Izvor: Politika, 07.Maj.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granice Srbije odredio Ustav
Pitanje odnosa sa Prištinom treba da razrešavamo u skladu sa evropskim modelom pregovaranja u 21. veku i da u tom spletu okolnosti pronađemo rešenje najpovoljnije za nas
„Ustav Republike Srbije postoji i Srbija će, u skladu sa svojim Ustavom odgovoriti i na sva pitanja iz Upitnika Evropske komisije. Pa, i u vezi sa Kosovom, koje je, po Ustavu, sastavni deo Srbije”. To je rečeno za „Politiku”, iz kabineta Božidara Đelića, potpredsednika vlade, zaduženog za evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << integracije, povodom spekulacija da bi Srbija u Upitniku trebalo da se izjasni o granici sa Kosovom. Danijel Server iz američkog Instituta za mir ocenio je pre dva dana da nema daljeg napretka Srbije ka EU sve dok ona ne reši problem svojih granica, odnosno ne počne razgovore sa Prištinom.
Milan Pajević, savetnik u ISAK fondu, smatra da Evropska komisija možda i može da bude zadovoljna odgovorom koji će Srbija navesti u Upitniku EK, jer je ona izvršni organ i bavi se standardima, odnosno pravnim nasleđem EU. „Međutim, kada stvar dođe na politički teren, onda je logično očekivati da će neke zemlje članice postaviti to pitanje teritorije, naročito one koje su priznale nezavisno Kosovo”, ukazuje on.
Pajević naglašava da je pitanje odnosa sa Prištinom „pre svega naše pitanje” i da je povezano sa evropskim aspiracijama Srbije. „Mimo toga šta kaže Amerika i mimo toga šta kaže EU, jasno je da sa sadašnjim statusom tog pitanja mi, ne da ne možemo da uđemo u EU, već ni da funkcionišemo kao država u regionu”, uveren je on. „Ako zaista želimo u EU, onda treba da to pitanje razrešavamo na način koji je usklađen sa modelom evropskih načina pregovaranja u 21. veku. Znači, potpuno drugačije od onoga što se dešavalo do sada. I u tom spletu okolnosti, mi moramo da pronađemo rešenje koje je najpovoljnije za nas”, kaže Pajević.
Predrag Simić sa Fakulteta političkih nauka naglašava da je Danijel Server jedan od najstarijih kosovskih lobista u SAD i da „njegove stavove treba posmatrati ipak u okviru proalbanskog stava u američkoj administraciji”. Možda bi, kaže, bilo interesantno uporediti njegove stavove sa stavovima iznetim u poslednjem broju časopisa „Forin afers”, u kojem je objavljen članak o Kosovu. U tom članku se iznose određene kritičke opaske u pogledu američke politike i direktno se zastupa ideja o podeli Kosova, i to po modelu sporazuma Vatikana i italijanske države, tako da Srbiji budu prepuštene tri opštine na severu Kosova i nadležnost nad svetim mestima, odnosno crkvama.
Ono što je ključno pitanje, prema mišljenju Simića, jeste da li je situacija u Beogradu i Prištini uopšte takva da je kompromis moguć. „Možda bi trebalo da Albancima u Prištini prepustimo da odgovaraju na to pitanje, a da se mi zapitamo o čemu ćemo biti spremni da razgovaramo onda kada se budemo našli oči u oči sa predstavnicima kosovskih Albanaca”, navodi on i podseća na situaciju u oktobru 2007. godine, koja je takođe bila nefer i kada Srbija nije imala svoju koncepciju.
I Pajević smatra da Srbija ne treba da gubi vreme, nego da treba da se već sada priprema za period koji će doći posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje se očekuje na jesen. „Čak i da nećemo da uđemo u EU, ne vidim zašto bismo kao građani jedne zemlje živeli u jednoj šizofrenoj situaciji, da mi sami ne znamo gde nam je teritorija i da ono što nam se kaže da je teritorija ne možemo da posetimo bez neke strane dozvole”, dodaje on.
Simić, međutim, primećuje da će se već u Sarajevu, na ministarskoj konferenciji, 2. juna, po „gimnih sistemu”, bez oznaka država i funkcija, za istim stolom naći i srpski ministar inostranih poslova i kosovski ministar spoljnih poslova, „što je, možda, u ovom trenutku, i najveći korak koji se može učiniti, pre nego što bude objavljeno mišljenje Međunarodnog suda pravde”.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 08/05/2010]
