog čega se postavlja pitanje da li je Hrvatska dostojna članstva u Evropskoj uniji. ..Organizacija za ljudska prava Amnesti Internešnal (AI) oštro je kritikovala hrvatsko rukovodstvo zbog odnosa...
